Rekordan profit banaka u 2024. godini - i to najviše od kamata koje plaćaju građani
Profit banaka u Srbiji, pre plaćanja poreza, skočio je na 1,5 milijardi evra u 2024. godini, zahvaljujući prvenstveno porastu kametnih stopa na kredite.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Prinos na aktivu je iznosio 2,8 odsto, a na kapital 20,3 odsto, navodi se u izveštaju konsultantske kuće EY "Puls bankarskog sektora", prenosi Danas.
Ovo je rekord od reforme sektora početkom 2000-ih i nastavak trenda rasta profitabilnosti od 2021. godine.
Veoma visoka profitabilnost je pre svega posledica visokih kamatnih marži. Prošle godine, kamatne stope na kredite rasle su znatno brže nego kamatne stope na depozite, omogućavajući visoke profite bankama.
Gledajući globalno makroekonomsko okruženje, EY primećuje da ga karakteriše visoka inflacija, visoke kamatne stope i slab privredni rast. U situaciji sa visokom inflacijom od 2022. godine i visokim kamatnim stopama, globalno, banke beleže veoma visoku profitabilnost.
U 2023. i 2024. godini prinos na kapital banaka u evrozoni je stigao do 10 odsto, naspram jedan odsto u 2021. godini, kao posledica znatno bržeg rasta kamatnih stopa na zajmove nego na depozite.
U Srbiji, inflatorni pritisci pojavili su se opet krajem 2024. i početkom 2025. godine. NBS od septembra 2024. godine nije smanjivala kamatnu stopu. Istovremeno, kako se navodi u izveštaju EY, likvidnosti ima dosta, pa Narodna banka na nedeljnom nivou repo transakcijama povlači tri do 3,5 milijarde evra od kraja 2023. godine, što je kako se navodi, komparativno visok nivo.
Od početka 2023. godine primetan je rast depozita, što je donelo obilje likvidnosti bankama. S druge strane, značajniji rast kreditiranja započeo je od sredine 2024. godine, nakon skoro pa stagnacije u 20223. i prvoj polovini prošle godine.
Rast kreditiranja u prošloj i ovoj godini pre svega dolazi od kredita domaćinstava. Tokom 2024. krediti domaćinstvima su povećani za 1,4 milijardi evra, a privredi za 800 miliona.
Kao što je napomenuto, banke u velikoj meri višak likvidnosti plasiraju državi kroz obveznice i centralnoj banci kroz repo transakcije još od 2023. godine. U odnosu na kraj 2022. godine iznos koji su banke plasirale u ova dva instrumenta je povećan za oko 3,5 milijarde na skoro 11 milijardi evra.
Rekordnu profitabilnost bankama doneo je rast kamatnih marži. Kamatne stope na kredite u februaru ove godine iznosile su u proseku 7,2 odsto, u poređenju sa prosečno 4,4 odsto u januaru 2022.
Istovremeno, kamatne stope na depozite su povećane na 3,4 odsto, sa 1,3 odsto u januaru 2022. godine.
Ne samo da su se kamatne marže značajno povećale u odnosu na period pre 2022. godine, već će verovatno i ostati visoke. Većina centralnih banaka uključujući NBS, zaustavilo je monetarno popuštanje usled rasta inflatornih pritisaka.
Međutim, kako procenjuju stručnjaci EY zadržavanje ovako visoke profitabilnosti mogao bi biti problem. U prošloj godini problematični krediti iznosili su samo 2,5 odsto, ali oni vide mogućnost da rizik poraste i da se blago povećaju NPL-ovi u budućim mesecima, kao i trošovi finansiranja.
Operativni prihod bankarskog sektora u prošloj godini iznosila je 2,9 milijardi evra, što je za 20 odsto više nego godinu pre. Istovremeno, operativni troškovi su povećani za samo 11 odsto na 1,4 milijardi evra.
Prihod od kamata je povećan za 16 odsto na godišnjem nivou na 3,1 milijardu evra, na krilima većih kamatnih marži i rast kreditiranja. Istovremeno troškovi kamata iznosili su 900 miliona evra.
Prihodi od naknada i provizija su povećani 17 odsto, na 1,1 milijardu evra, dok su troškovi naknada za banke povećani za 11 odsto na 400 miliona evra.
Primećuje se da su prihodi od naknada banaka od 2019. više nego udvostručeni iako su banke investirale u digitalizaciju.
Odnos troškova i prihoda je sa 75 odsto u 2020. smanjen na svega 50 odsto u 2024. godini. Ne samo zbog rasta prihoda već i zbog kresanja troškova poput smanjenja fizičkog prostora i broja zaposlenih usled digitalizacije.
Skoro sve banke su prošle godine zabeležile rast operativne dobiti i profita pre poreza. Od velikih banaka najveći rast operativne dobiti ostvarila je Rajfajzen banka 22,3 odsto, koja je imala i najveću neto dobit prošle godine. Profit Rajfajzena pre poreza iznosila je 289 miliona, čak 75,6 miliona evra više nego godinu ranije.
Dobit pre poreza Inteze je povećana za 56,5 miliona, na 260 miliona evra, a Unikredita za 50,8 miliona evra na 230 miliona evra dobiti pre poreza u prošloj godini.
Pročitaj još
Najvećih pet banaka prošle godine imalo je 62 odsto ukupne imovine bankarskog sektora.
Međutim, već početkom ove godine situacija je promenjena, jer je završena integracija AIK i Eurobank Direktne banke čime je AIK banka postala treća po veličini aktive na tržištu.
Analitičari EY ocenjuju da će se po svemu sudeći, trend meržera i akvizicija u bankarskom sektoru Srbije nastaviti.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Pregovori o "minimalcu" počinju 18. avgusta: Da li je 600 evra dovoljno za život?
15.08.2025.•
12
Pregovori reprezentativnih sindikata, Vlade Srbije i Unije poslodavaca o minimalnoj zaradi za 2026. godinu počinju u ponedeljak, 18. avgusta.
Dinarska štednja u prvoj polovini godine povećana za 4,5 milijardi
15.08.2025.•
1
Dinarska štednja je u prvoj polovini 2025. godine povećana za 4,5 milijardi dinara (2,4 odsto) i krajem juna je iznosila 195,7 milijardi dinara.
Objavljene nove cene goriva
15.08.2025.•
0
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Manji rod jabuka zbog prolećnog mraza
15.08.2025.•
0
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je da je kasni prolećni mraz uništio deo roda jabuka u Srbiji.
Izvoz IKT usluga iz Srbije veći za 14 odsto nego prošle godine
14.08.2025.•
0
Vrednost izvoza usluga u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija iz Srbije za prvih šest meseci ove godine iznosio je 2,21 milijardu evra.
Marko Đuković: Kako domaći tim Schneider Electrica osvaja poverenje globalnog tržišta
14.08.2025.•
0
Zašto je novosadski Centar za istraživanje i inženjering (REC – Research and Engineering Center) prepoznat kao strateški inženjerski hub, kako privlači talente i šta znači voditi globalni razvoj iz lokalnog okruženja.
NBS: Trešnje skuplje čak 200 odsto nego pre godinu dana
13.08.2025.•
7
Trenutno, cene voća i povrća daju najveći doprinos inflaciji, rekao je direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku u Narodnoj banci Srbije Savo Jakovljević.
Radiće se studija o proceni uticaja izložbe "Ekspo 2027"
13.08.2025.•
0
Preduzeće "Ekspo 2027" objavilo je poziv za izradu studije procene uticaja te specijalizovane izložbe.
Struja iz kosmosa
13.08.2025.•
8
Pakleno je toplo ovih dana, maksimalne dnevne temperature prelaze i četrdeset stepeni Celzijusa.
Javni sektor duguje 53 milijarde dinara: Među najvećim dužnicima Klinički centar Vojvodine
13.08.2025.•
5
Neizmirene obaveze direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava Srbije, uključujući lokalne samouprave i ustanove u Vojvodini, dostigle su ukupan iznos od skoro 53 milijarde dinara.
Startap Perplexity AI nudi 34,5 milijardi dolara za Google Chrome
13.08.2025.•
0
Startap veštačke inteligencije Perplexity AI podneo je neformalnu ponudu vrednu 34,5 milijardi dolara za kupovinu Google-ovog internet pregledača Chrome, potvrdio je CNBC.
Tabaković: Inflacija do kraja godine iznad projekcije NBS, a manji rast BDP-a zbog blokada
13.08.2025.•
9
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da će inflacija u Srbiji u narednim mesecima biti iznad projekcije centralne banke, a da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) biti manji od očekivanog.
NIS-ove pumpe u Bugarskoj postaju Avia, za kupovinu bio zainteresovan i Srbijagas
13.08.2025.•
1
Bugarska Komisija za zaštitu konkurencije saopštila je da je obaveštena o nameri kompanije Uni Energy OOD da preuzme NIS Petrol Bugarska, koja je podnela zahtev za odobrenje koncentracije.
Panevropski koridor Via Karpatija uskoro gotov - šta bi to moglo da znači za Srbiju?
13.08.2025.•
28
Roba koja putuje iz severne ili zapadne Evrope ka jugu kontinenta ili Bliskom istoku, i obratno, retko može da zaobiđe Srbiju drumskim putem.
Banke ublažile standarde kreditiranja za stanovništvo, a pooštrile uslove privredi
12.08.2025.•
2
Banke u Srbiji su u prvom tromesečju ove godine umereno pooštrile uslove po kojima su odobravale kredite privredi, dok su standardi za odobravanje pozajmica građanima ublaženi.
Ruska "Izvestija": Tri države razmatraju izgradnju novog gasovoda
12.08.2025.•
8
Moskva, Beograd i Budimpešta vrše finansijsku procenu izgradnje zajedničkog gasovoda, tvrdi ruski dnevni list "Izvestija".
RZS: Voće za godinu dana poskupelo za 81,4 odsto
12.08.2025.•
3
Cene poljoprivrednih i ribarskih proizvoda u junu su, u odnosu na jun prošle godine, povećane za 13,4 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
"Fijat" u Kragujevcu će zaposliti 800 ljudi iz Maroka i Nepala: Sindikalac o tome zašto ne domaće radnike
12.08.2025.•
18
U Fijatovoj fabrici u Kragujevcu biće zaposleno 800 radnika iz Nepala i Maroka, jer ih u Kragujevcu nema, prenela je Televizija Kragujevac, pozivajući se na izjavu gradskog većnika za privredu Radomira Erića.
Stručnjaci objasnili zašto Vučićeve najave o nižoj trgovačkoj marži i povoljnijim kreditima "ne piju vodu"
12.08.2025.•
46
Stručnjaci za trgovinu i finansije ocenili su da bi ograničavanje trgovačkih marži i obezbeđenje povoljnijih kredita sa nižim kamatama za građane sa manjim primanjima imalo kratkoročni efekat na standard građana.
SAD i Kina produžile trgovinsko primirje
11.08.2025.•
0
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Tramp produžio je danas trgovinsko primirje sa Kinom.
Smanjena vrednost građevinskih radova u Srbiji u drugom kvartalu
11.08.2025.•
1
U Srbiji je u drugom kvartalu ove godine vrednost izvedenih građevinskih radova opala u tekućim cenama za 12,7 odsto, u odnosu na isti period 2024. godine.
Komentari 4
dacic
Zamenik zamenika
Cccc
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar