Moguće nove sankcije: Ako Tramp zbog Rusije uvede carine od 500 odsto, Srbija bi mogla da se nađe na udaru
Sjedinjene Američke Države spremne su da pređu na radikalnije mere ukoliko diplomatski odnosi i dosadašnji pritisci na Rusiju na uspeju.
U toj igri moći, Srbija bi ponovo mogla da se nađe u procepu, jer joj prete carine od 500 odsto, što bi praktično bio kraj izvoza u tu zemlju.
Te radikalnije mere potvrđuje i Zakon o sankcijama Rusiji iz 2025. godine (Sanctioning Russia Act of 2025) koji je u opticaju iako još nije zvanično usvojen, a da bi bio, mora da prođe i Senat i predsednika SAD, piše Danas.
Tim zakonom, prema objašnjenjima, SAD žele da zadaju jači udarac Rusiji i finansiranju rata u Ukrajini. To žele da urade i tako što će povećati carine svim zemljama koje trguju sa Rusijom naftom, naftinim derivatima, gasom, uranijumom ili petrohemijskim proizvodima.
Ovaj zakon, kako se čini, drži se na čekanju, dok se ne vidi razvoj situacije u odnosima SAD i Rusije i koliko će pregovori o primirju biti delotvorni.
Iako do sada nije bilo previše priče o ovom zakonu, buru je ponovo pokrenuo predsednik SAD Donald Tramp koji ga je prokomentarisao. Tramp se za vikend obratio medijima i potvrdio da republikanci izrađuju pravni okvir za dalje sankcije.
"To mi je u redu. Svaka zemlja koja posluje sa Rusijom biće veoma strogo sankcionisana", naglasio je on.
Ono što je izazvalo najveće reakcije jesu visine carine koje su planirane, jer je ideja da one iznose 500 odsto. Naime, pored carina Rusiji, carine će sekundarno biti uvedene svim zemljama koje sa njima posluju u okviru energetskog sektora, a tu svakako spada i Srbija.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije (PKS) za Danas kaže da bi Srbija definitivno spadala u tu grupu zemalja.
"Zato što mi imamo zavisnost od uvoza prirodnog gasa iz Rusije i očekujemo dugoročni sporazum da se potpiše između Srbijagasa i Gasproma", objašnjava on.
Prema njegovim rečima, to je pritisak koji SAD vrše da bi primorali Rusiju na kompromis oko Ukrajine.
"Može da se desi da se taj kompromis postigne i da onda ne bude osnova za uvođenje tih carina. Može da se desi i da Srbija bude isključena iz toga, da ispregovara kao Mađarska, koja nije stavljena pod sankcije iako uvozi energente iz Rusije", navodi Stanić.
Ukoliko bi taj zakon bio usvojen, naša pozicija nikako ne bi bila održiva u Americi, upozorava on.
"Pitanje je i sada sa ovih 35 odsto koliko je održiva. Direktan efekat bi bio to da ne bismo mogli da izvozimo na američko tržište", pojašnjava Stanić.
Međutim, prema njegovim rečima, gori bi bio sekundarni efekat.
"Sekundarni bi bio taj da bi Srbija bila stavljena na spisak zemalja koje su nepouzdane za bilo kakvu poslovnu saradnju, investiranje i slično i to bi uticalo na pad privredne aktivnosti u Srbiji", ukazuje sagovornik lista Danas.
Stanić podseća da bi u Evropi samo Mađarska, Slovačka i Srbija bile pod ovim uticajem, ako se ne računaju Turska i Belorusija.
Kako kaže, sama ova najava je već uzrokovala to da su određene zemlje već počele da preispituju saradnju sa Rusijom.
"Ako bi se te carine ipak uvele, to bi bio kraj našeg izvoza u SAD. Kada su tako ogromne carine, to su onda sankcije, nisu više carine", zaključuje on.
Ekonomista Dragovan Milićević za Danas kaže da je najava o potencijalnom uvođenju "astronomskih" carina na uvoz iz zemalja koje sarađuju sa Rusijom od 500 odsto u najmanju ruku čudna.
"Kao uostalom i druge mere koje najavi Tramp, donese pa povuče. Mislim da ovo, u najmanju ruku, nije smisleno i da nije zabeleženo u novijoj istoriji", smatra on.
Pročitaj još
Kako objašnjava, to bi praktično značilo da SAD ne bi imale nikavu trgovinsku saradnju sa najvećim brojem zemalja sveta, čak i njenih bližih komšija i, naravno, najvećih ekonomija sveta.
"S obzirom na aktuelnu situaciju u spoljnotrgovinskom bilansu i konstantan deficit, ostaje samo da predsednik javno zabrani uvoz iz vodećih ekonomija, jer sve one, kroz regionalne oblike ili pak trgovinske odnose, sarađuju sa Rusijom. Pre svega preko BRIKS-a", ukazuje Milićević.
Sigurno je, prema njegovim rečima, da ove zemlje neće suspendovati saradnju sa Rusijom, iz mnogo razloga.
"Rusija je proizvođač retkih metala, đubriva i slično, tako da nije moguće da bilo koja zemlja brzo supstiutiše izostanak ruske robe", naglašava on.
Uostalom, kako dodaje Milićević, i Amerika je iz Rusije uvezla u 2024. godini robe za 3,2 milijarde dolara, a samo u prvih sedam meseci ove godine preko 3,3 milijarde.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Budžet Srbije za 11 meseci 2025. imao deficit od oko 80 milijardi dinara
08.01.2026.•
0
Budžet Srbije je za 11 meseci 2025. godine imao deficit od 79,6 milijardi dinara, što je bilo bolje od budžetskog plana za 114,4 milijarde dinara, objavilo je Ministarstvo finansija.
NBS produžila primenu mere koja se odnosi na menjačnice
08.01.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je produžila za još 30 dana primenu mere koja se odnosi na rok vraćanja efektive bankama od strane javnog poštanskog operatora i ovlašćenih menjača.
Srbiji preti nova carina SAD od "skromnih" 500 odsto: Tramp podržao novi zakon
08.01.2026.•
32
Američki Senat razmatra predlog zakona koji predviđa uvođenje carina od najmanje 500 odsto na svu robu onim državama koje nastave da kupuju ruske energente.
Delatnosti u Srbiji kojima se (skoro) niko ne bavi
08.01.2026.•
5
Možda ne čudi previše što sa pretežnom delatnošću vađenje prirodnog gasa u Srbiji nije registrovano nijedno preduzeće. A prirodnog gasa nije da baš nema nimalo. Ima ga i eksploatišemo ga još od 1949. godine.
Broker: Srbija ne bi dobila dodatna prava sa pet odsto većim udelom u NIS-u, to je čista demagogija
08.01.2026.•
10
Srbija ne bi dobila dodatna prava kupovinom dodatnih pet odsto akcija u NIS-u ni po Zakonu o privrednim društvima ni po korporativnoj praksi, izjavio je glavni broker firme "Momentum sekjuritis" Nenad Gujaničić.
Ako je tržište Evrope u padu, kuda ide autoindustrija Srbije?
07.01.2026.•
12
Poslovni prihod domaće autoindustrije porastao je sa 7,2 milijarde evra u 2023. na 8,3 milijarde evra 2024, ali se predviđa da će 2025. biti lošija jer ovdašnje firme prvenstveno rade za tržište EU, koje je u padu.
Srbija će pokušati da otkupi bar pet odsto akcija u NIS-u "kako bi se bar oko nečega pitala"
07.01.2026.•
33
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da će Srbija u narednom periodu pokušati da kupi bar još pet odsto akcija u NIS-u, što bi državi omogućilo "da se pita oko nečega u toj kompaniji".
Vorner Bros odbio ponudu Paramaunta za preuzimanje, bolja im ona koju je dao Netfliks
07.01.2026.•
0
Upravni odbor američke kompanije za proizvodnju i distribuciju filmova Vorner Bros odbacio je najnoviju ponudu kompanije Paramaunt za preuzimanje.
Profesor Radosavljević objašnjava zašto je ekonomija Srbije na staklenim nogama: Više razloga za to
07.01.2026.•
9
Posledice upola manjeg rasta BDP-a Srbije u 2025. godini od oko dva odsto, umesto planiranih oko četiri odsto, odraziće se direktno na budžet i visinu prihoda, pa verovatno neke projekcije budžeta neće biti realizovane.
Đedović Handanović: Prijave za energetski ugrožene kupce od 1. januara, moguć popust i za grejanje
06.01.2026.•
8
Građani Srbije od 1. januara mogu da se prijave za sticanje statusa energetski ugroženog kupca.
Kolika je vrednost NIS-a?
06.01.2026.•
6
Berzanska cena NIS-a u iznosu od oko milijardu evra ne može se smatrati realnom tržišnom vrednošću, te kao reper treba uzeti knjigovodstvenu vrednost NIS-a koja iznosi 3,2 milijarde evra.
Stručnjak za energetiku: MOL-u na tacni ponuđeno celo tržište Srbije
06.01.2026.•
38
Profesor Mašinskog fakulteta i stručnjak za energetiku Miloš Banjac kaže za RTS da MOL svakako ima interes da uđe na ovo tržište, kao i da mu se na tacni pruža cela Srbija.
Rekordna cena bakra, zalihe se preusmeravaju u SAD
06.01.2026.•
2
Cena bakra je nastavila snažan rast nakon što je prvi put premašila nivo od 13.000 dolara po toni, pošto investitori računaju na ograničenu ponudu i pojačani apetit za rizikom na globalnim finansijskim tržištima.
Vulin: Srbija će potpisati dugoročni ugovor o gasu sa Rusima, oni nisu ništa krivi u celoj priči
06.01.2026.•
14
Predsednik Nadzornog odbora Srbijagasa Aleksandar Vulin izjavio je da očekuje potpisivanje dugoročnog gasnog aranžmana sa Rusijom, kao i da uskoro bude rešeno pitanje Naftne industrije Srbije.
Novosadski programeri razviju aplikaciju koja generiše desetine miliona dolara, ali malo toga ostaje u Srbiji
06.01.2026.•
21
Srbija se poslednjih godina pozicionirala kao regionalni lider u izvozu IKT usluga, sa prihodima koji su 2024. godine dostigli 4,1 milijardu evra, prema podacima Narodne banke Srbije.
Yettel najavio spajanje sa SBB-om i širenje 5G mreže u 2026. godini
05.01.2026.•
16
Generalni direktor kompanije Yettel Majk Mišel izjavio je danas da će kompanija u 2026. nastaviti širenje 5G mreže u Srbiji i najavio da je pravno spajanje sa kompanijom SBB planirano za 1. april ove godine.
Srbija će se zadužiti za 1,15 milijardi evra prodajom obveznica već u prvom kvartalu
05.01.2026.•
7
Ministarstvo finansija Srbije objavilo je plan aukcija za prva tri meseca 2026. godine prema kojem država planira da prikupi ukupno 111,6 milijardi dinara i 200 miliona evra.
Predstavnici MOL-a stigli u Srbiji, analiziraju poslovanje NIS-a
05.01.2026.•
2
Predstavnici mađarskog MOL-a stigli su u Srbiju i započeli dubinsku analizu poslovanja Naftne industrije Srbije (due diligence).
Da li u preduzetništvu postoje rodne razlike?
04.01.2026.•
7
Preduzetništvo se ne deli na muško i žensko, već na uspešno i neuspešno, ali podaci pokazuju da žene u Srbiji i dalje ulaze u biznis iz nepovoljnije startne pozicije.
Ekološke takse od početka godine - ko u Srbiji plaća SIBAM i šta je to?
04.01.2026.•
0
Od januara su u Srbiji na snazi dve nove ekološke takse koje direktno pogađaju privredu - nacionalni porez na emisije ugljen-dioksida i takozvana SIBAM taksa Evropske unije.
Generalni direktor Gastrejda: Srbija će transportovati tečni gas preko Grčke
04.01.2026.•
8
Potpredsednik i generalni direktor grčke kompanije "Gastrejd", Konstantinos Sifneos, izjavio je da je Srbija korisnik terminala te kompanije u Aleksandropolisu.
Komentari 36
Ozvalavljen
Pedja
Kara Đorđe
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar