Moguće nove sankcije: Ako Tramp zbog Rusije uvede carine od 500 odsto, Srbija bi mogla da se nađe na udaru
Sjedinjene Američke Države spremne su da pređu na radikalnije mere ukoliko diplomatski odnosi i dosadašnji pritisci na Rusiju na uspeju.
U toj igri moći, Srbija bi ponovo mogla da se nađe u procepu, jer joj prete carine od 500 odsto, što bi praktično bio kraj izvoza u tu zemlju.
Te radikalnije mere potvrđuje i Zakon o sankcijama Rusiji iz 2025. godine (Sanctioning Russia Act of 2025) koji je u opticaju iako još nije zvanično usvojen, a da bi bio, mora da prođe i Senat i predsednika SAD, piše Danas.
Tim zakonom, prema objašnjenjima, SAD žele da zadaju jači udarac Rusiji i finansiranju rata u Ukrajini. To žele da urade i tako što će povećati carine svim zemljama koje trguju sa Rusijom naftom, naftinim derivatima, gasom, uranijumom ili petrohemijskim proizvodima.
Ovaj zakon, kako se čini, drži se na čekanju, dok se ne vidi razvoj situacije u odnosima SAD i Rusije i koliko će pregovori o primirju biti delotvorni.
Iako do sada nije bilo previše priče o ovom zakonu, buru je ponovo pokrenuo predsednik SAD Donald Tramp koji ga je prokomentarisao. Tramp se za vikend obratio medijima i potvrdio da republikanci izrađuju pravni okvir za dalje sankcije.
"To mi je u redu. Svaka zemlja koja posluje sa Rusijom biće veoma strogo sankcionisana", naglasio je on.
Ono što je izazvalo najveće reakcije jesu visine carine koje su planirane, jer je ideja da one iznose 500 odsto. Naime, pored carina Rusiji, carine će sekundarno biti uvedene svim zemljama koje sa njima posluju u okviru energetskog sektora, a tu svakako spada i Srbija.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije (PKS) za Danas kaže da bi Srbija definitivno spadala u tu grupu zemalja.
"Zato što mi imamo zavisnost od uvoza prirodnog gasa iz Rusije i očekujemo dugoročni sporazum da se potpiše između Srbijagasa i Gasproma", objašnjava on.
Prema njegovim rečima, to je pritisak koji SAD vrše da bi primorali Rusiju na kompromis oko Ukrajine.
"Može da se desi da se taj kompromis postigne i da onda ne bude osnova za uvođenje tih carina. Može da se desi i da Srbija bude isključena iz toga, da ispregovara kao Mađarska, koja nije stavljena pod sankcije iako uvozi energente iz Rusije", navodi Stanić.
Ukoliko bi taj zakon bio usvojen, naša pozicija nikako ne bi bila održiva u Americi, upozorava on.
"Pitanje je i sada sa ovih 35 odsto koliko je održiva. Direktan efekat bi bio to da ne bismo mogli da izvozimo na američko tržište", pojašnjava Stanić.
Međutim, prema njegovim rečima, gori bi bio sekundarni efekat.
"Sekundarni bi bio taj da bi Srbija bila stavljena na spisak zemalja koje su nepouzdane za bilo kakvu poslovnu saradnju, investiranje i slično i to bi uticalo na pad privredne aktivnosti u Srbiji", ukazuje sagovornik lista Danas.
Stanić podseća da bi u Evropi samo Mađarska, Slovačka i Srbija bile pod ovim uticajem, ako se ne računaju Turska i Belorusija.
Kako kaže, sama ova najava je već uzrokovala to da su određene zemlje već počele da preispituju saradnju sa Rusijom.
"Ako bi se te carine ipak uvele, to bi bio kraj našeg izvoza u SAD. Kada su tako ogromne carine, to su onda sankcije, nisu više carine", zaključuje on.
Ekonomista Dragovan Milićević za Danas kaže da je najava o potencijalnom uvođenju "astronomskih" carina na uvoz iz zemalja koje sarađuju sa Rusijom od 500 odsto u najmanju ruku čudna.
"Kao uostalom i druge mere koje najavi Tramp, donese pa povuče. Mislim da ovo, u najmanju ruku, nije smisleno i da nije zabeleženo u novijoj istoriji", smatra on.
Pročitaj još
Kako objašnjava, to bi praktično značilo da SAD ne bi imale nikavu trgovinsku saradnju sa najvećim brojem zemalja sveta, čak i njenih bližih komšija i, naravno, najvećih ekonomija sveta.
"S obzirom na aktuelnu situaciju u spoljnotrgovinskom bilansu i konstantan deficit, ostaje samo da predsednik javno zabrani uvoz iz vodećih ekonomija, jer sve one, kroz regionalne oblike ili pak trgovinske odnose, sarađuju sa Rusijom. Pre svega preko BRIKS-a", ukazuje Milićević.
Sigurno je, prema njegovim rečima, da ove zemlje neće suspendovati saradnju sa Rusijom, iz mnogo razloga.
"Rusija je proizvođač retkih metala, đubriva i slično, tako da nije moguće da bilo koja zemlja brzo supstiutiše izostanak ruske robe", naglašava on.
Uostalom, kako dodaje Milićević, i Amerika je iz Rusije uvezla u 2024. godini robe za 3,2 milijarde dolara, a samo u prvih sedam meseci ove godine preko 3,3 milijarde.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
MAT: Realni BDP Srbije za osam meseci porastao oko 3,6 odsto
08.10.2026.•
0
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je u prvih osam meseci 2026. međugodišnje porastao za oko 3,6 odsto.
Paradoks života u Srbiji: Oni koji zarađuju najmanje izdvajaju najveći deo dohotka za poreze i doprinose
08.10.2026.•
4
Sistem oporezivanja dohotka u Srbiji funkcioniše po jedinstvenoj stopi od 10 odsto koja se obračunava podjednako na sve iznose zarada.
Evro na najnižem nivou za 17 meseci: Raste zabrinutost zbog francuskog duga i političke neizvesnosti
08.10.2026.•
2
Evro je pao na najniži nivo za 17 meseci, dok rastu zabrinutost zbog francuskog duga i tamošnje političke neizvesnosti.
Zašto izvršitelji mogu da uzmu 6.000 dinara samo nekim građanima?
07.10.2026.•
28
Čoveku iz Smedereva uplatu od 6.000 dinara zaplenio je izvršitelj, iako nema nikakav dug. Za sada deluje da je jedini razlog taj što, zakonski, ova isplata nije adekvatno regulisana.
Kako se kretao javni dug Srbije od 2012. i u čijim je on rukama?
07.10.2026.•
14
U odnosu na jul ove godine, javni dug Srbije povećan je u avgustu za 10,5 milijardi dinara.
Za usavršavanje tri dinara po satu: Koliko zaposleni u Srbiji košta poslodavca i koliko se ulaže u njega?
06.10.2026.•
0
Svakog sata prosečni zaposleni svog poslodavca koštao je 1.318 dinara tokom 2024. godine. Svega 11 dinara u tom zbiru nisu osnovni troškovi rada - zarada, porezi i doprinosi i cena neodrađenih dana.
Javni dug Srbije na kraju avgusta bio 41,9 milijardi evra
05.10.2026.•
8
Javni dug Srbije je na kraju avgusta ove godine bio je 41,93 milijarde evra, što je 43,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Nova pomoć za SPC: Vlada Srbije dodelila 72 miliona dinara eparhiji koju vodi Pahomije
05.10.2026.•
14
Vlada Srbije dodelila je 72 miliona dinara Eparhiji vranjskoj kojom rukovodi vladika Pahomije, na ime finansijske pomoći. Ovaj novac biće izdvojen iz tekuće budžetske rezerve.
Novih mesec dana neizvesnosti
05.10.2026.•
5
Gotovo u minut do dvanaest stiglo je odobrenje kojim kancelarija Vlade SAD za kontrolu imovine u inostranstvu dopušta da Naftna industrija Srbije i u narednih 30 dana posluje na međunarodnom tržištu.
Ilon Mask menja naziv svoje kompanije zbog Trampovog predloga
05.10.2026.•
3
Izvršni direktor kompanije SpaceX Ilon Mask objavio je da će AI jedinicu te kompanije preimenovati u SpaceXSI.
Frilenserima do 30. oktobra rok za prijavu prihoda za treći kvartal
05.10.2026.•
1
Rok za podnošenje poreskih prijava za treći kvartal ove godine ua frilensere je 30. oktobar, saopštila je Poreska uprava.
Argentina će dati pasoš svakome ko plati 350.000 dolara
05.10.2026.•
3
Argentinski ministar ekonomije Luis Kaputo najavio je da će državljanstvo te zemlje moći da se stekne u zamenu za bespovratni prilog od 350.000 dolara ili kupovinu državnih obveznica u vrednosti od 800.000 dolara.
U toku konkurs za raspodelu sredstava za zaštitu poljoprivrednog zemljišta
04.10.2026.•
1
Uprava za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede objavila je Konkurs za raspodelu sredstava za izvođenje radova na zaštiti, uređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta u 2026. godini.
Direktor AFD: Do nuklearnog reaktora Srbiji treba nam deset godina, do stručnjaka jedna generacija
03.10.2026.•
7
Srbija bi nuklearni reaktor mogla da izgradi za desetak godina, ali će za razvoj stručnjaka, sposobnih da ga projektuju, bezbedno koriste i nadziru, biti potrebna čitava generacija.
Poljoprivrednici najavljuju protest: Optužuju ministra da nezakonito menja subvencije
03.10.2026.•
5
Poljoprivredni proizvođači Srbije zbog loših prinosa nemaju novca ni za gorivo, zemljište je zbog suše nemoguća za obradu, a ministar poljoprivrede Dragan Glamočić ne isplaćuje subvencije.
Dodeljeno 13 miliona evra subvencija kineskim kompanijama iz oblasti autoindustrije
03.10.2026.•
4
Ministarstvo privrede potpisalo je ugovore kojim su kompanije Šingju i Huizhong, koje posluju u automobilskoj industriji, dobile ukupno više od 13 miliona evra subvencija za ulaganje u proizvodnju u Srbiji.
Inflacija u evrozoni na trogodišnjem maksimumu: U septembru skočila na 3,8 odsto
02.10.2026.•
2
Inflacija u evrozoni skočila je na 3,8 odsto u septembru u odnosu na isti mesec prošle godine, što je trogodišnji maksimum, saopštio je danas Eurostat.
U septembru najveći rast potrošačkih kredita građana
02.10.2026.•
3
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju septembra ove godine bili su oko 4.818 milijardi dinara, što je uvećanje od 1,3 odsto u odnosu na avgust.
EBRD ulazi u vlasništvo AikGroup
02.10.2026.•
0
EBRD preuzima pet odsto udela u ovoj regionalnoj bankarskoj grupi, čime jača korporativno upravljanje i podržava regionalno širenje.
Svetske cene hrane rastu tri meseci zaredom, oboren četvorogodišnji rekord
02.10.2026.•
2
Svetske cene hrane su porasle u septembru treći mesec zaredom i sada su na najvišem nivou od novembra 2022. godine, a posebno su poskupele žitarice.
Novi talas Rusa podiže kirije u Srbiji: Agenti očekuju još veći pritisak na tržište
01.10.2026.•
56
Novi talas ruskih državljana već je povećao potražnju za stanovima u Srbiji, a kirije su za poslednja dva meseca porasle oko 30 odsto.
Komentari 36
Ozvalavljen
Pedja
Kara Đorđe
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar