Uvoz Srbije raste sedam puta brže nego izvoz
U prvom kvartalu 2025. godine, srpski uvoz je rastao sedam puta brže nego izvoz.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Ako se taj trend nastavi Srbija bi mogla dospeti u situaciju sličnu onoj koju prolaze Grčka, Argentina i Turska — platnobilansnu krizu, piše Danas.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u prvom tromesečju ove godine izvezeno je robe u vrednosti 7,35 milijardi evra, što je povećanje od 1,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je uvoz uvećan 12,4 odsto, na 10,24 milijardi evra.
Deficit je iznosio oko 2,9 milijardi evra i veći je za 52,8 odsto u poređenju sa prva tri meseca prošle godine.
Stručnjaci ukazuju da izvoz opada zbog slabe tražnje u Evropi, koje je glavno izvozno tržište Srbije, dok uvoz raste zbog i dalje jake domaće tražnje, ali i jeftinije robe iz uvoza.
Ova neravnoteža nije zapažena samo u prvom kvartalu ove godine, već postoji nekoliko godina, jer Srbija godinama više uvozi nego što izvozi.
Deficit delom pokriva Narodna banka Srbije (NBS) koja od početka godine interveniše na deviznom tržištu prodajom deviza.
Prethodnih godina, deficit tekućeg računa bio je pokriven prilivom stranih direktnih investicija (SDI). Međutim, situacija se pogoršava, pa je u prva dva meseca ove godine neto priliv SDI iznosio 340 miliona evra, što je za 604 miliona evra ili za 64 odsto manje nego u istom periodu lane.
Situacija je još lošija sa platnobilansnog stanovišta ako se uzme u obzir odliv kapitala po osnovu ranijih stranih direktnih investicija.
Čist neto priliv po osnovu stranih direktnih investicija iznosio je svega 13,9 miliona evra što je za 97,9 odsto manje u odnosu na period januar–februar 2024. godine.
Iako, kako piše Danas, trenutna situacija nije alarmantna, ovo je još jedan pokazatelj da je Srbiji potreban novi model privrednog rasta kako bi se izbegla ozbiljna kriza u budućnosti.
Privredni rast trebalo bi, ocenili su stručnjaci, da bude baziran na kvalitetnim domaćim proizvodima, umesto na stranim direktnim investicijama, jer ako je suditi po količini povlačenja stranih direktnih investicija, to pokazuje da se njihov ciklus u Srbiji bliži kraju.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je da Srbija još nije blizu platnobilansne krize, ali da bi pasivan pristup postojećim problemima mogao da odvede u tom smeru.
"Deficit tekućeg platnog bilansa i trgovinski deficit nisu bili veliki u prvoj polovini prošle godine, nakon toga značajno rastu i to pogoršanje se nastavlja i ove godine", rekao je Arsić.
Kao krajnji rezultat, kako je naveo, može da se javi i platnobilansna kriza, ali je Srbija, kako je ocenio, još daleko od toga, između ostalog zato što ima velike devizne rezerve.
"Mi bar nekoliko godina možemo da finansiramo visok deficit trgovine sa svetom. Ne bi bilo dobro da se naše devizne rezerve značajno smanjuju u dužem vremenskom periodu", upozorio je Arsić.
Dodao je da je veliki odliv sredstava i po osnovu kamata, jer se Srbija prethodnih godina značajno zadužila, kao i po osnovu isplate dividendi.
Naveo je da je pad izvoza u Srbiji posledica smanjene tražnje u Evropi, ali i pada cenovne konkurentnosti domaće privrede.
"Naše cene se približavaju evropskim, znatno više nego što se naša proizvodnja i produktivnost približavaju evropskim, i to traje nekoliko godina. Tako da jednostavno neki naši proizvodi više nisu konkurentni proizvodima u Evropi", objasnio je Arsić.
Pogoršanje cenovne konkurentnosti, objašnjava Arsić, povezano je i sa kursnom politikom i sa visokim rastom plata u evrima.
Tražnja u Srbiji, prema njegovim rečima, raste zbog ekspanzivne fiskalne politike u ovoj godini.
Arsić je rekao da je važno da se deluje preventivno i da Srbija ne bi trebalo pasivno da čeka da joj se dogodi platnobilanska kriza.
"Kad je cenovna konkurentnost pogoršana, postoje dva načina – ili da se popravi kvalitet naših proizvoda i da odgovaraju zaradama i kursu kakav je u Srbiji, ili da se smanje zarade i depresira kurs", rekao je Arsić.
Bolje je, kako je naveo, da se pokuša, ako ima vremena, "ovo prvo – da se promeni struktura naše privrede, da počnemo da pravimo proizvode koji mogu da finansiraju plate koje su sada u Srbiji i koji odgovaraju ovom kursu".
"Deficit kratkorično održiv, dugoročno postaje izazov", rekao je Arsić.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Superbogati Nemci sada još bogatiji
24.06.2025.•
0
Oko 3.900 superbogatih u Nemačkoj, svaki sa najmanje 100 miliona dolara neto, sada poseduje više od četvrtine ukupnog finansijskog bogatstva u zemlji, navela je danas Boston konsalting grupa (BCG).
Cena nafte pala nakon Trampove izjave da Kina može da je kupuje od Irana
24.06.2025.•
1
Cene nafte danas su naglo pale nakon što je američki predsednik rekao da Kina može da nastavi da kupuje naftu od Irana što je znak da Vašington ublažava pritisak na Teheran nakon primirja sa Izraelom.
Smanjena emisija CO2 u atmosferu: Univerexport nastavlja sa ulaganjem u održivu energiju
24.06.2025.•
0
Kompanija Univerexport ostvarila je značajan iskorak u okviru jednog od svojih ključnih društveno odgovornih projekata – instalacije fotonaponskih elektrana na maloprodajnim objektima širom Srbije.
Vlada Srbije uputila zahtev za novo odlaganje sankcija NIS-u
24.06.2025.•
1
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je Vlada Srbije uputila pismo Kancelariji za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD.
Srbija imala trgovinski suficit sa Nemačkom, prvi put u poslednjih 20 godina
24.06.2025.•
4
Trgovinska razmena između Srbije i Nemačke nastavila je da raste uprkos globalnim izazovima, pokazalo je najnovije istraživanje Nemačko-srpske privredne komore (AHK).
Dogovorena cena tovljenika - neće uticati na maloprodajne cene
24.06.2025.•
0
Udruženja odgajivača svinja Srbije, zajedno sa proizvođačima iz Mačve i Bačke, postigla su saglasnost o preporučenoj otkupnoj ceni tovljenika do 31. oktobra 2025. godine.
Prodavci nekretnina sve češće ističu "ne može se kupiti Vučićevim kreditom": Nameštaljka za Expo?
24.06.2025.•
21
U martu ove godine ministar finansija Siniša Mali najavio je realizaciju programa takozvanih kredita za mlade.
Poreska uprava počela poljoprivrednicima da šalje rešenja o doprinosima za 2025.
23.06.2025.•
9
Poreska uprava saopštila je da će poljoprivrednicima danas biti poslata poštom rešenja po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za ovu godinu.
Iran na korak da zatvori Ormuski moreuz - kakav je to prolaz i kako će to uticati na cene nafte?
23.06.2025.•
4
Iranski parlament izglasao je preporuku da se zatvori Ormuski moreuz, ali konačnu odluku o tom pitanju treba da donese iranski Savet za nacionalnu bezbednost.
VIDEO: Ilon Mask pokrenuo "robo-taksije" u glavnom gradu Teksasa, samo za starije od 18 godina
23.06.2025.•
2
Američki milijarder i vlasnik Tesle Ilon Mask objavio je da je ta kompanija pokrenula probnu uslugu "robotizovanih taksija" u glavnom gradu Teksasa, Ostinu, po ceni od 4,20 dolara.
Srbija do kraja 2027. ulazi u "energetski Šengen": Šta to znači za građane?
23.06.2025.•
28
Ministarstvo rudarstva i energetike nedavno je najavilo da će Srbija tokom leta ove godine ispuniti sve preduslove za spajanje sa energetskim tržištem Evropske unije.
Ministarstvo nudi paorima "interventni otkup" pšenice za 23.000 dinara po toni
22.06.2025.•
17
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić kaže da će "država preko republičke Direkcije za robne rezerve ponuditi zemljoradnicima interventni otkup pšenice po ceni od 23.000 dinara po toni".
Ako uplaćujete humanitarnu pomoć, treba da znate: Pojedine banke to naplaćuju
22.06.2025.•
1
U Srbiji pojedine banke i dalje naplaćuju proviziju na uplate u humanitarne svrhe.
Vlada ukinula podsticaje za strance, IT sektor upozorava: Moguć odlazak stručnjaka i firmi iz Srbije
22.06.2025.•
34
Vlada Srbije nedavno je ukinula Uredbu o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica u Srbiji, izazvavši burnu reakciju IT zajednice.
Ovo su države s najvećim bogatstvom po glavi stanovnika
22.06.2025.•
2
Prema izveštaju švajcarske banke UBS, Švajcarska je prva u svetu kada je u pitanju bogatstvo po glavi stanovnika.
EU namerava da zabrani ruski gas do 2027: Stručnjaci o tome koliko je taj plan realan
22.06.2025.•
4
Brisel je predložio obavezujuću zabranu uvoza ruskog gasa i tečnog prirodnog gasa (LNG) do kraja 2027. godine.
Švajcarska po prvi put uvela nultu kamatnu stopu: Dva glavna razloga za to
22.06.2025.•
1
Švajcarska nacionalna banka (SNB) je kamatnu stopu snizila na nulu.
Mali: Srbiji uplaćena prva sredstva iz Plana rasta za Zapadni Balkan
21.06.2025.•
9
Ministar finansija Siniša Mali potvrdio je da su Srbiji uplaćena prva sredstva Evropske unije, u iznosu od 51,66 miliona evra, u okviru predfinansiranja iz Plana rasta za Zapadni Balkan.
NIS traži još jedno odlaganje američkih sankcija, prethodno odlaganje do 27. juna
21.06.2025.•
3
Naftna industrija Srbije objavila je da je uputila novi zahtev Ministarstvu finansija Sjedinjenih Američkih Država za izdavanje posebne licence kojom se odlaže puna primena sankcija.
Kovanice u Srbiji: Izrada skupa, upotreba sve ređa
20.06.2025.•
6
Kovani novac u Srbiji sve se manje koristi kao sredstvo plaćanja, ali i pored toga i dalje je u upotrebi.
Nove cene goriva: Ponovo poskupljenje
20.06.2025.•
10
Gorivo će na pumpama u Srbiji od danas u 15 sati do 27. juna u isto vreme biti skuplje nego prošle nedelje.
Komentari 8
Dzoni
Sabahudin
dacic
eee to nece niko da kupi
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar