"Kineski železnički ekspres" nastavlja rast: Nova redovna linija do Hamburga i kreditni fond od 3,6 milijardi

Tako je bar u sistemu "Kineski železnički ekspres" (China Railway Express) koji povezuje Kinu i Evropu.

Baš kada su u Sijanu prošle nedelje na "Drugom forumu o železničkoj saradnji Kine i Evrope" predstavljani rezultati i potpisani novi sporazumi u okviru ovog sistema, iz drugog kineskog grada, Džengdžoua, počela je da saobraća nova redovna linija sa Nemačkom.

Teretni voz koji je simbolično krenuo na dan održavanja Foruma, 18. novembra, voziće bez zaustavljanja do Hamburga i trebalo bi da tamo stigne 30. novembra. Sada će to biti redovna linija, a u redu vožnje piše da put traje 283 sata. Kineski mediji navode da nosi proizvode mašinske i elektronske industrije i odeću.

U najvažnije rezultate Foruma ubrojani su Izveštaj o razvoju CR Ekspres, koji je sačinila Kancelarija vodeće grupe za promociju Inicijative pojas i put, objavljivanje reda vožnje za vozove između Kine i Evrope sa novih sedam ruta uključujući i liniju Džengdžou-Hamburg, potpisivanje sporazuma o kreditnom fondu od oko 3,6 milijardi evra, kao i međuvladinog sporazuma o razvoju CR Ekspres sistema.

Stalni rast

Sistem železničkog teretnog saobraćaja CR Ekspres redovnim linijama povezuje sedam gradova u Evropi sa devet gradova u Kini. Uz već pomenute Budimpeštu, Prag, Duisburg i Hamburg tu su i tri poljska grada: Varšava, Poznanj i Lođ.

U Izveštaju o razvoju piše da je do kraja oktobra ove godine ukupno bilo 118.600 ostvarenih polazaka. Radi se o dvosmernom saobraćaju između Kine i Evrope u kom je prevezeno 11,7 miliona TEU tereta (kontejneri propisane veličine). U 26 evropskih zemalja i 232 grada u Evropi, prema podacima iz Izveštaja, završila je roba prevezena iz Kine teretnim železničkim saobraćajem u sistemu CR Ekspres.

Iako u Izveštaju nije navedeno od kada se broji saobraćaj ovih teretnih vozova, zvanično nam je potvrđeno da se kao početna u statistici vodi 2011. godina, kada je prvi voz iz Čungćinga krenuo za Duisburg. Objašnjenje kineskih zvaničnika koje smo dobili bilo je da se teretni železnički saobraćaj od sporadičnog ustaljuje, a broj vozova značajno povećava, posle posete kineskog predsednika Nemačkoj u martu 2014. godine. Tada je Si Đinping bio na železničkoj stanici u Duisburgu i sačekao dolazak teretnog voza iz Čungćinga.

Sa 308 ostvarenih putovanja u 2014. godini broj u narednoj godini raste na 815, gde je iz Kine ka Evropi saobraćalo 550, a 265 vozova ka Kini. Do 2018. godine CR Ekspres je udvostručavao broj saobraćanja teretnih vozova.

Podaci iz Izveštaja pokazuju da je 2024. godine ukupno bilo 19.392 odlazaka i dolazaka, s tim da je ka Evropi bilo 10.546, a za Kinu 8.846.

Za očekivati je da će 2025. godina nadmašiti prethodnu godinu, ne u broju karakterističnom za prethodne godine, ali će rast biti nastavljen. 

Najvažnije zemlje

"Zemlje poput Belorusije, Nemačke, Kazahstana, Mongolije, Poljske, Rusije, Mađarske, Bugarske, Belgije, Holandije, Rumunije, Slovačke, Španije, Azerbejdžana, Gruzije i Turske nastavljaju da budu duboko uključene u funkcionisanje CR Ekspres", piše u Izveštaju. Kao važni CR Ekspres hub gradovi pobrojani su Almati (Kazahstan), Moskva (Rusija), Minsk (Belorusija), Malaševice i Lođ (Poljska), Duisburg i Hamburg (Nemačka).

U izveštaju je na jednom mestu pomenut srpski grad Inđija u kom je, kako piše, izgrađen distribucioni centar koji "u velikoj meri unapređuje kapacitet CR Ekspres linije za prikupljanje i distribuciju roba ka Zapadnoj, Centralnoj i Istočnoj Evropi".

Ceo tekst možete pročitati OVDE.