Novi zakon za korisnike kredita od 1. jula: Stvarne olakšice ili još jedna kozmetička promena?
Nove mere, uključujući ograničenje kamata i mogućnost lakše prodaje nekretnine, trebalo bi da olakšaju položaj dužnika. Ipak, iz Efektive upozoravaju da je sve moglo ranije - i bolje.
Foto: 021.rs
"Bolje i tako nego nikako" - ovako Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva opisuje najnovije pogodnosti koje izmena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga donosi građanima Srbije. Ograničenje kamatne stope, olakšice za korisnike koji ne mogu da isplate kredit, zabrana prakse vezivanja usluga – samo su neki od mehanizama koji bi trebalo, od 1. jula kada stupe na snagu, da olakšaju poslovanje sa bankama.
Iako Narodna banka Srbije tvrdi da su novim zakonom korisnici zaštićeni u svakoj fazi korišćenja određene finansijske usluge, Gavrilović kaže da je svaka nova izmena ukazala da su "postojale nepravilnosti", te da Zakon u startu "nije donet kako treba", piše Insajder.
"Banke se hvale nekad i više nego što treba. Korisnik jeste zaštićeniji nego što je bio pre toga. Ali to su sve oni sitni koraci. Zakon je stupio na snagu krajem 2011. godine i dosta nekih stvari ispravio. Ali od 2012. do 2020. ili 2021. banke su dobile 200.000 tužbi. Sama ta brojka govori da ipak nešto nije bilo kako treba do kraja, jer ne bi bilo 200.000 tužbi da je sve bilo u redu", objašnjava Gavrilović.
Kako navodi, izmena pokazuje da nije bilo snage da se "sve šta treba uradi odmah", već se išlo postepenim promenama.
"Moj lični utisak je da se svaka izmena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga u dobrom delu radila u saradnji sa bankama. Znači 'hajde da vidimo šta će manje da vas dira, šta će manje da vas pogodi, hajde da vidimo kada je moment' i tako dalje. Ne kažem da je sve, ali dobar deo, ja verujem da jeste", navodi Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva.
Ograničenje kamatne stope - taktika ili zakasnela reakcija
Jedna od najznačajnijih novina, kako ju je nazvala sama Narodna banka Srbije, jeste ograničenje kamatnih stopa.
Kako je početkom aprila rekao Đorđe Gojković iz Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga NBS, ovaj mehanizam služiće kako bi se sprečila naplata previsoke cene kredita.
"Ograničene su kamatne stope kod stambenih, potrošačkih i gotovinskih kredita, kao i kod kreditnih kartica i dozvoljenog odnosno nedozvoljenog prekoračenja po računu. Jedan od ciljeva ograničenja kamata - sprečavanje naglog rasta kamatnih stopa. U konačnici, ograničenje kamatnih stopa za cilj ima izvesniju i sigurniju budućnost svih korisnika kredita u našoj zemlji", istakao je Gojković.
Gavrilović iz Efektive kaže da će ovom merom najpre biti smanjene kamatne stope na bankarske proizvode koji su, kako kaže, do sad inače bili preskupi.
"Građani sad u ovom trenutku od tog limita, recimo, za stambene kredite, neće imati neke velike koristi, zato što kamatne stope svejedno padaju. Ali, recimo, da je ovog propisa bilo, na primer, pre dve godine kada je Euribor počeo drastično da raste, takav propis bi sigurno u tom trenutku dobrodošao korisnicima stambenih kredita. U ovom trenutku ne, ali možda u nekim budućim dešavanjima i to će imati neku svoju korist", objašnjava Gavrilović.
On podseća da je euribor počeo ubrzano da jača tokom 2023. godine, te da je to tada značajno uvećalo mesečne rate korisnicima stambenih kredita. Kako navodi Efektiva je tada tražila od Narodne banke da reaguje, kako se ne bi ponovilo priča sa zaduživanjem kredita u švajcarskim francima.
"U jednom trenutku NBS je rekla da oni nemaju nameru da se mešaju u kamatne stope, da bi ograničenje kamatnih stopa bilo suprotno tržišnim uslovima, propisima, pravilima i šta ja znam, da ne može da se meša u ugovorni odnos banke i dužnika, to su tržišni uslovi, tržišne teme i tako dalje", kaže Gavrilović.
Dodaje da je Efektiva potom uradila analizu u kojoj su uporedili kamatne stope na stambene kredite u Srbiji sa kamatnim stopama u zemljama regiona. Analiza je pokazala da je u Srbiji kamatna stopa najveća. Kako kaže Gavrilović, NBS je petnaestak dana nakon objave analize izašla sa Uredbom o ograničenju kamatnih stopa.
"Deluje mi kao zakasnila reakcija, ali kad uzmem u obzir da su oni tamo u drugoj polovini 2023. doneli Uredbu o ograničenju kamatnih stopa, korisnici kredita su, da kažemo, možda tek nešto više od pola godine trpeli taj udar, pa onda i nije toliko strašno. Ali da je to možda moglo i ranije - sigurno da je moglo", kaže Gavrilović.
Dodaje da iako je sad euribor u padu, te ova mera nema preterani značaj, ne mora da znači da neće biti tako i u budućnosti kada počne ponovo da jača.
Kada korisnik kredita ne može da otplati kredit - Banka je dala pare, nije dala stan
Prema rečima Gojkovića iz NBS od naročite važnosti jeste i odredba koja reguliše situaciju u kojoj korisnik stambenog kredita ne može da otplati kredit.
"U takvim situacijama korisnicima je data mogućnost da samostalno prodaju nepokretnost, postižući tako što veću cenu radi izmirenja duga, što, nažalost, u javnoj prodaji u izvršnom postupku nekada nije slučaj. U slučaju da korisnik ne može ili ne želi da samostalno proda nepokretnost radi namirenja druga, može odabrati da banci prenese pravo svojine i na taj način izmiri dug, nezavisno od toga za koliku cenu banka kasnije može prodati tu nepokretnost", rekao je Gojković.
Gavrilović iz Efektive opisuje da je na bankarskom tržištu do pre 15 godina vladao "divlji zapad", te da su korisnici kredita bili prepušteni sami sebi.
"Ljudi su Efektivi prijavljivali da su im stanove, koji recimo vrede 100.000 evra banke prodavale za 30.000 evra. Poslovni prostor koji vredi 70.000 evra, prodaju za 20.000 evra i tako dalje. I ja sam i sam prisustvovao nekim licitacijama i video sam kakvi ljudi tu dolaze i dogovaraju se. To su uigrane ekipe koje gledaju da kupe nečiju nekretninu, jedan drugom neće da podižu cenu, a često su ranije u mahinacijama učestvovali i izvršitelji. Potom je uvedena elektronska licitacija kako ne bi moglo fizički da se utiče na visinu cene", objašnjava Gavrilović.
Dodaje da nova mera predviđa da banka daje dodatna dva meseca da dužnik sam proda nekretninu.
"Zašto su ova dva meseca dobra? Zato što je većina ljudi mislila, banka mi je dala stan, pa banka će mi ga sad i uzeti. A to nije tačno, banka je dala pare, nije dala stan. I onda se ljudi nisu bavili prodajom nekretnina, čekali su da im banka oduzme, da ga proda upola cene, pa da ih juri za ostatak duga koji je mogao ceo da se zatvori, da se nekretnina prodala po pravoj vrednosti", objašnjava Gavrilović.
Kako kaže, neki od korisnika umesto što su dali banci da proda stan po mnogo manjoj ceni mogli su sami da ga prodaju i time isplate celokupni dug.
"Na primer, neko duguje 65.000 evra banci, a stan mu vredi 100.000 evra. I onda se dešavalo, izvršitelj ili banka zaplene stan, prodaju ga za 50 odsto od vrednosti na nameštenoj licitaciji i korisnik duguje još 15.000 evra banci, jer je dug 65.000. A možda je mogao da proda stan za 90.000 evra, da isplati banci 65.000 i da mu ostane 25.000 da kupi garsonjeru", kaže Gavrilović.
Olakšice za korisnike koji ne mogu da otplate kredite
Još jedna novina, koju je NBS predstavila jesu olakšice za korisnike koji ne mogu da otplate kredite pod postojećim uslovima.
Pročitaj još
"U situacijama kada se kredit teško otplaćuje zbog gubitka posla, bolesti ili druge životne okolnosti na koje korisnik kredita ne može da utiče, banka mora da ponudi određene olakšice u otplati kredita. Olakšice podrazumevaju nagodbe poput smanjenja kamatne stope, delimičan oprost duga po osnovu kamate, refinansiranje kredita pod povoljnijim uslovima, kao i mnoge druge mehanizme koje banka i korisnik utvrde kao odgovarajuće", rekao je Gojković.
Gavrilović iz Efektive kaže da su to, suštinski, mehanizmi koje su banke i ranije imale.
"S tim što su imale neka ograničenja u smislu propisa ka Narodnoj banci Srbije. Pa se sad to malo, da kažem, liberalizovalo, da banke imaju manji trošak kad rade te stvari i da onda u principu mogu da ponude dužniku da neki dug otplaćuje u nekoj varijanti koja je povoljnija za njega. I da kažem, i taj deo je u principu okej", objašnjava Gavrilović.
Ostatak teksta pročitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Mercedes obustavlja sva ulaganja u pogone u Nemačkoj
15.11.2026.•
0
Nemački proizvođač automobila Mercedes obustavlja sva ulaganja u svoje pogone u Nemačkoj i razmatra zatvaranje pojedinih pogona, kako bi se izborio sa visokim troškovima proizvodnje, navodi se u dopisu zaposlenima.
Predsednica Evropske centralne banke: Inflacija će verovatno ostati visoka
15.11.2026.•
1
Inflacija će u bliskoj budućnosti verovatno ostati visoka, a Evropska centralna banka će razmotriti detaljnu strukturu bazne inflacije kako bi odredila svoje naredne korake u vezi sa kamatnim stopama sledećeg meseca.
Međugodišnja inflacija u Srbiji u oktobru povećana na 4,4 odsto
15.11.2026.•
0
Međugodišnja inflacija u Srbiji u oktobru ove godine povećana je na 4,4 odsto, a mesečna 0,8 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Banka Poštanska štedionica: Gotovina raspoloživa na 98,72 odsto bankomata
15.11.2026.•
1
Banka Poštanska štedionica objavila je da je, prema preseku na današnji dan u 11 časova, raspoloživa gotovina potvrđena na 98,72 odsto bankomata iz evidencije obuhvaćene izveštajem.
Ideja da Nemci rade duže od osam sati dnevno: "Tri dana po 12 sati i gotovo"
15.11.2026.•
4
Osmosatni radni dan, koji je Nemačka uvela u novembru 1918. godine, našao se pod znakom pitanja nakon 108 godina.
Koja evropska zemlja gubi najviše novca kada radnici štrajkuju?
15.11.2026.•
0
Nemačka bi pretrpela najveće finansijske gubitke u Evropi u slučaju jednodnevnog štrajka, pokazuje analiza Euronewsa zasnovana na podacima Eurostata za 2025. godinu.
Od 1. januara nove šifre delatnosti, firme i preduzetnici imaju 30 dana za besplatnu promenu
15.11.2026.•
3
Nova uredba o klasifikaciji delatnosti (KD) 2025. stupila je na snagu 1. oktobra, a njena primena počinje 1. januara 2027. godine, saopštila je danas Agencija za privredne registre (APR).
Analiza stranih konsultanata: Srbiji sve potrebniji strani radnici
15.11.2026.•
11
Ekonomska situacija u Srbiji je školski primer "privrede sa dva lica".
Sa tržišta Srbije povlači se više modela Folksvagena, Škode, Audija i Mercedesa
15.11.2026.•
2
Sa tržišta Srbije povlači se više modela automobila marke Folksvagen i Škoda, kao i audi Q3 zbog rizika od korozije, dok se mercedes-benz S klase povlači zbog mogućeg curenja kočione tečnosti.
Poštanska štedionica: Za dva dana isplaćeno oko sedam odsto sredstava klijentima Alta banke
14.11.2026.•
2
Banka Poštanska štedionica nastavila je danas isplatu osiguranih depozita klijentima Alta banke, iz sredstava koja je obezbedila Agencija za osiguranje depozita.
Povećana zatezna kamata: Kašnjenje u plaćanju dugova i poreza od sada skuplje
13.11.2026.•
3
Narodna banka Srbije povećala je referentnu kamatnu stopu sa 5,75 na šest odsto, što se odrazilo i na visinu zatezne kamate, kao i kamate koja se obračunava na neblagovremeno plaćene javne prihode.
Poljoprivrednici ljuti: Traže isplatu 17.000 dinara za seme, razmatraju i krivičnu prijavu protiv Glamočića
13.11.2026.•
19
Poljoprivrednici u Srbiji ljuti su na ministra poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragana Glamočića koji je saopštio da nema para za isplatu podsticaja za kupovinu sertifikovanog semena.
Objavljene nove cene goriva
13.11.2026.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Glamočić: Trenutno nema novca za drugi deo subvencija za biljnu proizvodnju
13.11.2026.•
13
Ministar poljoprivrede Srbije u tehničkom mandatu Dragan Glamočić izjavio je danas da u ovom trenutku nema novca za isplatu drugog dela direktnih davanja po hektaru za biljnu proizvodnju.
Firma brata Davora Macure kupila vilu na Dedinju kreditom Alta banke
13.11.2026.•
12
Firma ALStone u vlasništvu Dubravka Macure kupila je vilu kreditom koji joj je odobrila ALTA banka, svega nekoliko meseci pre nego što je banka završila u stečaju.
Vlada Srbije danas odlučuje o produženju smanjenja akciza na derivate nafte
13.11.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu danas će na sednici u 15 časova odlučivati o produženju privremenog smanjenja akciza na derivate nafte od 25 odsto, rečeno je Beti u Ministarstvu finansija.
JANAF još nije počeo sanaciju naftovoda
13.11.2026.•
7
Kompanija NIS zatražila je od Vlade Srbije u tehničkom mandatu da joj, zbog privremenog prekida dopremanja sirove nafte naftovodom Janaf nakon oštećenja cevovoda, omoguće korišćenje sirove nafte i dizela iz rezervi.
NBS povećala kamatnu stopu: Ekonomisti se pitaju "zašto baš sada"
13.11.2026.•
7
Narodna banka Srbije je, posle punih 26 meseci, povećala referentnu kamatnu stopu, sa 5,75 na šest odsto.
U Poštanskoj štedionici počinje isplata osiguranih depozita Alta banke, u Novom Sadu na sedam mesta
13.11.2026.•
5
Isplata osiguranih depozita klijentima Alta banke u stečaju počeće danas u ekspoziturama Poštanske štedionice.
Ćulibrk o povećanju kamatne stope NBS: Signal da će inflacija biti veća od planirane
12.11.2026.•
9
Povećanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije na šest odsto signal je da će inflacija biti veća nego što je planirano, ocenio je glavni urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk za N1.
Marketi Idea, Roda i Merkator: Nastavljamo redovno poslovanje, snabdevanje neometano
12.11.2026.•
3
Prodavnice Idea, Roda i Merkator nastavljaju sa radom, a snabdevanje maloprodajne mreže se odvija nesmetano, saopštila je kompanija Idea marketi.
Komentari 4
need for speed
Sudija: Zašto ste opljačkali banku?
Optuženi: Pa ona je prva počela!
NS
Ali tako je u celom svetu svuda vlada novac umesto demokratije i naroda!
dacic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar