Srbija ne upravlja svojim aerodromom, a želi da uzme crnogorske u koncesiju: Da li je to logično?
Srbija je izrazila želju da bude učesnik koncesije dva aerodroma u Crnoj Gori i, iako nije podnela zvaničnu ponudu, tvrdi da je spremna da duplo nadmaši postojeće ponude.
Ovo otvara brojna pitanja, a pre svega, zašto država koja ne upravlja svojim aerodromom želi da upravlja tuđim.
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je Srbija zainteresovana za koncesiju dva međunarodna putnička aerodroma u Podgorici i Tivtu. Dodao je da je ubeđen da bi Srbija mogla da doprinese daljem ubrzanom razvoju crnogorskih aerodroma.
"Srbija ima veliko iskustvo danas, kada smo, pomoću našeg koncesionara, uspeli da podignemo značaj, ugled, profesionalnost, obim prihvata i uopšte kvalitet rada aerodroma 'Nikola Tesla', koji može da prihvati do 15 miliona putnika godišnje, što ćemo dostići do kraja koncesionog perioda", naveo je ministar.
Mali je dodao da Srbija za to sada ima znanje, finansijsku snagu i mogućnosti.
Međutim, ostaje nejasno zašto Mali sada iznosi ovu ponudu javno, kada su, prema zvaničnim objavama, na tender stigle samo dve ponude, a među njima nije bilo zvanične ponude iz Srbije. Dodatno, ono što je zbunjuje, jeste zašto Srbija želi koncesiju dva aerodroma u Crnoj Gori, dok je beogradski aerodrom "Nikola Tesla" predat na upravljanje francuskoj kompaniji "Vansi".
Luka Popović sa portala "Ex-Yu Aviation News" za Danas objašnjava da je proces koncesije aerodroma Crne Gore u odmakloj fazi.
"Dostavljene su konačne dve ponude - aerodrom 'Inčon' iz Južne Koreje i firma registrovana u Luksemburgu, koja upravlja brojem aerodroma u Južnoj Americi. U skladu s tim, ne vidim mogućnost da bilo ko drugi dostavi ponudu, bilo iz Srbije ili neke druge zemlje, osim ako se čitav proces ne poništi, za šta za sada nema razloga", ukazuje on.
Popović dodaje da to što je Srbija dala svoj aerodrom u koncesiju, a sada želi da učestvuje u koncesiji aerodroma u Crnoj Gori, nije uobičajena praksa, ali nije ni nezabeležena.
"Pre bih ovu najavu tumačio kao strateški ili diplomatski potez", navodi sagovornik beogradskog lista.
Kao još jednu čudnu stvar, on napominje da države gotovo nikada direktno ne ulaze u koncesione aranžmane u drugim državama.
"Ono što je moguće jeste da državna kompanija, koja ima iskustvo u upravljanju aerodromima, kao na primer 'Aerodromi Srbije', nastupi kao koncesionar. 'Inčon' koji se spominje u kontekstu koncesije crnogorskih aerodroma, jeste državna kompanija", pojašnjava Popović.
Pročitaj još
Međutim, on napominje da ni "Aerodromi Srbije" niti "Aerodrom Beograd A.d.", koji nadgleda koncesiju beogradskog aerodroma, ne ispunjavaju uslove ovog tendera.
"Ni sama država ne može tu da učestvuje. Tenderski uslovi su dosta jasni i javni već neko vreme", zaključuje Popović.
I ekspertkinja za avijaciju iz kompanije "Ch-aviation" Vanja Popović za Danas naglašava da nije uobičajeno da jedna država uzima aerodrome u koncesiju u drugoj državi, a da je pritom sama uzimala koncesionara kod kuće.
"Osim toga, Srbija ili određeno državno preduzeće koje bi ona izabrala u datom slučaju, morala bi da ispuni sve uslove koje postavi Crna Gora. Pritom, Crna Gora najverovatnije želi nekoga ko ima iskustvo u upravljanju aerodromima, a ako Srbija želi da upravlja aerodromima, postavlja se pitanje što ne upravlja onim u Beogradu", ukazuje ona.
Popović dodaje da su se prijavile velike grupacije sa velikim iskustvom razvoja aerodroma.
"Bitno je shvatiti da aerodromi u Crnoj Gori nemaju veliki broj putnika na godišnjem nivou. I Tivat i Podgorica imaju ispod dva miliona putnika godišnje, što znači da nije jednostavno voditi ih na profitabilan način. Crna Gora može da nadoknadi deo toga kroz veću zaradu pri operacijama privatnih aviona, ali ostaje pitanje realnog potencijala daljeg razvoja, koji je usko povezan sa infrastrukturom i turističkom ponudom uopšte", pojašnjava ova sagovornica.
Šta bi za Srbiju značila koncesija aerodroma u Crnoj Gori?
Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu za Danas kaže da, ukoliko bi došlo do toga da Srbija, posredno ili neposredno, uđe u koncesioni aranžman upravljanja crnogorskim aerodromima, to bi predstavljalo izuzetno zanimljiv i strateški važan razvoj događaja, kako za regionalnu saradnju, tako i za samu poziciju Srbije u oblasti avio-saobraćaja i logistike u širem smislu.
"Istina je da je Vlada Crne Gore početkom maja objavila da su pristigle samo dve validne ponude na međunarodni tender i da među njima formalno nije bilo ponude iz Srbije. Ipak, važno je razumeti da koncesioni procesi, naročito u regionu, neretko imaju i dodatne faze koje uključuju pregovore, eventualne korekcije ponuda ili pak strateška partnerstva u kojima se država ili njene kompanije mogu pojaviti indirektno, preko konzorcijuma ili sporazuma sa već prijavljenim ponuđačima", objašnjava on.
Mijušković dodaje da u tom kontekstu, izjavu ministra Malog valja shvatiti kao signal da interes postoji i da se verovatno vode razgovori u pozadini, koji još nisu zvanično obelodanjeni.
Da li može da se vrati uloženi novac?
Još jedno od pitanja koje se logično nameće jeste odakle bi Srbija finansirala ovu koncesiju. Ekonomski analitičar Bogdan Petrović za Danas kaže da Srbija teoretski može da se zaduži za iznos koncesione naknade.
"Nivo javnog duga nije kritičan u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP)", objašnjava on.
Međutim, Petrović naglašva da je mnogo važnije pitanje da li takav potez ima logike.
"Pitanje je da li mogu da se vrate uložene pare. Mi ni sami nismo uspešno mogli da upravljamo Beogradskim aerodromom", zaključuje ovaj sagovornik.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
"Hapag-Lojd": Zatvaranje Ormuskog moreuza koštalo nas je 600 miliona dolara
17.08.2026.•
0
Nemačka brodarska kompanija "Hapag-Lojd" saopštila je da ju je zatvaranje Ormuskog moreuza zbog sukoba na Bliskom istoku u drugom kvartalu koštalo oko 600 miliona dolara.
U utorak sednica Socijalno-ekonomskog saveta o minimalcu
17.08.2026.•
0
Vlada Srbije najavila je za sutra sednicu Socijalno-ekonomskog saveta o minimalnoj ceni rada u 2027. godini.
Poljoprivrednici optužuju uljare za kartelsko udruživanje
17.08.2026.•
5
Predsednik udruženja poljoprivrednika "Stig" Nedeljko Savić pozvao je udruženja poljoprivrednika iz Srbije na sastanak kako bi doneli odluku šta da preduzmu zbog niske akontne otkupne cene suncokreta.
Kineski proizvođači automobila se okreću proizvodnji u Africi
17.08.2026.•
4
Kineski proizvođači automobila se od izvoza sve više okreću ka njihovom sastavljanju u Africi.
Doneta odluka o izradi Prostornog plana razvoja rudnika Jama Bor
17.08.2026.•
2
Vlada Srbije donela je odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene razvoja rudnika Jama Bor čime je otvoren put za dalje širenje rudarskih kapaciteta u Boru.
Svetskom tržištu nafte preti manjak od 1,8 miliona barela dnevno
16.08.2026.•
4
Međunarodna agencija za energetiku značajno je pogoršala prognozu za svetsko tržište nafte i upozorila da bi u trećem kvartalu ove godine globalna potražnja mogla da bude čak 1,8 miliona barela dnevno veća od ponude.
Međugodišnji rast industrijskog prometa u junu 16 odsto
16.08.2026.•
1
Promet u industriji Srbije je ukupno u junu bio veći za 16 odsto u odnosu na jun prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Mickoski najavio početak izgranje autoputa od Skoplja do Kosova
16.08.2026.•
0
Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski najavio je danas da će krajem avgusta početi izgradnja autoputa od Skoplja do Kosova.
Rast cena u poljoprivredi: Najveći uticaj imali poskupljenje energenata i đubriva
16.08.2026.•
3
Cene reprodukcionog materijala, sredstava rada i usluga u poljoprivredi u drugom kvartalu 2026. godine, u odnosu na isti kvartal 2025. godine, povećane su 2,5 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Oko 150 najvećih zagađivača u Srbiji već duže od decenije rade bez dozvola
16.08.2026.•
11
Oko 150 velikih postrojenja u Srbiji duže od deset godina krši rok u kojem su morali da pribave integrisanu dozvolu.
Moskva zabranila rudarenje kriptovaluta do 2032. godine
16.08.2026.•
2
Zabrana rudarenja kriptovaluta u Moskvi, Moskovskoj oblasti, kao i u nizu opštinskih okruga Kurske oblasti stupila je na snagu.
Australijanci u dolini Ibra pronašli veliku količinu zlata i srebra
16.08.2026.•
63
Australijska kompanija Bindi Metals saopštila je da je završila prvi program istražnog bušenja na projektu Ravni u Srbiji, a prvi rezultati potvrdili su visok sadržaj zlata i srebra na više istražnih lokacija.
Šejn će povećati cene odeće za kupce u Evropi
16.08.2026.•
2
Kineska kompanija za internet prodaju odeće Šejn planira da poveća cene svojih proizvoda u Evropi kako bi nadoknadila deo dodatnih troškova zbog nove takse na male pakete iz zemalja van EU.
Između statistike i novčanika: Koliko je potrebno da bi se u Srbiji živelo, a ne samo preživljavalo?
15.08.2026.•
26
Koliko novca je danas potrebno da bi se u Srbiji živelo, a ne samo preživljavalo? Prema novom obračunu Centra za politike emancipacije (CPE), plata za život u Srbiji za 2026. godinu iznosi 154.740 dinara.
Minimalac raste na 600 evra, a šta će biti sa platama nastavnika?
15.08.2026.•
19
Povećanje minimalne zarade na 600 evra od 1. januara 2027. godine neće direktno uticati na plate nastavnika, jer njihove zarade nisu vezane za minimalac, ocenjuje Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetara.
Akcize na gorivo 20 odsto niže i sledeće nedelje
15.08.2026.•
0
Akcize na benzin i dizel i dalje su 20 odsto niže od iznosa propisanih Zakonom o akcizama i ostaće na tom nivou do 23. avgusta.
Sledi li novi talas poskupljenja hrane: Šta Srbiju čeka zbog suše i niskog vodostaja?
14.08.2026.•
21
Dok u Evropskoj uniji ocenjuju da će suša ove godine skoro pa poništiti sav rast privrede koju su očekivali, u Srbiji je situacija, kao i uvek, malo drugačija.
Objavljene nove cene goriva
14.08.2026.•
25
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
"Višak novca se ubacuje u nekretnine": Rastu cene stanova, a građevina sve skuplja
14.08.2026.•
40
U prvom kvartalu 2026. godine vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji iznosila je oko dve milijarde evra.
Narodna banka Srbije zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou: I dalje 5,75 odsto
13.08.2026.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).
Evropska centralna banka upozorila na trend potiskivanja gotovinskog plaćanja
13.08.2026.•
3
Anketa Evropske centralne banke pokazala je da gotovo 92 odsto preduzeća u evrozoni, i to uglavnom maloprodaja, restorani i hoteli, prihvata plaćanje gotovinom, ali je trend bezgotovinskog, digitalnog plaćanja sve veći.
Komentari 11
Добро памтим све...
Milan
Realista
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar