Novi zakon za korisnike kredita od 1. jula: Stvarne olakšice ili još jedna kozmetička promena?
Nove mere, uključujući ograničenje kamata i mogućnost lakše prodaje nekretnine, trebalo bi da olakšaju položaj dužnika. Ipak, iz Efektive upozoravaju da je sve moglo ranije - i bolje.
Foto: 021.rs
"Bolje i tako nego nikako" - ovako Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva opisuje najnovije pogodnosti koje izmena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga donosi građanima Srbije. Ograničenje kamatne stope, olakšice za korisnike koji ne mogu da isplate kredit, zabrana prakse vezivanja usluga – samo su neki od mehanizama koji bi trebalo, od 1. jula kada stupe na snagu, da olakšaju poslovanje sa bankama.
Iako Narodna banka Srbije tvrdi da su novim zakonom korisnici zaštićeni u svakoj fazi korišćenja određene finansijske usluge, Gavrilović kaže da je svaka nova izmena ukazala da su "postojale nepravilnosti", te da Zakon u startu "nije donet kako treba", piše Insajder.
"Banke se hvale nekad i više nego što treba. Korisnik jeste zaštićeniji nego što je bio pre toga. Ali to su sve oni sitni koraci. Zakon je stupio na snagu krajem 2011. godine i dosta nekih stvari ispravio. Ali od 2012. do 2020. ili 2021. banke su dobile 200.000 tužbi. Sama ta brojka govori da ipak nešto nije bilo kako treba do kraja, jer ne bi bilo 200.000 tužbi da je sve bilo u redu", objašnjava Gavrilović.
Kako navodi, izmena pokazuje da nije bilo snage da se "sve šta treba uradi odmah", već se išlo postepenim promenama.
"Moj lični utisak je da se svaka izmena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga u dobrom delu radila u saradnji sa bankama. Znači 'hajde da vidimo šta će manje da vas dira, šta će manje da vas pogodi, hajde da vidimo kada je moment' i tako dalje. Ne kažem da je sve, ali dobar deo, ja verujem da jeste", navodi Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva.
Ograničenje kamatne stope - taktika ili zakasnela reakcija
Jedna od najznačajnijih novina, kako ju je nazvala sama Narodna banka Srbije, jeste ograničenje kamatnih stopa.
Kako je početkom aprila rekao Đorđe Gojković iz Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga NBS, ovaj mehanizam služiće kako bi se sprečila naplata previsoke cene kredita.
"Ograničene su kamatne stope kod stambenih, potrošačkih i gotovinskih kredita, kao i kod kreditnih kartica i dozvoljenog odnosno nedozvoljenog prekoračenja po računu. Jedan od ciljeva ograničenja kamata - sprečavanje naglog rasta kamatnih stopa. U konačnici, ograničenje kamatnih stopa za cilj ima izvesniju i sigurniju budućnost svih korisnika kredita u našoj zemlji", istakao je Gojković.
Gavrilović iz Efektive kaže da će ovom merom najpre biti smanjene kamatne stope na bankarske proizvode koji su, kako kaže, do sad inače bili preskupi.
"Građani sad u ovom trenutku od tog limita, recimo, za stambene kredite, neće imati neke velike koristi, zato što kamatne stope svejedno padaju. Ali, recimo, da je ovog propisa bilo, na primer, pre dve godine kada je Euribor počeo drastično da raste, takav propis bi sigurno u tom trenutku dobrodošao korisnicima stambenih kredita. U ovom trenutku ne, ali možda u nekim budućim dešavanjima i to će imati neku svoju korist", objašnjava Gavrilović.
On podseća da je euribor počeo ubrzano da jača tokom 2023. godine, te da je to tada značajno uvećalo mesečne rate korisnicima stambenih kredita. Kako navodi Efektiva je tada tražila od Narodne banke da reaguje, kako se ne bi ponovilo priča sa zaduživanjem kredita u švajcarskim francima.
"U jednom trenutku NBS je rekla da oni nemaju nameru da se mešaju u kamatne stope, da bi ograničenje kamatnih stopa bilo suprotno tržišnim uslovima, propisima, pravilima i šta ja znam, da ne može da se meša u ugovorni odnos banke i dužnika, to su tržišni uslovi, tržišne teme i tako dalje", kaže Gavrilović.
Dodaje da je Efektiva potom uradila analizu u kojoj su uporedili kamatne stope na stambene kredite u Srbiji sa kamatnim stopama u zemljama regiona. Analiza je pokazala da je u Srbiji kamatna stopa najveća. Kako kaže Gavrilović, NBS je petnaestak dana nakon objave analize izašla sa Uredbom o ograničenju kamatnih stopa.
"Deluje mi kao zakasnila reakcija, ali kad uzmem u obzir da su oni tamo u drugoj polovini 2023. doneli Uredbu o ograničenju kamatnih stopa, korisnici kredita su, da kažemo, možda tek nešto više od pola godine trpeli taj udar, pa onda i nije toliko strašno. Ali da je to možda moglo i ranije - sigurno da je moglo", kaže Gavrilović.
Dodaje da iako je sad euribor u padu, te ova mera nema preterani značaj, ne mora da znači da neće biti tako i u budućnosti kada počne ponovo da jača.
Kada korisnik kredita ne može da otplati kredit - Banka je dala pare, nije dala stan
Prema rečima Gojkovića iz NBS od naročite važnosti jeste i odredba koja reguliše situaciju u kojoj korisnik stambenog kredita ne može da otplati kredit.
"U takvim situacijama korisnicima je data mogućnost da samostalno prodaju nepokretnost, postižući tako što veću cenu radi izmirenja duga, što, nažalost, u javnoj prodaji u izvršnom postupku nekada nije slučaj. U slučaju da korisnik ne može ili ne želi da samostalno proda nepokretnost radi namirenja druga, može odabrati da banci prenese pravo svojine i na taj način izmiri dug, nezavisno od toga za koliku cenu banka kasnije može prodati tu nepokretnost", rekao je Gojković.
Gavrilović iz Efektive opisuje da je na bankarskom tržištu do pre 15 godina vladao "divlji zapad", te da su korisnici kredita bili prepušteni sami sebi.
"Ljudi su Efektivi prijavljivali da su im stanove, koji recimo vrede 100.000 evra banke prodavale za 30.000 evra. Poslovni prostor koji vredi 70.000 evra, prodaju za 20.000 evra i tako dalje. I ja sam i sam prisustvovao nekim licitacijama i video sam kakvi ljudi tu dolaze i dogovaraju se. To su uigrane ekipe koje gledaju da kupe nečiju nekretninu, jedan drugom neće da podižu cenu, a često su ranije u mahinacijama učestvovali i izvršitelji. Potom je uvedena elektronska licitacija kako ne bi moglo fizički da se utiče na visinu cene", objašnjava Gavrilović.
Dodaje da nova mera predviđa da banka daje dodatna dva meseca da dužnik sam proda nekretninu.
"Zašto su ova dva meseca dobra? Zato što je većina ljudi mislila, banka mi je dala stan, pa banka će mi ga sad i uzeti. A to nije tačno, banka je dala pare, nije dala stan. I onda se ljudi nisu bavili prodajom nekretnina, čekali su da im banka oduzme, da ga proda upola cene, pa da ih juri za ostatak duga koji je mogao ceo da se zatvori, da se nekretnina prodala po pravoj vrednosti", objašnjava Gavrilović.
Kako kaže, neki od korisnika umesto što su dali banci da proda stan po mnogo manjoj ceni mogli su sami da ga prodaju i time isplate celokupni dug.
"Na primer, neko duguje 65.000 evra banci, a stan mu vredi 100.000 evra. I onda se dešavalo, izvršitelj ili banka zaplene stan, prodaju ga za 50 odsto od vrednosti na nameštenoj licitaciji i korisnik duguje još 15.000 evra banci, jer je dug 65.000. A možda je mogao da proda stan za 90.000 evra, da isplati banci 65.000 i da mu ostane 25.000 da kupi garsonjeru", kaže Gavrilović.
Olakšice za korisnike koji ne mogu da otplate kredite
Još jedna novina, koju je NBS predstavila jesu olakšice za korisnike koji ne mogu da otplate kredite pod postojećim uslovima.
Pročitaj još
"U situacijama kada se kredit teško otplaćuje zbog gubitka posla, bolesti ili druge životne okolnosti na koje korisnik kredita ne može da utiče, banka mora da ponudi određene olakšice u otplati kredita. Olakšice podrazumevaju nagodbe poput smanjenja kamatne stope, delimičan oprost duga po osnovu kamate, refinansiranje kredita pod povoljnijim uslovima, kao i mnoge druge mehanizme koje banka i korisnik utvrde kao odgovarajuće", rekao je Gojković.
Gavrilović iz Efektive kaže da su to, suštinski, mehanizmi koje su banke i ranije imale.
"S tim što su imale neka ograničenja u smislu propisa ka Narodnoj banci Srbije. Pa se sad to malo, da kažem, liberalizovalo, da banke imaju manji trošak kad rade te stvari i da onda u principu mogu da ponude dužniku da neki dug otplaćuje u nekoj varijanti koja je povoljnija za njega. I da kažem, i taj deo je u principu okej", objašnjava Gavrilović.
Ostatak teksta pročitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Sutra sastanak o rešavanju problema sa gorivom, nema vesti iz SAD o licenci za NIS
01.12.2025.•
0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da nema novih vesti po pitanju odluke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK) Ministarstva finansija SAD u vezi sa davanjm operativne licence Naftnoj industriji Srbije.
Rafinerija još danas u tihom režimu rada, od sutra moguće gašenje: Vučić za danas najavio važan sastanak
01.12.2025.•
4
Situacija oko NIS-a i dalje je neizvesna - još se čeka odluka Stejt deparmenta i OFAK-a.
Rudna renta u Srbiji među najnižim - šta koči njeno povećanje?
01.12.2025.•
3
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da država godinama nije mogla da poveća rudnu rentu zbog političkih pritisaka i međunarodnih odnosa.
Vučić: Sutra važan sastanak o NIS-u, rafinerija u utorak prestaje sa radom
30.11.2025.•
16
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da će rafinerija u utorak, 2. decembra i zvanično prestati da radi ako SAD ne izdaju licencu za nastavak rada NIS-a.
Stručnjak za energetsku bezbednost: Bez domaćih zaliha očekuje nas rast cena goriva i inflacije
30.11.2025.•
9
Zaustavljanje rafinerije nafte u Pančevu se, za sada, neće odraziti na samo tržište, barem dok postoje zalihe derivata, a jedini sektor gde vidim potencijalni problem je avio-saobraćaj, jer su zalihe kerozina najmanje.
Objavljen spisak najvećih poreskih dužnika, u samom vrhu firma iz Novog Sada
30.11.2025.•
5
Poreska uprava objavila je spisak najvećih poreskih dužnika na dan 31. oktobra, a listu od 248 kompanija sa statusom aktivnog lica, predvodi "Mera invest" iz Beograda sa dugom većim od milijardu dinara.
Vlada Srbije ponovo promenila uredbu o maržama
29.11.2025.•
14
Vlada Srbije usvojila je četvrtu izmenu uredbe o maržama, kojom se preciziraju visine marži po tipovima prodaja, a proširen je i spisak proizvoda čije marže mogu da se menjaju u odnosu na 1. avgusta ove godine.
Ljubodrag Savić o sankcijama NIS-u: MOL bolja opcija od Arapa
29.11.2025.•
11
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ocenio je da bi za rešenje situacije u vezi sa američkim sankcijama Naftnoj industriji Srbije (NIS) mađarski MOL bio bolja opcija od mogućih arapskih partnera.
Broker Gujaničić: Ako SAD ne produži licencu NIS-u, moguć momentalni prekid rada kompanije
29.11.2025.•
32
Srbija bi mogla da se nađe pred momentalnim prekidom rada Naftne industrije Srbije (NIS) ukoliko SAD ne produže licencu ovoj kompaniji, upozorava broker Nenad Gujaničić.
Zavod za statistiku: U trećem kvartalu stopa zaposlenosti 51,3 odsto
28.11.2025.•
4
U Srbiji je u trećem kvartalu ove godine broj zaposlenih bio 2,87 miliona, a broj nezaposlenih 256.500.
Novak: Na sastanku Putina i Orbana razmatrana mogućnost kupovine ruskih naftnih kompanija
28.11.2025.•
0
Tokom razgovora ruskog predsednika Vladimira Putina sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom u Kremlju, danas je razmatrana mogućnost da Mađarska kupi udeo u ruskim naftnim kompanijama koje su pod sankcijama.
"Kineski železnički ekspres" nastavlja rast: Nova redovna linija do Hamburga i kreditni fond od 3,6 milijardi
28.11.2025.•
2
U kineskom gradu Sijanu iz kog kreću vozovi sa robom ka Duisburgu, Pragu i Budimpešti, četvrtak i nedelja su dani u svakoj nedelji kada nema odlazaka i dolazaka na "železničkom putu svile".
Međugodišnja industrijska proizvodnja u Srbiji u oktobru manja za 2,3 odsto
28.11.2025.•
0
Industrijska proizvodnja u Srbiji u oktobru ove godine bila je 2,3 odsto manja nego u istom mesec 2024. godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
Poljoprivrednici: Blokada saobraćajnica ako direktna davanja moramo da usmerimo za investicije
28.11.2025.•
6
Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipović izjavio je da će poljoprivrednici blokirati saobraćajnice ukoliko budu morali direktna davanja po hektaru da koriste za kupovinu mehanizacije.
Zahvaljujući američkim sankcijama: Orban podmazuje Srbiju ruskom naftom
28.11.2025.•
24
Američke sankcije protiv ruskog naftnog sektora teško pogađaju Srbiju. Međutim, susedna Mađarska može da pomogne zahvaljujući izuzeću koje je odobrio Tramp. Orban pregovara o detaljima sa Putinom u Moskvi.
Cene nafte padaju: Očekuje se mirovni sporazum između Ukrajine i Rusije
28.11.2025.•
0
Cene sirove nafte nastavile su pad, pa se tako Brent spustio na oko 63 dolara po barelu, dok je američka WTI nafta pala na oko 58 dolara po barelu.
Budžet Srbije: Samo troši, ko još pita
28.11.2025.•
10
U Skupštini Srbije poslanici raspravljaju o budžetu. Vladajuća većina, po običaju, hvali, dok opozicija tvrdi da nije transparentan, a ni razvojan.
Nije samo NIS pod sankcijama SAD: Na listi i Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, Slobodan Tešić, ministri...
28.11.2025.•
16
Naftna industrija Srbije (NIS) je pod američkim sankcijama zbog ruskog vlasništva već 50 dana. Međutim, na ovoj listi je još 49 firmi i pojedinaca iz Srbije koji su na listi sankcija SAD.
Da li je država odvojila dovoljno ili previše novca za ruski udeo u NIS-u?
27.11.2025.•
11
Prema postojećim zakonima Srbija mora da obešteti kompaniju Gasprom u slučaju preuzimanja Naftne industrije Srbije (NIS), a videli smo da je vlast procenila da iz budžeta može da izdvoji 1,4 milijarde evra.
Šef Orbanovog kabineta: U toku razgovori o mogućnosti da MOL kupi udeo u NIS-u
27.11.2025.•
6
U toku su razgovori o mogućnosti da mađarska naftna i gasna kompanija MOL kupi udeo u srpskom NIS-u, izjavio je šef kabineta mađarskog premijera Gergelj Guljaš.
Komentari 4
need for speed
Sudija: Zašto ste opljačkali banku?
Optuženi: Pa ona je prva počela!
NS
Ali tako je u celom svetu svuda vlada novac umesto demokratije i naroda!
dacic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar