Novi zakon za korisnike kredita od 1. jula: Stvarne olakšice ili još jedna kozmetička promena?
Nove mere, uključujući ograničenje kamata i mogućnost lakše prodaje nekretnine, trebalo bi da olakšaju položaj dužnika. Ipak, iz Efektive upozoravaju da je sve moglo ranije - i bolje.
Foto: 021.rs
"Bolje i tako nego nikako" - ovako Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva opisuje najnovije pogodnosti koje izmena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga donosi građanima Srbije. Ograničenje kamatne stope, olakšice za korisnike koji ne mogu da isplate kredit, zabrana prakse vezivanja usluga – samo su neki od mehanizama koji bi trebalo, od 1. jula kada stupe na snagu, da olakšaju poslovanje sa bankama.
Iako Narodna banka Srbije tvrdi da su novim zakonom korisnici zaštićeni u svakoj fazi korišćenja određene finansijske usluge, Gavrilović kaže da je svaka nova izmena ukazala da su "postojale nepravilnosti", te da Zakon u startu "nije donet kako treba", piše Insajder.
"Banke se hvale nekad i više nego što treba. Korisnik jeste zaštićeniji nego što je bio pre toga. Ali to su sve oni sitni koraci. Zakon je stupio na snagu krajem 2011. godine i dosta nekih stvari ispravio. Ali od 2012. do 2020. ili 2021. banke su dobile 200.000 tužbi. Sama ta brojka govori da ipak nešto nije bilo kako treba do kraja, jer ne bi bilo 200.000 tužbi da je sve bilo u redu", objašnjava Gavrilović.
Kako navodi, izmena pokazuje da nije bilo snage da se "sve šta treba uradi odmah", već se išlo postepenim promenama.
"Moj lični utisak je da se svaka izmena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga u dobrom delu radila u saradnji sa bankama. Znači 'hajde da vidimo šta će manje da vas dira, šta će manje da vas pogodi, hajde da vidimo kada je moment' i tako dalje. Ne kažem da je sve, ali dobar deo, ja verujem da jeste", navodi Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva.
Ograničenje kamatne stope - taktika ili zakasnela reakcija
Jedna od najznačajnijih novina, kako ju je nazvala sama Narodna banka Srbije, jeste ograničenje kamatnih stopa.
Kako je početkom aprila rekao Đorđe Gojković iz Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga NBS, ovaj mehanizam služiće kako bi se sprečila naplata previsoke cene kredita.
"Ograničene su kamatne stope kod stambenih, potrošačkih i gotovinskih kredita, kao i kod kreditnih kartica i dozvoljenog odnosno nedozvoljenog prekoračenja po računu. Jedan od ciljeva ograničenja kamata - sprečavanje naglog rasta kamatnih stopa. U konačnici, ograničenje kamatnih stopa za cilj ima izvesniju i sigurniju budućnost svih korisnika kredita u našoj zemlji", istakao je Gojković.
Gavrilović iz Efektive kaže da će ovom merom najpre biti smanjene kamatne stope na bankarske proizvode koji su, kako kaže, do sad inače bili preskupi.
"Građani sad u ovom trenutku od tog limita, recimo, za stambene kredite, neće imati neke velike koristi, zato što kamatne stope svejedno padaju. Ali, recimo, da je ovog propisa bilo, na primer, pre dve godine kada je Euribor počeo drastično da raste, takav propis bi sigurno u tom trenutku dobrodošao korisnicima stambenih kredita. U ovom trenutku ne, ali možda u nekim budućim dešavanjima i to će imati neku svoju korist", objašnjava Gavrilović.
On podseća da je euribor počeo ubrzano da jača tokom 2023. godine, te da je to tada značajno uvećalo mesečne rate korisnicima stambenih kredita. Kako navodi Efektiva je tada tražila od Narodne banke da reaguje, kako se ne bi ponovilo priča sa zaduživanjem kredita u švajcarskim francima.
"U jednom trenutku NBS je rekla da oni nemaju nameru da se mešaju u kamatne stope, da bi ograničenje kamatnih stopa bilo suprotno tržišnim uslovima, propisima, pravilima i šta ja znam, da ne može da se meša u ugovorni odnos banke i dužnika, to su tržišni uslovi, tržišne teme i tako dalje", kaže Gavrilović.
Dodaje da je Efektiva potom uradila analizu u kojoj su uporedili kamatne stope na stambene kredite u Srbiji sa kamatnim stopama u zemljama regiona. Analiza je pokazala da je u Srbiji kamatna stopa najveća. Kako kaže Gavrilović, NBS je petnaestak dana nakon objave analize izašla sa Uredbom o ograničenju kamatnih stopa.
"Deluje mi kao zakasnila reakcija, ali kad uzmem u obzir da su oni tamo u drugoj polovini 2023. doneli Uredbu o ograničenju kamatnih stopa, korisnici kredita su, da kažemo, možda tek nešto više od pola godine trpeli taj udar, pa onda i nije toliko strašno. Ali da je to možda moglo i ranije - sigurno da je moglo", kaže Gavrilović.
Dodaje da iako je sad euribor u padu, te ova mera nema preterani značaj, ne mora da znači da neće biti tako i u budućnosti kada počne ponovo da jača.
Kada korisnik kredita ne može da otplati kredit - Banka je dala pare, nije dala stan
Prema rečima Gojkovića iz NBS od naročite važnosti jeste i odredba koja reguliše situaciju u kojoj korisnik stambenog kredita ne može da otplati kredit.
"U takvim situacijama korisnicima je data mogućnost da samostalno prodaju nepokretnost, postižući tako što veću cenu radi izmirenja duga, što, nažalost, u javnoj prodaji u izvršnom postupku nekada nije slučaj. U slučaju da korisnik ne može ili ne želi da samostalno proda nepokretnost radi namirenja druga, može odabrati da banci prenese pravo svojine i na taj način izmiri dug, nezavisno od toga za koliku cenu banka kasnije može prodati tu nepokretnost", rekao je Gojković.
Gavrilović iz Efektive opisuje da je na bankarskom tržištu do pre 15 godina vladao "divlji zapad", te da su korisnici kredita bili prepušteni sami sebi.
"Ljudi su Efektivi prijavljivali da su im stanove, koji recimo vrede 100.000 evra banke prodavale za 30.000 evra. Poslovni prostor koji vredi 70.000 evra, prodaju za 20.000 evra i tako dalje. I ja sam i sam prisustvovao nekim licitacijama i video sam kakvi ljudi tu dolaze i dogovaraju se. To su uigrane ekipe koje gledaju da kupe nečiju nekretninu, jedan drugom neće da podižu cenu, a često su ranije u mahinacijama učestvovali i izvršitelji. Potom je uvedena elektronska licitacija kako ne bi moglo fizički da se utiče na visinu cene", objašnjava Gavrilović.
Dodaje da nova mera predviđa da banka daje dodatna dva meseca da dužnik sam proda nekretninu.
"Zašto su ova dva meseca dobra? Zato što je većina ljudi mislila, banka mi je dala stan, pa banka će mi ga sad i uzeti. A to nije tačno, banka je dala pare, nije dala stan. I onda se ljudi nisu bavili prodajom nekretnina, čekali su da im banka oduzme, da ga proda upola cene, pa da ih juri za ostatak duga koji je mogao ceo da se zatvori, da se nekretnina prodala po pravoj vrednosti", objašnjava Gavrilović.
Kako kaže, neki od korisnika umesto što su dali banci da proda stan po mnogo manjoj ceni mogli su sami da ga prodaju i time isplate celokupni dug.
"Na primer, neko duguje 65.000 evra banci, a stan mu vredi 100.000 evra. I onda se dešavalo, izvršitelj ili banka zaplene stan, prodaju ga za 50 odsto od vrednosti na nameštenoj licitaciji i korisnik duguje još 15.000 evra banci, jer je dug 65.000. A možda je mogao da proda stan za 90.000 evra, da isplati banci 65.000 i da mu ostane 25.000 da kupi garsonjeru", kaže Gavrilović.
Olakšice za korisnike koji ne mogu da otplate kredite
Još jedna novina, koju je NBS predstavila jesu olakšice za korisnike koji ne mogu da otplate kredite pod postojećim uslovima.
Pročitaj još
"U situacijama kada se kredit teško otplaćuje zbog gubitka posla, bolesti ili druge životne okolnosti na koje korisnik kredita ne može da utiče, banka mora da ponudi određene olakšice u otplati kredita. Olakšice podrazumevaju nagodbe poput smanjenja kamatne stope, delimičan oprost duga po osnovu kamate, refinansiranje kredita pod povoljnijim uslovima, kao i mnoge druge mehanizme koje banka i korisnik utvrde kao odgovarajuće", rekao je Gojković.
Gavrilović iz Efektive kaže da su to, suštinski, mehanizmi koje su banke i ranije imale.
"S tim što su imale neka ograničenja u smislu propisa ka Narodnoj banci Srbije. Pa se sad to malo, da kažem, liberalizovalo, da banke imaju manji trošak kad rade te stvari i da onda u principu mogu da ponude dužniku da neki dug otplaćuje u nekoj varijanti koja je povoljnija za njega. I da kažem, i taj deo je u principu okej", objašnjava Gavrilović.
Ostatak teksta pročitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Od sutra akcize umanjene samo 10 umesto 20 odsto, sledeće nedelje povratak na staro
18.06.2026.•
0
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da očekuje da će već u petak, 19. juna biti vraćen deo akcize na gorivo, koja je bila umanjena za 20 odsto, tako da umanjenje iznosi samo 10 odsto.
Drugi kineski ekonomski šok: Evropa na udaru kineskog izvoza, rizikuje probleme koje je nekada imala Amerika
18.06.2026.•
3
Kineski izvoz, koji je u Americi pre dve decenije izazvao ekonomski šok, a na čijem je udaru sada Evropa, bio je pri vrhu dnevnog reda sastanka lidera G7 ove sedmice u Evijan le Banu u Francuskoj.
Siva zona seoskog turizma: Inspektora malo, pa se i mali porez izbegava
17.06.2026.•
1
Seoska turistička domaćinstva oporezuju se od 2019. godine, porezi nisu visoki, ali kada kapaciteti nisu popunjeni cele godine, a inspektora nema dovoljno, poslovanje prelazi u sivu zonu.
Šta je sve država obećala MMF-u: Poskupljenja struje, putarine, otkaze u EPS-u i EDS-u...
17.06.2026.•
37
Vlada Srbije obećala je Međunarodnom monetarnom fondu da će do kraja godine povećati cenu struje i putarine i da neće biti jednokratnih davanja penzionerima.
SpaceX Ilona Maska pretekao Amazon Džefa Bezosa po vrednosti
17.06.2026.•
0
Kompanija najbogatijeg čoveka sveta Ilona Maska SpaceX pretekla je Amazon i postala peta najvrednija kompanija na svetu, zahvaljujući naglom rastu cene njenih akcija.
Tesla dostavila regulatorima u EU obmanjujuće podatke o bezbednosti vozila
17.06.2026.•
1
Američka kompanija Tesla predstavila je regulatorima u Švedskoj i Holandiji sopstvene statističke podatke o bezbednosti sistema za potpuno autonomnu vožnju (FSD).
SAD zabranile uvoz bakra iz Ziđin kopera: Sumnjaju na prinudni rad
17.06.2026.•
27
Američka Carinska i granična zaštita (CBP) izdala je nalog o zadržavanju bakra i proizvoda od bakra koje proizvodi kompanija "Serbia Zijin Copper D.O.O." (Ziđin Koper).
MOL nakon sporazuma sa Srbijom: NIS će postati snažnija kompanija
16.06.2026.•
5
Mađarska MOL Grupa je danas, povodom potpisivanja Akcionarskog sporazuma sa Vladom Srbije saopštila da će, ukoliko postane većinski vlasnik NIS-a, obezbediti njegov dalji razvoj.
Rekordan rast bogatstva: Top 500 milijardera uvećalo imovinu za 336 milijardi
16.06.2026.•
0
Petsto najbogatijih ljudi na svetu je u danu povećalo svoje ukupno bogatstvo za rekordnih 336 milijardi dolara, čime je njihova zajednička imovina dostigla 13,3 biliona dolara.
Vučić: Imam dojavu iz Vašingtona da će licenca NIS-u biti produžena za 15 dana
16.06.2026.•
38
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da očekuje da će licenca za rad Naftne industrije Srbije (NIS) biti produžena za 15 dana, navodeći da su to dojave koje on dobija iz Vašingtona.
Srbija i MOL potpisali sporazum o budućem upravljanju NIS-om
16.06.2026.•
18
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala je Ugovor između akcionara sa MOL grupom u vezi sa budućim upravljanjem Naftnom industrijom Srbije (NIS).
MMF traži reformu blok tarifa: Nova pravila za plaćanje struje već ove godine
16.06.2026.•
72
Poslednji put kada je Vlada Srbije menjala blok tarifu za struju u dogovoru sa Međunarodnim monetarnom fondom (MMF) snižena je granica za prelazak u "crvenu zonu" na 1.200 kilovata mesečno.
U aprilu izdato više od 2.400 građevinskih dozvola
15.06.2026.•
2
U Srbiji je u aprilu ove godine izdato 2.416 građevinskih dozvola, što je rast od 4,3 odsto u odnosu na isti mesec 2025. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
BBC naredne sedmice ukida stotine radnih mesta
15.06.2026.•
2
Britanski javni servis BBC će naredne sedmice objaviti ukidanje više stotina radnih mesta u informativnom sektoru, što je prvi korak radikalnog smanjenja broja zaposlenih radi smanjenja rashoda, piše Fajnenšel tajms.
MMF: Rizici za fiskalnu stabilnost Srbije - energetski šokovi, Putevi Srbije, Grad Beograd
15.06.2026.•
2
Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) danas je objavio da, iako ekonomija Srbije pokazuje otpornost, postoje rizici koji bi mogli ugroziti fiskalnu stabilnost zemlje.
Donet pravilnik o osnovnim elementima ugovora između proizvođača i otkupljivača mleka
15.06.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede donelo je Pravilnik o osnovnim elementima ugovora između poljoprivrednog proizvođača i prerađivača ili otkupljivača sirovog mleka.
Raspisan javni poziv za podsticaje u pčelarstvu
15.06.2026.•
0
Ministarstvo poljoprivrede Srbije raspisalo je danas javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje po košnici pčela za 2026. godinu.
Promet u industriji u aprilu oko 16 odsto veći u odnosu na prošlu godinu
15.06.2026.•
2
Promet u industriji u Srbiji u aprilu ove godine veći je 15,8 odsto u odnosu na april prošle godine.
Odluka o smanjenju akciza na gorivo produžena do 21. juna
15.06.2026.•
2
Vlada Srbije ponovo je produžila Odluku o privremenom smanjenju iznosa akciza na derivate nafte, do 21. juna, piše list "Danas".
Evropska centralna banka podigla kamatnu stopu: Šta to znači za rate kredita u Srbiji?
14.06.2026.•
5
Odluka ECB da podigne kamatnu stopu odraziće se i na korisnike kredita u Srbiji, pre svega na one koji otplaćuju stambene kredite sa promenljivom kamatnom stopom, kaže profesor ekonomije Dragan Đuričin.
Nekadašnji direktor JAT-a o situaciji sa Viz erom: Ovo liči na "Mrdićeve zakone", ali u vazduhoplovstvu
14.06.2026.•
11
"Ovo mi liči na 'Mrdićev zakone', ali u vazduhoplovstvu", ocenio je nekadašnji direktor JAT-a Predrag Vujović, povodom regulatornih problema sa kojima bi se mađarska avio-kompanija Viz er mogla suočiti u Srbiji.
Komentari 4
need for speed
Sudija: Zašto ste opljačkali banku?
Optuženi: Pa ona je prva počela!
NS
Ali tako je u celom svetu svuda vlada novac umesto demokratije i naroda!
dacic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar