Srbija ne upravlja svojim aerodromom, a želi da uzme crnogorske u koncesiju: Da li je to logično?
Srbija je izrazila želju da bude učesnik koncesije dva aerodroma u Crnoj Gori i, iako nije podnela zvaničnu ponudu, tvrdi da je spremna da duplo nadmaši postojeće ponude.
Ovo otvara brojna pitanja, a pre svega, zašto država koja ne upravlja svojim aerodromom želi da upravlja tuđim.
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je Srbija zainteresovana za koncesiju dva međunarodna putnička aerodroma u Podgorici i Tivtu. Dodao je da je ubeđen da bi Srbija mogla da doprinese daljem ubrzanom razvoju crnogorskih aerodroma.
"Srbija ima veliko iskustvo danas, kada smo, pomoću našeg koncesionara, uspeli da podignemo značaj, ugled, profesionalnost, obim prihvata i uopšte kvalitet rada aerodroma 'Nikola Tesla', koji može da prihvati do 15 miliona putnika godišnje, što ćemo dostići do kraja koncesionog perioda", naveo je ministar.
Mali je dodao da Srbija za to sada ima znanje, finansijsku snagu i mogućnosti.
Međutim, ostaje nejasno zašto Mali sada iznosi ovu ponudu javno, kada su, prema zvaničnim objavama, na tender stigle samo dve ponude, a među njima nije bilo zvanične ponude iz Srbije. Dodatno, ono što je zbunjuje, jeste zašto Srbija želi koncesiju dva aerodroma u Crnoj Gori, dok je beogradski aerodrom "Nikola Tesla" predat na upravljanje francuskoj kompaniji "Vansi".
Luka Popović sa portala "Ex-Yu Aviation News" za Danas objašnjava da je proces koncesije aerodroma Crne Gore u odmakloj fazi.
"Dostavljene su konačne dve ponude - aerodrom 'Inčon' iz Južne Koreje i firma registrovana u Luksemburgu, koja upravlja brojem aerodroma u Južnoj Americi. U skladu s tim, ne vidim mogućnost da bilo ko drugi dostavi ponudu, bilo iz Srbije ili neke druge zemlje, osim ako se čitav proces ne poništi, za šta za sada nema razloga", ukazuje on.
Popović dodaje da to što je Srbija dala svoj aerodrom u koncesiju, a sada želi da učestvuje u koncesiji aerodroma u Crnoj Gori, nije uobičajena praksa, ali nije ni nezabeležena.
"Pre bih ovu najavu tumačio kao strateški ili diplomatski potez", navodi sagovornik beogradskog lista.
Kao još jednu čudnu stvar, on napominje da države gotovo nikada direktno ne ulaze u koncesione aranžmane u drugim državama.
"Ono što je moguće jeste da državna kompanija, koja ima iskustvo u upravljanju aerodromima, kao na primer 'Aerodromi Srbije', nastupi kao koncesionar. 'Inčon' koji se spominje u kontekstu koncesije crnogorskih aerodroma, jeste državna kompanija", pojašnjava Popović.
Pročitaj još
Međutim, on napominje da ni "Aerodromi Srbije" niti "Aerodrom Beograd A.d.", koji nadgleda koncesiju beogradskog aerodroma, ne ispunjavaju uslove ovog tendera.
"Ni sama država ne može tu da učestvuje. Tenderski uslovi su dosta jasni i javni već neko vreme", zaključuje Popović.
I ekspertkinja za avijaciju iz kompanije "Ch-aviation" Vanja Popović za Danas naglašava da nije uobičajeno da jedna država uzima aerodrome u koncesiju u drugoj državi, a da je pritom sama uzimala koncesionara kod kuće.
"Osim toga, Srbija ili određeno državno preduzeće koje bi ona izabrala u datom slučaju, morala bi da ispuni sve uslove koje postavi Crna Gora. Pritom, Crna Gora najverovatnije želi nekoga ko ima iskustvo u upravljanju aerodromima, a ako Srbija želi da upravlja aerodromima, postavlja se pitanje što ne upravlja onim u Beogradu", ukazuje ona.
Popović dodaje da su se prijavile velike grupacije sa velikim iskustvom razvoja aerodroma.
"Bitno je shvatiti da aerodromi u Crnoj Gori nemaju veliki broj putnika na godišnjem nivou. I Tivat i Podgorica imaju ispod dva miliona putnika godišnje, što znači da nije jednostavno voditi ih na profitabilan način. Crna Gora može da nadoknadi deo toga kroz veću zaradu pri operacijama privatnih aviona, ali ostaje pitanje realnog potencijala daljeg razvoja, koji je usko povezan sa infrastrukturom i turističkom ponudom uopšte", pojašnjava ova sagovornica.
Šta bi za Srbiju značila koncesija aerodroma u Crnoj Gori?
Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu za Danas kaže da, ukoliko bi došlo do toga da Srbija, posredno ili neposredno, uđe u koncesioni aranžman upravljanja crnogorskim aerodromima, to bi predstavljalo izuzetno zanimljiv i strateški važan razvoj događaja, kako za regionalnu saradnju, tako i za samu poziciju Srbije u oblasti avio-saobraćaja i logistike u širem smislu.
"Istina je da je Vlada Crne Gore početkom maja objavila da su pristigle samo dve validne ponude na međunarodni tender i da među njima formalno nije bilo ponude iz Srbije. Ipak, važno je razumeti da koncesioni procesi, naročito u regionu, neretko imaju i dodatne faze koje uključuju pregovore, eventualne korekcije ponuda ili pak strateška partnerstva u kojima se država ili njene kompanije mogu pojaviti indirektno, preko konzorcijuma ili sporazuma sa već prijavljenim ponuđačima", objašnjava on.
Mijušković dodaje da u tom kontekstu, izjavu ministra Malog valja shvatiti kao signal da interes postoji i da se verovatno vode razgovori u pozadini, koji još nisu zvanično obelodanjeni.
Da li može da se vrati uloženi novac?
Još jedno od pitanja koje se logično nameće jeste odakle bi Srbija finansirala ovu koncesiju. Ekonomski analitičar Bogdan Petrović za Danas kaže da Srbija teoretski može da se zaduži za iznos koncesione naknade.
"Nivo javnog duga nije kritičan u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP)", objašnjava on.
Međutim, Petrović naglašva da je mnogo važnije pitanje da li takav potez ima logike.
"Pitanje je da li mogu da se vrate uložene pare. Mi ni sami nismo uspešno mogli da upravljamo Beogradskim aerodromom", zaključuje ovaj sagovornik.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Šta ako više nema odlaganja sankcija NIS-u: "Srbiju čeka ekonomska katastrofa"
21.09.2025.•
18
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je "da se plaši" da više neće biti odlaganja američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS), što znači da bi one uskoro mogle da stupe na snagu.
Država prodala manje od polovine ponuđenih obveznica: Investitori baš i nisu zainteresovani
21.09.2025.•
3
Uprava za javni dug saopštila je da su na aukciji u utorak prodate obveznice u vrednosti od 10,98 milijardi dinara, odnosno znatno manje od onoga što je država ponudila, jer je obim aukcije iznosio 28,6 milijardi dinara.
Objavljene nove cene goriva
19.09.2025.•
10
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Da li članice NATO-a mogu da prestanu da kupuju rusku naftu kako traži Tramp?
19.09.2025.•
3
Američki predsednik Donald Tramp rekao je da članice NATO-a treba da prestanu da kupuju rusku naftu ako žele da Vašington pooštri sankcije Moskvi – ali bi ostvarivanje tog zahteva moglo biti dugotrajno i izazovno.
Uprava fabrike Elrad usvojila zahteve radnika, štrajk otkazan
18.09.2025.•
0
Zaposleni u fabrici Elrad Srbija u Vlasotincu uspeli su da postignu dogovor sa upravom firme i otkazali najavljeni generalni štrajk.
Objavljena konačna rang lista zahteva za IPARD podsticaje, u narednim danima uručenje rešenja
18.09.2025.•
0
Uprava za agrarna plaćanja objavila je konačnu rang listu zahteva za IPARD podsticaje u Prvom javnom pozivu za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava u okviru IPARD ІІІ programa.
Srbija pregovara sa Rusima o izgradnji nuklearne elektrane, pominje se i "povoljni kredit"
18.09.2025.•
19
Srpske vlasti i ruska državna korporacija Rosatom započeli su razgovore o projektu izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji, izjavio je ambasador Srbije u Moskvi Momčilo Babić za tamošnji medij Izvestija.
Američka centralna banka snizila kamatne stope i najavila moguća nova smanjenja do kraja godine
18.09.2025.•
0
Zvaničnici američkih Federalnih rezervi (Fed) snizili su referentnu kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poena, uz najavu još dva moguća smanjenja do kraja godine.
FOTO: Zlatna statua Trampa koji drži bitkoin postavljena ispred Kongresa u Vašingtonu
18.09.2025.•
3
U Vašingtonu je ispred zgrade američkog Kongresa postavljena neobična instalacija - zlatni kip Donalda Trampa visok 3,6 metara, na kojem bivši predsednik u rukama drži simbolički prikaz bitkoina.
Održan jednosatni štrajk zbog visokih normi u fabrici Elard u Vlasotincu
17.09.2025.•
3
Radnici fabrike "Elrad" u Vlasotincu su na jedan sat obustavili proizvodnju zbog strogih normi i otpuštanja radnika uz 1.500 evra, bez zakonske otpremnine, a za petak, 19. septembar najavili su celodnevnu obustavu rada.
Bitkoin blago porastao na više od 98.000 evra, itirijum vredi 3.800 evra
17.09.2025.•
0
Vrednost bitkoina je danas u 15 časova na najvećoj svetskoj berzi kriptovaluta Bajnens blago porasla za 0,61 odsto na 98.097,15 evra.
Tramp produžio rok za prodaju Tiktoka
17.09.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je ukaz kojim se do 16. decembra produžava rok kineskoj matičnoj kući Tiktoka BajtDens za prodaju te popularne društvene mreže nekome ko nije u vezi s Kinom.
Zbog slabe prodaje električnih vozila: Ford gasi još 1.000 radnih mesta u Kelnu
17.09.2025.•
2
Američki proizvođač automobila Ford je saopštio da će ukinuti dodatnih 1.000 radnih mesta u svom nemačkom pogonu u Kelnu, jer prodaja električnih vozila ne ispunjava očekivanja.
Nekoliko modela automobila povlači se sa tržišta Srbije
17.09.2025.•
1
Putničko vozilo Citroen modeli Berlingo, C3 Aircross, C3, C4, Cactus, C5 Aircross, Celysee, Jumpy Jumper povlače se sa tržišta Srbije, objavilo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine (NEPRO).
Kalas: Evropska komisija predlaže carine na izraelsku robu
16.09.2025.•
3
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da Evropska komisija predlaže da se ponovo uvedu carine na izraelsku robu zbog rata u Gazi i kršenja prava na Zapadnoj obali.
Za one koji imaju poteškoće u otplati kredita: Od 15. oktobra važiće olakšice
16.09.2025.•
2
Narodna banka Srbije usvojila je Odluku o olakšicama u otplati kredita, kojom se bliže uređuju uslovi pod kojima su davaoci kredita dužni da korisnicima koji imaju poteškoće u otplati kredita ponude određene olakšice.
Torlak bio u blokadi: Vlada brzometno preko tekuće budžetske rezerve prebacila 100 miliona dinara
16.09.2025.•
3
Gotovo 100 miliona dinara, tačnije 98,6 prebacila je Vlada Srbije preko tekuće budžetske rezerve Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak.
Na jednom mestu objavljene ponude banaka za povoljnije kredite građanima: Pogledajte šta se nudi
16.09.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je svoje posebne ponude kredita za zaposlene i penzionere s redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara.
U julu izdato 4,6 odsto manje građevinskih dozvola nego u isto vreme 2024.
15.09.2025.•
1
U Srbiji su u julu ove godine izdate 2.532 građevinske dozvole, što je 4,6 odsto manje u odnosu na isti period 2024. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Mask kupio deonice Tesle za milijardu dolara, porasle akcije firme
15.09.2025.•
0
Akcije američke kompanije Tesla porasle su danas za oko šest odsto.
SAD: Sa Kinom postignut okvirni sporazum o vlasništvu nad TikTokom
15.09.2025.•
1
Postignut je okvirni sporazum o vlasništvu nad popularnom društvenom platformom TikTok, rekao je danas ministar finansija SAD Skot Besent.
Komentari 11
Добро памтим све...
Milan
Realista
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar