Sankcije, NIS i EU: Šta čeka srpsku ekonomiju u 2026. godini?

Autor: Danas (M. Obradović)

Info

04.01.2026.

08:15 > 08:13

Prošla 2025. godina završena je, sudeći prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, sa privrednim rastom od dva odsto.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Sankcije, NIS i EU: Šta čeka srpsku ekonomiju u 2026. godini?

Foto: 021.rs

To je polovina od onoga što je planirano pre malo više od godinu dana, piše Danas.

Po svemu sudeći 2026. biće izazovna, mada, s obzirom na sve neizvesnosti već sada prisutne, malo ko se usuđuje da da neku prognozu. Ministarstvo finansija je budžet računalo sa pretpostavkom realnog rasta od tri odsto, NBS očekuje 3,5 odsto.

Ipak, privrednici i ekonomisti sa kojima je Danas razgovarao, ističu važnost međunarodnih okolnosti, pre svega u EU, i kako i kada će se rešiti pitanje NIS-a i sankcija od strane SAD.

Zoran Drakulić, privrednik i vlasnik kompanije Point grup ističe da je udeo naše ekonomije u svetskoj privredi toliko neznatan "da mi mnogo zavisimo od okruženja".

"Pre svega Rusko-ukrajinski rat i sve ovo što se dešava u Evropi imaće uticaj na našu privredu. Naš izvoz i trgovina su vezani za Evropu. Evropa je sada u velikom problemu, i pitanje je kako će ona uopšte iz toga da se izvuče. Mislim da je to faktor broj jedan za našu ekonomiju koji utiče i na investicije. Na priliv investicija koji smo ranije imali više ne možemo da računamo, i zbog spoljnih faktora, ali i zbog unutrašnje situacije", ukazuje Drakulić.

On napominje i da je situacija sa NIS-om ključna.

"Nama ta kompanija učestvuje sa oko šest odsto u BDP-u. Ako ne pokrenemo tu rafineriju, biće katastrofa. Mi moramo da presečemo, kako znamo. Da li će neko da kupi ili neće, ali u svakom slučaju, mi u narednih nekoliko dana, ili do tog roka koji je dat, 15. januara, moramo to da rešimo i Rafinerija mora da počne da radi, jer NIS nam donosi u budžet milijardu evra godišnje", upozorava Drakulić.

Tema o kojoj naši privrednici već godinama govore, a koja je poslednje vreme, sa zatvranjem fabrika stranih investiora, sve aktuelnija su domaće investicije i domaća privreda.

"Već godinama pričamo da je ključ u domaćoj privredi. Sada nam odlaze te strane kompanije kojima smo davali subvencije. U jednoj Nemačkoj, domaća privreda je 75-80 odsto BDP-a. Moramo i mi da se okrenemo našoj privredi, jer ona ima veliki potencijal. Poljoprivreda je toliko zapsotavljena, a ima potencijal da izvozi 40-50 milijardi evra. Nama od 2017-18 godine padaju ulaganja domaće privrede. Mi privrednici, ne osećamo se ovde komotno", poručuje on.

Za Ivana Nikolića, predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije, moguć je povratak na visoke stope rasta, ukoliko se ostvare neke pretpostavke.

"Ako pođemo od toga da ćemo sledeće godine napokon, posle dve uzastopne loše, imati prosečnu poljoprivrednu godinu. Ako bude neka veća količina padavina koje bi popravile i energetski bilans zbog veće proizvodnje hidroleketrana. Očekuje se i veći rast potrošnje, što se već i vidi u prometu u maloprodaji sa padom inflacije. Zatim, završetak EKSPO-a bi trebalo da doprinese konačno oporavku građevinarstva nakon pet loših kvartala. Ako bi se to sve poklopilo, mogli bismo da se vratimo na one stope rasta od oko četiri odsto ili više", smatra on.

Ipak, sve će u velikoj meri zavisiti od NIS-a.

"Ukoliko bi se problem ubrzo rešio ne bi ostavio posledice na ekonomiju. U slučaju prolongiranja statusa kvo, prebacilo bi nas na kolosek stagnacije. Prerađivačka industrija bi zabeležila pad. Samo rafinerija doprinosi prerađivačkoj industriji sa jednim procentnim poenom. U uslovima slabe eksterne tražnje, koja teško da će se oporaviti, to je nenadoknadivo. I tada bi bilo teško zadržati BDP u pozitivnoj zoni. To neće značiti da neće biti goriva ili da će biti nestašice, već će prosto biti veliki udarac za našu industriju", napomije Nikolić dodajući da ove godine neće biti problema sa inflacijom.

Monetarna politika, pre svega američkog FED-a i Evropske centralne banke, su neke od najvažnijih determinanti svetske ekonomije, a samim tim i naše.

Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta očekuje da će najmoćnije centralne banke, američki Fed i Evropska centralna banka, zadržati asimetriju u vođenju monetarne politike.

"To znači da je verovatno da će FED nastaviti sa smanjenjima ključne kamatne stope i u 2026. godini. S druge strane, ECB je na potpuno drugoj strani i već je oborila kamatnu stopu na svega dva odsto. Oni ističu da se inflacija približila cilju od dva odsto, pri čemu, to jeste tačno statistički, ali mora se imati u vidu je to uglavnom rezultat pada cena energenata i jeftinog uvoza iz Kine. To znači da inflatorna žarišta time nisu u potpunosti uklonjena, pogotovo u sektoru tržišta radne snage u zoni evra. Prosto, nadnice, zbog manjka radne snage, neće padati u meri u kojoj bi kompenzuju troškovne udare. A kad govorim o troškovnim udarima, mislim na pad industrijskih kapaciteta posebno u Nemačkoj i u automobilskoj industriji", objašnjava Đukić.

Što se tiče FED-a, može se, prema Đukićevim rečima, očekivati, posebno od juna kada na čelo FED-a dođe novi predsednik, da nastupi intenzivnije obaranje ključne kamatne stope.

"Mada ja verujem da će ipak biti doze obazrivosti u Komitetu za operacije na otvorenom tržištu i odbarana nezavisnosti FED.a. Ipak bi moglo da se očekuje dalje jačanje evra i slabljenje dolara. To može delovati čudno, s obzirom da očekujem da će SAD imati višu stopu rasta o evrozone.

Za zemlje Centralne i Istočne Evrope, posebno za zemlje sa svojm valutom i politikom ciljanja inflacije, a tu mislim i na Srbiju, to znači negativne efekte zbog zbog slabljenja privredne aktivnosti ili vrlo sporog oporavka nemačke privrede, jer evrozonu sad vuku druge ekonomije, ne Nemačka. Samim tim, treba biti obazriv sa projekcijama privrednog rasta Srbije od 3,5 odsto za narednu godinu", poručuje on.

Đukić ocenjuje da su mnogo veći rizici naniže, i to zbog odliva stranih direktnih investicija, i zbog nepovoljne konjukture u automobilskoj industriji.

"Ako uz to povežemo i činjenicu da je režim kursa takav kakav jeste, koji je ubitačan za izvozni sektor privrede, onda preostaje jedino da vlasti forsiraju putem ekspanzije javnih investicija i da to bude jedina snaga koja će vući srpsku ekonomiju napred", kaže Đukić.

"Treba reći i da monetarna politika ECB i niske kamatne stope pozitivno utiču na duženike u Srbiji. Naše monetarne vlasti to izbegavaju da istaknu, pripisujući sve pozitivne efekte dobrom vođenju monetarne politike. A samo pogledajte euribor, koji je deo kamatnih stopa stambenih kredita, koji je za godinu dana pao sa 3,5 na 2,1 odsto. To je velika podrška dužnicima i nije posledica naše monetarne politike, već štampanja novca u evrozoni kako bi oni podstakli svoj privredni rast. Ako još odemo u natrag, u oktobru 2023. euribor je bio na maksimalnih 4,09 odsto. Prethodno je od novembra 2015. do juna 2022. godine euribor bio negativan i naši dužnici su uživali u blagodetima niskih kamatnih stopa ECB", ističe Đukić.

Dodaje da će zato dužnici i u Srbiji kojima su krediti vezani za evro imati manje problema u servisiranju kredita, iako, "sam režim fiksnog kursa duže od decenije čini sistem jako ranjivim, jer stvara lažnu sliku stabilnosti, a ona može biti narušena jakim eksternim šokom, poput odliva stranih investicija ili sankcija koje Trampova administracija može proširiti po sopstvenoj volji".

Što se tiče precenjenosti dinara, on ističe podatke o realnom efektivnim deviznim kursevima sa baznom godinom 2025, za zemlje CIE koje takođe imaju politiku cilanja inflacije, kao i Srbije.

"U ovih prethodnih godinu dana, kurs dinara je precenjen za oko 45 odsto. To uništava cenovnu konkurentnost privrede. Mađarska je dopustila da forinta malo i depresira (oslabi), da ne bi došlo do preteranog jačanja valute i ugrožavanja izvoza. Poljska valuta, na primer, je na nivou od oko 116 do 120. To znači da je zlot nešto precenjen, ali poljska valuta slobodno pliva i njeno jačanje je posledica fundamentalnih faktora, a ne veštačkog fiksiranja", zaključuje Đukić.

Đukić ističe da je enormno zaduživanje građana u uslovima precenjenog dinara jako opasno.

"To je tempirana bomba kada nastupe neke vanredne okolnosti", upozorava Đukić.

Sve ovo su razlozi zbog kojih Đukić očekuje da će vlasti morati da raspišu izbore ove godine, samo je pitanje kada.

"Tajming je jako jako važan, jer će želeti da iskoriste efekte svih ovih javnih investicija da bi se uticalo na biračko telo same vlasti", smatra on.

Ceo tekst Danasa čitajte OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 10

Hronološki Najpopularniji

zztop

06.01.2026 • 11:48

Pesimista je uvek bio dobro informisani optimista, da se ne lažemo ...

1 2 -1
Milan

05.01.2026 • 13:37

Kolonija

Koja srpska ekonomija ,ona ne postoji vec 25 g, sve je u stranim rukama, trgovina od 2001 i finansije od 2002 od gasenja 4 velike drzavne banke te sdk i zop-a .Gasenja proizvodnih firmi i formiranja uvoznickog lobija.

3 4 -1
Plaćač poreza

04.01.2026 • 16:59

Neverovatno koliko ništa o tržištu nafte ne zna bukvalno nijedan jedini naftalitičar belozrbin. Ali blage veze nemaju o čemu bulazne. Valjda misle da je nafta skupa i da je globalno nema dovoljno zato što cena energenata u Srbiji uvek ide samo gore.
Ali su ubeđeni bez zamaranja činjenicama. A nafte nikada više na svetskom tržištu i nikada jeftinija osim u Srbiji. Još kad Venecuelanska nafta preplavi tržište.

8 14 -6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.