Rekordan profit banaka u 2024. godini - i to najviše od kamata koje plaćaju građani
Profit banaka u Srbiji, pre plaćanja poreza, skočio je na 1,5 milijardi evra u 2024. godini, zahvaljujući prvenstveno porastu kametnih stopa na kredite.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Prinos na aktivu je iznosio 2,8 odsto, a na kapital 20,3 odsto, navodi se u izveštaju konsultantske kuće EY "Puls bankarskog sektora", prenosi Danas.
Ovo je rekord od reforme sektora početkom 2000-ih i nastavak trenda rasta profitabilnosti od 2021. godine.
Veoma visoka profitabilnost je pre svega posledica visokih kamatnih marži. Prošle godine, kamatne stope na kredite rasle su znatno brže nego kamatne stope na depozite, omogućavajući visoke profite bankama.
Gledajući globalno makroekonomsko okruženje, EY primećuje da ga karakteriše visoka inflacija, visoke kamatne stope i slab privredni rast. U situaciji sa visokom inflacijom od 2022. godine i visokim kamatnim stopama, globalno, banke beleže veoma visoku profitabilnost.
U 2023. i 2024. godini prinos na kapital banaka u evrozoni je stigao do 10 odsto, naspram jedan odsto u 2021. godini, kao posledica znatno bržeg rasta kamatnih stopa na zajmove nego na depozite.
U Srbiji, inflatorni pritisci pojavili su se opet krajem 2024. i početkom 2025. godine. NBS od septembra 2024. godine nije smanjivala kamatnu stopu. Istovremeno, kako se navodi u izveštaju EY, likvidnosti ima dosta, pa Narodna banka na nedeljnom nivou repo transakcijama povlači tri do 3,5 milijarde evra od kraja 2023. godine, što je kako se navodi, komparativno visok nivo.
Od početka 2023. godine primetan je rast depozita, što je donelo obilje likvidnosti bankama. S druge strane, značajniji rast kreditiranja započeo je od sredine 2024. godine, nakon skoro pa stagnacije u 20223. i prvoj polovini prošle godine.
Rast kreditiranja u prošloj i ovoj godini pre svega dolazi od kredita domaćinstava. Tokom 2024. krediti domaćinstvima su povećani za 1,4 milijardi evra, a privredi za 800 miliona.
Kao što je napomenuto, banke u velikoj meri višak likvidnosti plasiraju državi kroz obveznice i centralnoj banci kroz repo transakcije još od 2023. godine. U odnosu na kraj 2022. godine iznos koji su banke plasirale u ova dva instrumenta je povećan za oko 3,5 milijarde na skoro 11 milijardi evra.
Rekordnu profitabilnost bankama doneo je rast kamatnih marži. Kamatne stope na kredite u februaru ove godine iznosile su u proseku 7,2 odsto, u poređenju sa prosečno 4,4 odsto u januaru 2022.
Istovremeno, kamatne stope na depozite su povećane na 3,4 odsto, sa 1,3 odsto u januaru 2022. godine.
Ne samo da su se kamatne marže značajno povećale u odnosu na period pre 2022. godine, već će verovatno i ostati visoke. Većina centralnih banaka uključujući NBS, zaustavilo je monetarno popuštanje usled rasta inflatornih pritisaka.
Međutim, kako procenjuju stručnjaci EY zadržavanje ovako visoke profitabilnosti mogao bi biti problem. U prošloj godini problematični krediti iznosili su samo 2,5 odsto, ali oni vide mogućnost da rizik poraste i da se blago povećaju NPL-ovi u budućim mesecima, kao i trošovi finansiranja.
Operativni prihod bankarskog sektora u prošloj godini iznosila je 2,9 milijardi evra, što je za 20 odsto više nego godinu pre. Istovremeno, operativni troškovi su povećani za samo 11 odsto na 1,4 milijardi evra.
Prihod od kamata je povećan za 16 odsto na godišnjem nivou na 3,1 milijardu evra, na krilima većih kamatnih marži i rast kreditiranja. Istovremeno troškovi kamata iznosili su 900 miliona evra.
Prihodi od naknada i provizija su povećani 17 odsto, na 1,1 milijardu evra, dok su troškovi naknada za banke povećani za 11 odsto na 400 miliona evra.
Primećuje se da su prihodi od naknada banaka od 2019. više nego udvostručeni iako su banke investirale u digitalizaciju.
Odnos troškova i prihoda je sa 75 odsto u 2020. smanjen na svega 50 odsto u 2024. godini. Ne samo zbog rasta prihoda već i zbog kresanja troškova poput smanjenja fizičkog prostora i broja zaposlenih usled digitalizacije.
Skoro sve banke su prošle godine zabeležile rast operativne dobiti i profita pre poreza. Od velikih banaka najveći rast operativne dobiti ostvarila je Rajfajzen banka 22,3 odsto, koja je imala i najveću neto dobit prošle godine. Profit Rajfajzena pre poreza iznosila je 289 miliona, čak 75,6 miliona evra više nego godinu ranije.
Dobit pre poreza Inteze je povećana za 56,5 miliona, na 260 miliona evra, a Unikredita za 50,8 miliona evra na 230 miliona evra dobiti pre poreza u prošloj godini.
Pročitaj još
Najvećih pet banaka prošle godine imalo je 62 odsto ukupne imovine bankarskog sektora.
Međutim, već početkom ove godine situacija je promenjena, jer je završena integracija AIK i Eurobank Direktne banke čime je AIK banka postala treća po veličini aktive na tržištu.
Analitičari EY ocenjuju da će se po svemu sudeći, trend meržera i akvizicija u bankarskom sektoru Srbije nastaviti.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Evropska centralna banka: Cene bi mogle brže da rastu zbog krize na Bliskom istoku
25.03.2026.•
0
Šefica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard izjavila je da bi preduzeća mogla brže da podignu cene kao odgovor na naftni šok zbog rata u Iranu, slično kao nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine.
Još jedna IT firma zatvara kancelariju u Srbiji
25.03.2026.•
5
Američka softverska kompanija Zendesk zatvoriće kancelarije u Srbiji sa više od 60 zaposlenih.
Vučić: Uradićemo sve da cene goriva ostanu iste
25.03.2026.•
10
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da će država uraditi sve da cene goriva na pumpama u Srbiji u petak budu na istom nivou na kojem su bile prethodne nedelje.
Gujaničić: Srbiji najmanje odgovara prolongiranje pregovora Gaspromnjefta i MOL-a
25.03.2026.•
3
Produženjem roka za zaključenje ugovora o prodaji većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije mađarskom MOL-u nastavlja se neizvesnost, koja najmanje odgovara Srbiji, rekao je glavni broker Momentuma, Nenad Gujaničić.
MAPA: Kolike su cene goriva u regionu - razlika u odnosu na Srbiju
25.03.2026.•
7
Cene goriva u Srbiji su tema već duži vremenski period.
Za građane i privredu Srbije od maja lakše plaćanje u evrima
25.03.2026.•
8
Od 5. maja građani i privreda Srbije moći će da obavljaju plaćanja u evrima pod povoljnim i standardizovanim uslovima, kao korisnici država EU, saopštila je Delegacija EU u Srbiji.
"Jagma je svuda, bukvalno se kupuje gde god se može": Odakle NIS trenutno nabavlja naftu
25.03.2026.•
6
Ovakva jagma za sirovom naftom na svetskom tržištu ne pamti se odavno.
Epic games otpušta više od 1.000 ljudi zbog slabijih rezultata video-igre Fortnite
25.03.2026.•
2
Američka kompanija Epic games saopštila je da će otpustiti više od 1.000 zaposlenih pošto beleži pad angažovanja korisnika u svojoj najpoznatijoj video-igri Fortnite.
OFAC produžio rok MOL-u za kupovinu većinskog udela u NIS-u do maja 2026.
24.03.2026.•
5
Mađarski MOL saopštio je da je Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD prihvatila njihovu prijavu i produžila rok za pregovore o kupovini većinskog udela u NIS-u do 22. maja 2026.
Evropska komisija: Odluka Slovačke o dizelu protivna zakonima EU
24.03.2026.•
6
Odluka vlade Slovačke da dopusti benzinskim pumpama da ograniče prodaju dizela, kao i da ga skuplje naplaćuju vozačima sa stranim registarskim tablicama, protiv je zakona EU.
"Energetska kriza utiče na inflaciju preko tri kanala": Građani pred novim poskupljenjima?
24.03.2026.•
1
Energetska kriza će sasvim sigurno imati određeni uticaj na nivo inflacije u Srbiji, rekao je za Insajder profesor Ekonomskog fakulteta Nikola Fabris.
Đedović Handanović u obilasku pumpi: Dizel bi prema tržišnim uslovima bio 270, a građani ga plaćaju 212 dinara
24.03.2026.•
17
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas, prilikom obilaska više pumpi između Beograda i Smederevske Palanke, da je snabdevenost na malim i velikim pumpama redovna.
Danas ističe rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Šta podrazumeva transakcija i gde bi legle pare?
24.03.2026.•
3
Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD izdala je novu operativnu licencu NIS do 17. aprila, a danas, 24. marta ističe rok za podaju ruskog udela u toj kompaniji.
APR uveo virtuelnog agenta za brže rešavanje tehničkih pitanja
24.03.2026.•
1
Agencija za privredne registre (APR) uvela je novi kanal komunikacije - interaktivnog virtuelnog APR agenta za brže rešavanje tehničkih pitanja pri korišćenju eUsluga.
Propadaju transportna preduzeća u Srbiji: Samo od početka godine zatvoreno 258 firmi
24.03.2026.•
16
Od početka godine u Srbiji je zatvoreno ukupno 258 transportnih firmi.
Zašto je egipatska brza pruga upola jeftinija od srpske?
23.03.2026.•
29
"Poređenje sa drugima otkriva sistem u kom je novac važniji od života i koliko je strašna cena korupcije, neodgovornosti i improvizacije u upravljanju velikim infrastrukturnim projektima".
Kvartalni monitor: Rat na Bliskom Istoku usporiće privredni rast Srbije
23.03.2026.•
3
Produženje rata na Bliskom istoku i razaranje energetske infrastrukture uticaće na usporavanje rasta privrede Srbije u odnosu na planiranih tri odsto, navodi se u danas objavljenoj analizi izdanja Kvartalni monitor.
Fudbalskom i košarkaškom savezu ponovo novac iz budžetske rezerve: Ovaj put 529 miliona dinara
23.03.2026.•
3
Vlada Srbije izdvojila je 528.750.000 dinara (oko 4,5 miliona evra) iz budžetske rezerve za redovan rad Fudbalskog saveza Srbije i Košarkaškog saveza Srbije, objavljeno je u Službenom glasniku.
Polako ističe rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: "Pojavio se novi scenario"
23.03.2026.•
10
Pojedini krugovi u američkom Ministarstvu finansija raspitivali su se kod pojedinih srpskih biznismena o tome da li bi neko od njih mogao da se uključi u takmičenje za kupovinu ruskog dela Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je danas izrada sajta toliko "skupa"?
23.03.2026.•
0
Pre samo nekoliko godina je izrada sajtova bila nešto što se radi usput, a poslovanje preko Instagrama "must-have" koji je korektno radio posao.
Komentari 4
dacic
Zamenik zamenika
Cccc
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar