Srbija ne upravlja svojim aerodromom, a želi da uzme crnogorske u koncesiju: Da li je to logično?
Srbija je izrazila želju da bude učesnik koncesije dva aerodroma u Crnoj Gori i, iako nije podnela zvaničnu ponudu, tvrdi da je spremna da duplo nadmaši postojeće ponude.
Ovo otvara brojna pitanja, a pre svega, zašto država koja ne upravlja svojim aerodromom želi da upravlja tuđim.
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je Srbija zainteresovana za koncesiju dva međunarodna putnička aerodroma u Podgorici i Tivtu. Dodao je da je ubeđen da bi Srbija mogla da doprinese daljem ubrzanom razvoju crnogorskih aerodroma.
"Srbija ima veliko iskustvo danas, kada smo, pomoću našeg koncesionara, uspeli da podignemo značaj, ugled, profesionalnost, obim prihvata i uopšte kvalitet rada aerodroma 'Nikola Tesla', koji može da prihvati do 15 miliona putnika godišnje, što ćemo dostići do kraja koncesionog perioda", naveo je ministar.
Mali je dodao da Srbija za to sada ima znanje, finansijsku snagu i mogućnosti.
Međutim, ostaje nejasno zašto Mali sada iznosi ovu ponudu javno, kada su, prema zvaničnim objavama, na tender stigle samo dve ponude, a među njima nije bilo zvanične ponude iz Srbije. Dodatno, ono što je zbunjuje, jeste zašto Srbija želi koncesiju dva aerodroma u Crnoj Gori, dok je beogradski aerodrom "Nikola Tesla" predat na upravljanje francuskoj kompaniji "Vansi".
Luka Popović sa portala "Ex-Yu Aviation News" za Danas objašnjava da je proces koncesije aerodroma Crne Gore u odmakloj fazi.
"Dostavljene su konačne dve ponude - aerodrom 'Inčon' iz Južne Koreje i firma registrovana u Luksemburgu, koja upravlja brojem aerodroma u Južnoj Americi. U skladu s tim, ne vidim mogućnost da bilo ko drugi dostavi ponudu, bilo iz Srbije ili neke druge zemlje, osim ako se čitav proces ne poništi, za šta za sada nema razloga", ukazuje on.
Popović dodaje da to što je Srbija dala svoj aerodrom u koncesiju, a sada želi da učestvuje u koncesiji aerodroma u Crnoj Gori, nije uobičajena praksa, ali nije ni nezabeležena.
"Pre bih ovu najavu tumačio kao strateški ili diplomatski potez", navodi sagovornik beogradskog lista.
Kao još jednu čudnu stvar, on napominje da države gotovo nikada direktno ne ulaze u koncesione aranžmane u drugim državama.
"Ono što je moguće jeste da državna kompanija, koja ima iskustvo u upravljanju aerodromima, kao na primer 'Aerodromi Srbije', nastupi kao koncesionar. 'Inčon' koji se spominje u kontekstu koncesije crnogorskih aerodroma, jeste državna kompanija", pojašnjava Popović.
Pročitaj još
Međutim, on napominje da ni "Aerodromi Srbije" niti "Aerodrom Beograd A.d.", koji nadgleda koncesiju beogradskog aerodroma, ne ispunjavaju uslove ovog tendera.
"Ni sama država ne može tu da učestvuje. Tenderski uslovi su dosta jasni i javni već neko vreme", zaključuje Popović.
I ekspertkinja za avijaciju iz kompanije "Ch-aviation" Vanja Popović za Danas naglašava da nije uobičajeno da jedna država uzima aerodrome u koncesiju u drugoj državi, a da je pritom sama uzimala koncesionara kod kuće.
"Osim toga, Srbija ili određeno državno preduzeće koje bi ona izabrala u datom slučaju, morala bi da ispuni sve uslove koje postavi Crna Gora. Pritom, Crna Gora najverovatnije želi nekoga ko ima iskustvo u upravljanju aerodromima, a ako Srbija želi da upravlja aerodromima, postavlja se pitanje što ne upravlja onim u Beogradu", ukazuje ona.
Popović dodaje da su se prijavile velike grupacije sa velikim iskustvom razvoja aerodroma.
"Bitno je shvatiti da aerodromi u Crnoj Gori nemaju veliki broj putnika na godišnjem nivou. I Tivat i Podgorica imaju ispod dva miliona putnika godišnje, što znači da nije jednostavno voditi ih na profitabilan način. Crna Gora može da nadoknadi deo toga kroz veću zaradu pri operacijama privatnih aviona, ali ostaje pitanje realnog potencijala daljeg razvoja, koji je usko povezan sa infrastrukturom i turističkom ponudom uopšte", pojašnjava ova sagovornica.
Šta bi za Srbiju značila koncesija aerodroma u Crnoj Gori?
Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu za Danas kaže da, ukoliko bi došlo do toga da Srbija, posredno ili neposredno, uđe u koncesioni aranžman upravljanja crnogorskim aerodromima, to bi predstavljalo izuzetno zanimljiv i strateški važan razvoj događaja, kako za regionalnu saradnju, tako i za samu poziciju Srbije u oblasti avio-saobraćaja i logistike u širem smislu.
"Istina je da je Vlada Crne Gore početkom maja objavila da su pristigle samo dve validne ponude na međunarodni tender i da među njima formalno nije bilo ponude iz Srbije. Ipak, važno je razumeti da koncesioni procesi, naročito u regionu, neretko imaju i dodatne faze koje uključuju pregovore, eventualne korekcije ponuda ili pak strateška partnerstva u kojima se država ili njene kompanije mogu pojaviti indirektno, preko konzorcijuma ili sporazuma sa već prijavljenim ponuđačima", objašnjava on.
Mijušković dodaje da u tom kontekstu, izjavu ministra Malog valja shvatiti kao signal da interes postoji i da se verovatno vode razgovori u pozadini, koji još nisu zvanično obelodanjeni.
Da li može da se vrati uloženi novac?
Još jedno od pitanja koje se logično nameće jeste odakle bi Srbija finansirala ovu koncesiju. Ekonomski analitičar Bogdan Petrović za Danas kaže da Srbija teoretski može da se zaduži za iznos koncesione naknade.
"Nivo javnog duga nije kritičan u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP)", objašnjava on.
Međutim, Petrović naglašva da je mnogo važnije pitanje da li takav potez ima logike.
"Pitanje je da li mogu da se vrate uložene pare. Mi ni sami nismo uspešno mogli da upravljamo Beogradskim aerodromom", zaključuje ovaj sagovornik.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vlasnici pumpi u Srbiji: Naftni derivati NIS-a skuplji od uvoznih, ne možemo da ih odbijemo
24.12.2025.•
0
Gorivo koje isporučuje Naftna industrija Srbije (NIS) skuplje je od uvoznog oko četiri - pet dinara po litru, rekli su vlasnici benzinskih pumpi.
Radosavljević: Ne treba preterano slaviti oko ruskog gasa, tri meseca će brzo proći, a nismo rešili ni NIS
24.12.2025.•
8
Profesor na Fakultetu ekonomiju, finansije i administraciju Goran Radosavljević izjavio je da je dobra vest ako je tačno da je postignut sporazum o produženju snabdevanja Srbije gasom do 31. marta sledeće godine.
Vlast Srbije obećala MMF-u poskupljenje struje u sledećoj godini, a zatraženo i hitno rešenje za NIS
24.12.2025.•
21
U najnovijem Izveštaju MMF-a o sprovođenju aktuelnog aranžmana navodi se da se Vlada Srbije obavezala na nastavak rasta cena električne energije za domaćinstva tokom sledeće godine.
Srebro nastavlja snažan rast, cilj 75 dolara po unci
23.12.2025.•
2
Cena srebra je danas nastavila snažan rast i prvi put dostigla nivo od 70 dolara po unci (jedinica za masu plemenitih metala - 28,3 grama).
Tri scenarija za Srbiju bez ruskog gasa: Šta je moguće, a šta realno
23.12.2025.•
6
U srpskoj javnosti se "diversifikacija" često svodi na rečenicu: "imamo interkonektor sa Bugarskom". U energetici, međutim, cev nije isto što i izvor.
NBS: Menjačko tržište ulazi u fazu potpune normalizacije
23.12.2025.•
7
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da, nakon mera koje je sprovela radi očuvanja stabilnosti menjačkog tržišta, tražnja za stranom valutom ulazi u fazu potpune normalizacije.
Objavljeni rokovi za podnošenje zahteva za povraćaj akcize na gorivo za poljoprivrednike
23.12.2025.•
0
Ministarstvo poljoprivrede Srbije objavilo je danas rokove za podnošenje zahteva za refakciju akcize na motorno gorivo koje se koristi za poljoprivredne svrhe, a u zavisnosti od godine izdavanja računa.
NBS: Proveravamo slučaj u kom se banka reklamira kroz privatne poruke korisnika Vibera
23.12.2025.•
3
NBS saopštila je, povodom pritužbi građana da su u privatnim porukama na Viberu primetili da im se posle reči kao što su kredit, banka i slično pojavljuju reklame jedne banke, da preduzima supervizorske aktivnosti.
Kina uvodi carine do 43 odsto na pojedine mlečne proizvode iz Evropske unije
22.12.2025.•
0
Kina uvodi preliminarne carine do 43 odsto na neke mlečne proizvode iz Evropske unije, nakon što je u okviru antidampinške istrage zaključila da su proizvodi subvencionisani, saopštilo je kinesko Ministarstvo trgovine.
Cena zlata prvi put premašila 4.400 dolara, a i srebro "divlja"
22.12.2025.•
0
Cena zlata je danas prvi put premašila 4.400 dolara po unci, podstaknuta rastućim očekivanjima daljih smanjenja kamatnih stopa u SAD i velikom tražnjom za sigurnim ulaganjima.
Kako će Amerikanci reagovati: Oba potencijalna kupca NIS-a imaju jake veze sa Rusijom
22.12.2025.•
31
Dok još traju spekulacije u javnosti ko mi mogao biti budući vlasnik ruskog paketa akcija u NIS-u, te da li će se sa tim složiti ruska i američka strana, postoji još jedna nedoumica oko eventualnog preuzimanja.
Evropska unija smanjuje uvoz nafte i sve više kupuje tečni prirodni gas
21.12.2025.•
2
Evropska unija smanjuje uvoz nafte i sve više kupuje tečni prirodni gas (LNG), posebno iz Sjedinjenih Američkih Država, pokazuju podaci Evrostata za ovu godinu.
Prosečna plata u trećem kvartalu ove godine oko 108.000 dinara
21.12.2025.•
12
Prosečna neto plata u Srbiji za treći kvartal ove godine iznosila je 107.937 dinara i bila je nominalno veća za 11,4 odsto, a realno za 6,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Visa i Mastercard isplatiće 167 miliona dolara zbog spornih naknada za korišćenje bankomata
21.12.2025.•
2
Visa i Mastercard pristali su da zajednički isplate 167,5 miliona dolara kako bi okončali grupnu tužbu u kojoj su optuženi da su se dogovarali da naknade za korišćenje bankomata ostanu veštački visoke.
Kina otkrila najveće podmorsko nalazište zlata u Aziji
21.12.2025.•
0
Kina je otkrila svoje prvo podmorsko nalazište zlata, ispod dna Žutog mora, najveće u Aziji, kod poluostrva Đijaodong u provinciji Šandong, piše hongkonški list Saut čajna morning post.
Pod hipotekom više od 223.500 nekretnina privrede i građana
21.12.2025.•
2
Privreda i građani stavili su, zarad garancije otplate kredita, pod hipoteku 223.593 nepokretnosti procenjene vrednosti 8.208,6 milijardi dinara, što je gotovo 70 milijardi evra.
NBS: Nijedna banka u Srbiji nije uvela limit za zamenu evra
21.12.2025.•
2
Narodna banka Srbije je nakon provere sa svim poslovnim bankama koje posluju u Srbiji utvrdila da ne postoje ograničenja u vidu maksimalnog apoena za zamenu evra ili neke druge valute, saopštila je centralna banka.
Bivša ministarka energetike: Ako je neko urušio sporazum o NIS-u, to je Rusija
20.12.2025.•
47
Bivša ministarka energetike Zorana Mihajlović izjavila je da se Srbija nalazi na korak do sekundarnih sankcija zbog Naftne industrije Srbije (NIS) i da je to ozbiljan problem za srpsku privredu i državu.
Vlasnik TikToka predaje kontrolu nad poslovanjem u SAD
19.12.2025.•
0
Kineska kompanija i vlasnica platforme TikTok "BajtDens" saopštila je da će predati kontrolu nad američkim poslovanjem tom aplikacijom grupi investitora iz te zemlje kako bi izbegla zabranu korišćenja u SAD.
Ford u SAD popravlja 270.000 automobila jer mogu sami da krenu
19.12.2025.•
0
Američki proizvođač automobila Ford je pozvao na popravku više od 270.000 vozila pikap i SUV s električnim i hibridnim pogonom, delom godinama prodavanih u SAD.
Nova ekonomija: Vučić obmanuo javnost o iznosu deviznih rezervi, NBS ga ne ispravlja
19.12.2025.•
19
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je naveo netačne podatke o iznosu deviznih rezervi Narodne banke Srbije (NBS), a centralna banka ga nije ispravila, piše Nova ekonomija.
Komentari 11
Добро памтим све...
Milan
Realista
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar