Radni sat u Evropi i u Srbiji - ispod proseka
Tokom 2024. godini cena rada po satu se u zemljama Evropske unije kretala se od 10,6 evra u Bugarskoj do 55,2 evra u Luksemburgu.
Foto: 021.rs
Prema podacima Eurostata, prosečna satnica u EU bila je 33,5 evra. Među podacima su se našli i podaci za tri zemlje van EU. U Srbiji je prosečna satnica tokom 2024. godine bila za nijansu veća od najslabije rangirane države - Bugarske, piše N1.
Sudeći prema podacima sajta Eurostat, najviše je sat plaćen u Luksemburgu – 55,2 evra. Slede Danska 50,1 evro, Belgija 48,2, Holandija 45,2, Austrija 44,5, Francuska 43,7, Nemačka 43,4, Irska 42,5, a na 10. mestu je Švedska sa 40,3. Finska je sa 37.7 evra poslednja zemlja čija je satnica veći od EU proseka koji iznosi 33.5.
Odmah ispod su Italija (30.9) i Slovenija (27.1), dok je u 13 zemalja EU plaćeni sat ispod 20 evra. Poslednja tri mesta zauzimaju Mađarska 14.1, Rumunija 12,5 i Bugarska 10,6 evra. U Grčkoj i Hrvatskoj cene sata su gotovo identične 16.7 i 16.5 evra.
Kao i ranijih godina, zemlje centralne, istočne i južne Evrope imaju najniže troškove rada i nivoe plata.
Kada su u pitanju zemlje van Evropske unije postoje različiti primeri. U Norveškoj sat se plaća 53,7 evra, a na Islandu 53.0 evra, navode podaci Eurostata.
Srbija
Nadnica za sat vremena rada u Srbiji, prema ovom obračunu iznosi 11,4 evra. To je za nepun evro više od Bugarske, koja je na poslednjem mestu istraživanja. Kako je navedeno, u prosek se ubrajaju zarade državne administracije, odbrana, obaveznog socijalnog osiguranja.
Kako je N1 nezvanično saznao u Republičkom zavodu za statistiku, precizno poređenje podatke o zaradama u Evropskoj uniji i Srbiji nije moguće jer se primenjuje drugačija metodologija, a podaci se ne šalju Eurostatu.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna "bruto 1" zarada – u koju se ubrajaju doprinosi zaposlenog, u januaru 2025. godine iznosila je 148.440 dinara. To znači da je na 176 radnih sati, vrednost jednog iznosi 843 dinara, odnosno 7,2 evra.
Prema "bruto 2" zaradi gde se računaju doprinosi i radnika i poslodavaca iznosi 171.876, što znači da se po satu zaradi 976 dinara, odnosno 8,3 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije.
Pročitaj još
Realna kupovna moć menja tabelu
Osim primanja, ulogu u standardu određuje i visina cena, čime se dobija realna kupovna moć.
Sotirija Teodoropoulou, šefica odeljenja za za zapošljavanje i socijalnu politiku u Evropskom sindikalnom institutu (ETUI), naglasila je da ako su troškovi izraženi u standardima kupovne moći (PPS), dispariteti u troškovima rada su ograničeniji".
"Odnos maksimuma i minimuma među zemljama EU u tom slučaju pada na nešto više od dva puta, u poređenju sa više od pet puta kada je u pitanju nominalni iznos", rekla je Teodoropoulou za Euronews.
Razlika u ceni rada se smanjuje kada se meri i PPS (standardi kupovne moći).
Među zemljama EU troškovi rada po satu kreću se od 19,1 evra u Bugarskoj do 40,3 u Belgiji.
Opširnije čitajte na OVOM LINKU.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Za one koji imaju poteškoće u otplati kredita: Od 15. oktobra važiće olakšice
16.09.2025.•
0
Narodna banka Srbije usvojila je Odluku o olakšicama u otplati kredita, kojom se bliže uređuju uslovi pod kojima su davaoci kredita dužni da korisnicima koji imaju poteškoće u otplati kredita ponude određene olakšice.
Torlak bio u blokadi: Vlada brzometno preko tekuće budžetske rezerve prebacila 100 miliona dinara
16.09.2025.•
2
Gotovo 100 miliona dinara, tačnije 98,6 prebacila je Vlada Srbije preko tekuće budžetske rezerve Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak.
Na jednom mestu objavljene ponude banaka za povoljnije kredite građanima: Pogledajte šta se nudi
16.09.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je svoje posebne ponude kredita za zaposlene i penzionere s redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara.
U julu izdato 4,6 odsto manje građevinskih dozvola nego u isto vreme 2024.
15.09.2025.•
1
U Srbiji su u julu ove godine izdate 2.532 građevinske dozvole, što je 4,6 odsto manje u odnosu na isti period 2024. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Mask kupio deonice Tesle za milijardu dolara, porasle akcije firme
15.09.2025.•
0
Akcije američke kompanije Tesla porasle su danas za oko šest odsto.
SAD: Sa Kinom postignut okvirni sporazum o vlasništvu nad TikTokom
15.09.2025.•
0
Postignut je okvirni sporazum o vlasništvu nad popularnom društvenom platformom TikTok, rekao je danas ministar finansija SAD Skot Besent.
Ministarstvo: Uljare će po završetku žetve objaviti otkupnu cenu suncokreta
15.09.2025.•
0
Predstavnici Ministarstva poljoprivrede Srbije dogovorili su danas sa proizvođačima suncokreta i predstavnicima uljara da uljare u narednih mesec dana, po završetku žetve, objave konačnu otkupnu cenu suncokreta.
VIDEO: Svoč na svojim satovima zamenio mesta brojevima tri i devet zbog Trampovih carina
15.09.2025.•
2
Švajcarski proizvođač časovnika Svoč podstaknut američkim carinama od 39 odsto na američki uvoz iz Švajcarske počeo je prodaju specijalne serije satova na kojima je brojevima tri i devet zamenio mesta.
Sve banke obavezne da ponude kredite po nižnim kamatama: Računica na primeru od pola miliona dinara
15.09.2025.•
5
Sve banke u Srbiji su od danas, 15. septembra u obavezi da klijentima ponude potrošačke, gotovinske i stambene kredite po novim, nižim kamatama.
Ponovo menjana Uredba o ograničenju trgovačkih marži: Jedna izmena se tiče svežeg voća i povrća
14.09.2025.•
7
Vlada Srbije je na sednici u četvrtak, 11. septembra usvojila izmene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine.
Kamiondžije iz Srbije od 12. oktobra u problemu: Upozoravaju na moguću lančanu reakciju
14.09.2025.•
11
Evropska komisija najavila je da će od 12. oktobra početi postepena primena novog Sistema ulaska i izlaska (EES) u zemlje Šengen zone.
Na računima nemačkih banaka 4,2 milijarde evra koje ne pripadaju nikome
14.09.2025.•
2
Na računima nemačkih banaka nalazi se čak 4,2 milijarde evra koji nemaju vlasnika, pokazuje novo istraživanje sprovedeno na zahtev Ministarstva obrazovanja i istraživanja Nemačke.
Investicioni fondovi u Srbiji upravljaju sa više od dve milijarde evra
12.09.2025.•
0
Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Srbije Marko Janković izjavio je da su krajem avgusta ove godine investicioni fondovu koji posluju u Srbiji upravljali sa više od dve milijarde evra.
RZS: Potrošačke cene 4,7 odsto više nego prošle godine
12.09.2025.•
3
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu ove godine, u poređenju sa istim mesecom 2024. godine, povećane su 4,7 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Sindikat Zastava oružja: Zabrana izvoza ugrozila isplatu plata kragujevačkim oružarima
12.09.2025.•
2
Samostalni sindikat fabrike "Zastava oružje" iz Kragujevca upozorio je da je "zbog zabrane izvoza naoružanja najdirektnije ugrožena isplata zarada zaposlenima" i zatražio hitan sastanak sa nadležnim organima.
Objavljene nove cene goriva
12.09.2025.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Kompanija DDOR svečano obeležila 80 godina postojanja
11.09.2025.•
0
DDOR osiguranje, jedna od vodećih osiguravajućih kompanija u Srbiji, s ponosom je obeležila 80 godina uspešnog poslovanja.
Narodna banka Srbije zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
11.09.2025.•
2
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na 5,75 odsto.
Sektor informisanja i telekomunikacija imao najveću prosečnu zaradu - 326.000 dinara
11.09.2025.•
4
Najveća prosečna zarada po delatnostima zabeležena je u junu u sektoru informisanja i telekomunikacija od 326.580 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Novo zaduživanje države - ovaj put za 410 miliona evra: Kod koga i šta je potencijalno sporno
11.09.2025.•
10
Vlada Srbije je prošle nedelje uputila Skupštini Srbije predloge zakona o zaduživanju zemlje u ukupnom iznosu od oko 410 miliona evra.
Proizvođač leka Ozempik ukida 9.000 radnih mesta
10.09.2025.•
0
Danska farmaceutska kompanija Novo Nordisk, matična kompanija leka Ozempik za dijabetičare, saopštila je da će ukinuti 9.000 radnih mesta širom sveta, što predstavlja više od 11 odsto njenog platnog spiska.
Komentari 15
Novosadjanin
Ćoravi desk
Na građevini je prosek oko 4-5 ojra sat, za radnika, gazda kao ugovarač, uzme više.
Gost
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar