Rekordan profit banaka u 2024. godini - i to najviše od kamata koje plaćaju građani
Profit banaka u Srbiji, pre plaćanja poreza, skočio je na 1,5 milijardi evra u 2024. godini, zahvaljujući prvenstveno porastu kametnih stopa na kredite.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Prinos na aktivu je iznosio 2,8 odsto, a na kapital 20,3 odsto, navodi se u izveštaju konsultantske kuće EY "Puls bankarskog sektora", prenosi Danas.
Ovo je rekord od reforme sektora početkom 2000-ih i nastavak trenda rasta profitabilnosti od 2021. godine.
Veoma visoka profitabilnost je pre svega posledica visokih kamatnih marži. Prošle godine, kamatne stope na kredite rasle su znatno brže nego kamatne stope na depozite, omogućavajući visoke profite bankama.
Gledajući globalno makroekonomsko okruženje, EY primećuje da ga karakteriše visoka inflacija, visoke kamatne stope i slab privredni rast. U situaciji sa visokom inflacijom od 2022. godine i visokim kamatnim stopama, globalno, banke beleže veoma visoku profitabilnost.
U 2023. i 2024. godini prinos na kapital banaka u evrozoni je stigao do 10 odsto, naspram jedan odsto u 2021. godini, kao posledica znatno bržeg rasta kamatnih stopa na zajmove nego na depozite.
U Srbiji, inflatorni pritisci pojavili su se opet krajem 2024. i početkom 2025. godine. NBS od septembra 2024. godine nije smanjivala kamatnu stopu. Istovremeno, kako se navodi u izveštaju EY, likvidnosti ima dosta, pa Narodna banka na nedeljnom nivou repo transakcijama povlači tri do 3,5 milijarde evra od kraja 2023. godine, što je kako se navodi, komparativno visok nivo.
Od početka 2023. godine primetan je rast depozita, što je donelo obilje likvidnosti bankama. S druge strane, značajniji rast kreditiranja započeo je od sredine 2024. godine, nakon skoro pa stagnacije u 20223. i prvoj polovini prošle godine.
Rast kreditiranja u prošloj i ovoj godini pre svega dolazi od kredita domaćinstava. Tokom 2024. krediti domaćinstvima su povećani za 1,4 milijardi evra, a privredi za 800 miliona.
Kao što je napomenuto, banke u velikoj meri višak likvidnosti plasiraju državi kroz obveznice i centralnoj banci kroz repo transakcije još od 2023. godine. U odnosu na kraj 2022. godine iznos koji su banke plasirale u ova dva instrumenta je povećan za oko 3,5 milijarde na skoro 11 milijardi evra.
Rekordnu profitabilnost bankama doneo je rast kamatnih marži. Kamatne stope na kredite u februaru ove godine iznosile su u proseku 7,2 odsto, u poređenju sa prosečno 4,4 odsto u januaru 2022.
Istovremeno, kamatne stope na depozite su povećane na 3,4 odsto, sa 1,3 odsto u januaru 2022. godine.
Ne samo da su se kamatne marže značajno povećale u odnosu na period pre 2022. godine, već će verovatno i ostati visoke. Većina centralnih banaka uključujući NBS, zaustavilo je monetarno popuštanje usled rasta inflatornih pritisaka.
Međutim, kako procenjuju stručnjaci EY zadržavanje ovako visoke profitabilnosti mogao bi biti problem. U prošloj godini problematični krediti iznosili su samo 2,5 odsto, ali oni vide mogućnost da rizik poraste i da se blago povećaju NPL-ovi u budućim mesecima, kao i trošovi finansiranja.
Operativni prihod bankarskog sektora u prošloj godini iznosila je 2,9 milijardi evra, što je za 20 odsto više nego godinu pre. Istovremeno, operativni troškovi su povećani za samo 11 odsto na 1,4 milijardi evra.
Prihod od kamata je povećan za 16 odsto na godišnjem nivou na 3,1 milijardu evra, na krilima većih kamatnih marži i rast kreditiranja. Istovremeno troškovi kamata iznosili su 900 miliona evra.
Prihodi od naknada i provizija su povećani 17 odsto, na 1,1 milijardu evra, dok su troškovi naknada za banke povećani za 11 odsto na 400 miliona evra.
Primećuje se da su prihodi od naknada banaka od 2019. više nego udvostručeni iako su banke investirale u digitalizaciju.
Odnos troškova i prihoda je sa 75 odsto u 2020. smanjen na svega 50 odsto u 2024. godini. Ne samo zbog rasta prihoda već i zbog kresanja troškova poput smanjenja fizičkog prostora i broja zaposlenih usled digitalizacije.
Skoro sve banke su prošle godine zabeležile rast operativne dobiti i profita pre poreza. Od velikih banaka najveći rast operativne dobiti ostvarila je Rajfajzen banka 22,3 odsto, koja je imala i najveću neto dobit prošle godine. Profit Rajfajzena pre poreza iznosila je 289 miliona, čak 75,6 miliona evra više nego godinu ranije.
Dobit pre poreza Inteze je povećana za 56,5 miliona, na 260 miliona evra, a Unikredita za 50,8 miliona evra na 230 miliona evra dobiti pre poreza u prošloj godini.
Pročitaj još
Najvećih pet banaka prošle godine imalo je 62 odsto ukupne imovine bankarskog sektora.
Međutim, već početkom ove godine situacija je promenjena, jer je završena integracija AIK i Eurobank Direktne banke čime je AIK banka postala treća po veličini aktive na tržištu.
Analitičari EY ocenjuju da će se po svemu sudeći, trend meržera i akvizicija u bankarskom sektoru Srbije nastaviti.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Džared Kušner i drugi investitori kupuju gejming kompaniju EA za 55 milijardi dolara
30.09.2025.•
0
Grupa investitora, među kojima je i američki preduzetnik Džared Kušner, najavila je preuzimanje američkog proizvođača video-igara Electronic arts (EA) za 55 milijardi dolara.
Poreska uprava objavila kalendar poreskih obaveza firmi za oktobar
29.09.2025.•
0
Poreska uprava objavila je kalendar poreskih obaveza firmi za oktobar, prema kojem prvi rok za izmirenje ističe 6. oktobra.
Vlasnici benzinskih pumpi: Pojačavamo nabavku goriva od uvoznika, ali na duži rok biće napeto
29.09.2025.•
8
Vlasnici benzinskih stanica u Srbiji rekli su da će u slučaju da američko Ministarstvo finansija počne primenu sankcija prema NIS-u pojačati nabavku goriva od uvoznih naftnih kompanija i preko uobičajne mere.
NIS podneo zahtev Ministarstvu finansija SAD da ponovo odloži sankcije
29.09.2025.•
5
Naftna industrija Srbije (NIS) podnela je 28. septembra Ministarstvu finansija SAD novi zahtev za izdavanje posebne licence kojom se odlaže puna primena sankcija.
Popović: Ako nam SAD uvede sankcije, kreće inflacija, a onda i štampanje novca za ćacije
29.09.2025.•
46
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić gubi podršku SAD, a sankcije te države prema NIS, koje su odložene do 8. oktobra, neće kratko trajati, ocenila je profesorka Ekonomskog fakulteta u penziji Danica Popović.
Lufthanza ukida 4.000 radnih mesta
29.09.2025.•
2
Vodeća evropska avio-kompanija Lufthanza saopštila je danas da će ukinuti 4.000 radnih mesta do 2030. godine, uglavnom u Nemačkoj.
Šoškić, Nikezić i Radonjić: Srbija morala ranije da razmišlja o sankcijama NIS-u
29.09.2025.•
30
Srbija je morala ranije da razmišlja šta će uraditi u slučaju da NIS bude izložena sankcijama, morala je da bude konstruktivnija u pregovorima i sa Rusijom i sa SAD.
U Nemačkoj otkriveno jedno od najvećih nalazišta litijuma na svetu
29.09.2025.•
35
Energetska kompanija "Neptune Energy" saopštila je da je u regiji Altmark u nemačkoj saveznoj pokrajini Saksonija-Anhalt potvrđeno postojanje čak 43 miliona tona ekvivalenta litijum-karbonata (LCE).
Programeri i dalje među najplaćenijim delatnostima: Prosečna plata premašila 300.000 dinara
29.09.2025.•
6
Prosečna julska neto plata u Srbiji je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iznosila 109.071 dinar.
Sankcije NIS-u pomerene sa 1. oktobra za još osam dana: Šta u tom roku može da se promeni?
28.09.2025.•
14
Neće 1. oktobar biti Dan D za sankcije NIS-u, kako je to pre nekoliko dana najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Nego će, kažu njegovom zaslugom, taj rok biti pomeren na 8. ili 9. oktobar.
Koji proizvođač je ove godine povukao najviše vozila?
28.09.2025.•
0
Ford je objavio povlačenje više od 115.000 vozila upravljačkim stubom volana koji se može odvojiti.
Bivši ministar i doktor ekonomskih nauka: Struja u Srbiji skuplja nego u 13 zemalja Evrope
28.09.2025.•
11
Građani Srbije plaćaju električnu energiju skuplje nego stanovnici 13 zemalja Evrope.
Da li se "motači kablova" sele iz Srbije: "Sada je aktuelna severna Afrika"
27.09.2025.•
5
Kriza u evropskoj automobilskoj industriji koja traje već nekoliko godina počela je da se preliva i na našu industriju.
Stelantis u Kragujevcu: Za italijanske radnike 70 evra dnevno, za srpske 600 evra mesečno
27.09.2025.•
39
Zaposleni u kragujevačkom Fijatu, prema pisanju medija, rade za platu od oko 600 evra. Međutim, Stelantis nudi radnicima iz Italije da dođu da rade u Srbiju po daleko boljim uslovima.
Marković: Ako sankcije NIS-u potraju može doći do nestašice goriva
27.09.2025.•
19
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da, ako stupe na snagu američke sankcije NIS-u, vidljivih posledica i nestašice goriva neće biti u prvom periodu.
Sankcije NIS-u odložene za još osam dana
27.09.2025.•
25
Početak primene sankcija NIS-u odložen je za još osam dana.
Direktor NIS-a: Spremne alternative za plaćanje na benzinskim pumpama
26.09.2025.•
56
Generalni direktor Naftne industrije Srbije (NIS) Kiril Tjurdenjev uputio je pismo zaposlenima povodom uvođenja američkih sankcija toj kompaniji koje će, po svemu sudeći, uslediti 1. oktobra.
Objavljene nove cene goriva
26.09.2025.•
2
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Tramp najavio novu rundu visokih carina
26.09.2025.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp najavio je novu rundu carina, uključujući tarifu od 100 odsto na lekove, od 30 odsto na tapacirani nameštaj, od 50 odsto na kuhinjske i kupatilske elemente i od 30 odsto na teške kamione.
NIS: Obezbedili smo dovoljno zaliha sirove nafte za preradu
26.09.2025.•
13
Ministarstvo finansija SAD izdalo je novu posebnu licencu kojom su Naftnoj industriji Srbije (NIS) odložene sankcije do 1. oktobra, saopštio je danas NIS.
Radosavljević: Sankcije NIS-u mogu da zadaju udarac srpskoj ekonomiji
26.09.2025.•
41
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) kreću od 1. oktobra, ako se, kako je naveo, "ne desi neko čudo".
Komentari 4
dacic
Zamenik zamenika
Cccc
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar