MMF kaže da će privredni godišnji rast Srbije biti 3,5 odsto: Ekonomista ukazuje na probleme te procene
Projekcija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o privrednom rastu Srbije u narednih pet godina od 3,5 odsto godišnje u odnosu na prosečni rast u evrozoni od 1,2 odsto, suviše je optimistična i nepouzdana.
Foto: Pixabay
To je izjavio ekonomista Božo Drašković.
"Dugoročne projekcije MMF-a o ekonomskom rastu su optimistične i nepouzdane i menjaju ih godišnje zato što se menjaju i faktori u stvarnosti koji utičnu na to, od naftnih kriza, političkih procesa... U nekim vremenima su čak i kratkoročne projekcije veoma diskutabilne i podležu promenama", rekao je Drašković za Betu.
Istakao je da nije jasno na osnovu čega MMF projektuje privredni rast Srbije od 3,5 odsto. Političari, kako je naveo, takve prognoze prikazuju kao stabilnu veličinu jer na tome baziraju političku poziciju.
"Ako je takav rast predviđen zbog ekstremnog uticaja organizovanja međunarodne izložbe Ekspo, zbog koje su povećane investicije na bazi kreditnog zaduživanja, to će u kratkom vremenskom periodu dati neki efekat, ali će biti nezdrav udar na rast, koji će registrovati statistika kao rast", naveo je Drašković.
Dodao je da je jedan "ekstrem" u ekonomiji, kao investicija u Ekspo, ograničen i uticaće na privredni rast u 2027, ali nije dugoročan i stabilan jer se bazira na pozamljenim sredstvima i nije produktivno ulaganje.
Od organizovanja Ekspa ostvariće se, prema njegovim rečima, neki efekti od turizma, ali samo u toj godini i posle toga će ta izložba imati marginalan, čak nikakav uticaj na rast narednih godina.
"Sledeći problem projekcije MMF-a je poređenje privrednog rasta proseka EU od 1,2 do 1,4 odsto i privrednog rasta Srbije od 3,5 odsto. Bitno je od kog nivoa rasta kreće poređenje jer je zakonitost da razvijene i zrelije ekonomije imaju sporiji, čak nulti rast, zavisno od okolnosti, ekonomske krize, carinskih ratova...Manje razvijene zemlje imaju veći rast, ali i dalje ostaju nerazvijene", rekao je Drašković.
Istakao je da čak i da Srbija ima rast od oko 3,5 do četiri odsto godišnje, a sve i da sve druge zemlje stoje u mestu u naredne tri-četiri decenije, Srbija ne bi dostigla njihov nivo razvoja.
Postoje, kako je rekao i drugi parametri da bi se posmatralo stanje ekonomije jedne zemlje, a to je siromaštvo, dohodak po glavi stanovnika.
"Po dohotku po glavi stanovnika Srbija se svrstva na četvrto-peto mesto od dna tabele, pa se ne može porediti, ne samo sa evropskim zemljama, nego ni sa nekim zemljama bivše Jugoslavije, a potrošačke cene su manje-više izjednačene", rekao Drašković i dodao da je projekcija MMF samo okvir i ne odražava stanje ekonomije Srbije.
Ako se, prema njegovim rečima, smanji priliv stranih direktnih investicija zbog krize u Evropi, a dospeju obaveze za kredite Srbija će imati manje stope rasta.
"Model ekonomskog rasta, zasnovan na stranim direktnim investicijama i zduživanju je iscrpljen, a nema potencijala domaće akumulacije. Osim toga danas je suštinsko pitanje i tehnološkog rasta", rekao je Drašković.
Na pitanje da li je racionalno zaduživati se za gradnju velikog broja puteva Drašković je rekao da se efekti "ulaganja u dugoročnu, društveno rentabilnu infrastrukturu ne pokazuje u kratkom intervalu".
Naglasio je da je problem što postoje indicije da se vlast u Srbiji pri gradnji infrastrukture ponaša kao "pijani milioner", uzimajući kredite i trošeći besomučno novac više nego što bi trebalo.
"Ima i nerentabilnih investicija kao što je Nacionalni stadion, a pitanje rentabilnosti može se postaviti i za ceo Ekspo. Izgradnja puteva je uvek racionalna, ali ne na ovakav način kako radi vlast. Putevi su pretplaćeni i zbog toga na dugi rok nerentabilni", istakao je Drašković.
Dodao je da se izvođači radova ne biraju na tenderu već preko međudržavnih tajnih ugovora što je je neracionalna investicija sa mogućnošću da je koruptivna, jer ako nema tendera nema ni indikatora stvarne cene.
Pročitaj još
Srbija se, prema njegovim rečima, manje oslanja na sredstva evropskih investicionih fondova za infrastrukturne projekte, a izvođači se biraju međudržavnim aranžmanima da bi se "nameštali biznisi".
"Ako neka zemlja, na primer Kina, daje određena sredstva za investiciju uslovljava da će njihova firma raditi objekat i ne zanima je da li je to rentabilno za Srbiju, već da li im obezbeđuje profit. Takav put je manje rentabilan nego što bi trebalo da bude", rekao je Drašković.
Na pitanje gde će predsednik Srbije Aleksandar Vučić naći novac da, kako je rekao, "obraduje sve punoletne građane" Drašković je rekao da, ukoliko novac dolazi iz budžeta, onda je morao biti planiran ranije ili obezbeđen iz budžetskih rezervi.
Istakao je da takva podela novca predstavlja "podmićivanje i trgovinu uticajem", što bi, kako je naveo trebalo da bude sankcionisano.
Drašković je naglasio da Vučić treba da objasni odakle je taj novac, ako neće, kako je rekao, biti uzet iz budžeta.
Prema njegovim rečima "u normalnom društvu" postoji socijalna politika sa jasno planiranim budžetskim sredstvima za pomoć najugroženijim građanima. "Ad hok davanja predstavljaju, de fakto, socijalno podmićivanje", istakao je Drašković.
Na pitanje može li neka institucija u Srbiji da spreči zloupotrebu vlasti da podmićuje za glas na izborima Drašković je rekao da takva institucija ne postoji jer su sve pod vlašću Vučića.
"Da li treba očekivati da na zloupotrebu reaguje Fiskalni savet ili Agencija za borbu protiv korupcije? Naravno da ne, jer njima upravlja Vučić", rekao je Drašković.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Kina umesto EU kao glavni spoljnotrgovinski i investicioni partner Srbije: Koliko je to ostvarivo?
12.07.2026.•
7
Ekonomske aktivnosti u Srbiji funkcionišu slično kao i spoljna politika zemlje - sa svima smo dobri, dok se ne zahteva poštovanje prava ili igranje po pravilima.
Evropa korak bliže digitalnom evru: Ovo su neki od detalja
12.07.2026.•
4
Evropski parlament usvojio je pregovarački stav čime je odobren početak pregovora sa Savetom Evropske unije o predlogu za uvođenje digitalnog evra.
Cene kafe i kakaa naglo skočile
11.07.2026.•
0
Cene kafe i kakaa na berzama su naglo skočile jer su se investitori zabrinuli da bi klimatski poremećaji izazvani El Ninjom mogli da ugroze prinose ove dve globalno tražene biljke širom Brazila i Zapadne Afrike.
Milijarde za Ekspo: Ko je dobio najveće javne nabavke u Srbiji?
11.07.2026.•
6
Za međunarodnu izložbu Ekspo 2027 u Srbiji do sada je kroz javne nabavke opredeljeno više od 450 miliona evra.
Poslodavcima kazne do dva miliona dinara za nepotpunu primenu zakona o bezbednosti na radu
11.07.2026.•
15
Odlaganje pune primene novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu do početka 2027. godine, poslodavcima je dalo dodatno vreme za usklađivanje, ali i strože kontrole,
U junu najveći rast potrošačkih kredita
10.07.2026.•
7
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju juna ove godine bili su 4.626 milijardi dinara, što je rast od 1,7 odsto u odnosu na maj.
Novac za sve punoletne građane i to pred izbore i ne iz budžeta: Odakle onda?
10.07.2026.•
75
Ako je suditi prema izjavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića, paket pomoći, pred moguće jesenje izbore, neće dobiti samo penzioneri, već svi punoletni građani.
Poskupelo gorivo
10.07.2026.•
16
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Niža inflacija u junu: Da li se odrazilo na cene?
09.07.2026.•
6
Inflacija je prošlog juna bila na 4,6 odsto, dok je ovog juna iznosila 2,7, ali građani Srbije i dalje plaćaju više nego prošle godine, a cene nikako da se vrate na staro.
MMF procenjuje: Gorivo 32 odsto skuplje zbog rata u Iranu
09.07.2026.•
1
Međunarodni monetarni fond (MMF) procenjuje da će zbog sukoba Irana, Izraela i Sjedinjenih Američkih Država oko Ormuskog moreuza cene goriva porasti za 32 odsto.
Cena nafte ponovo raste - Koliko će dramatična promena na svetskom tržištu uticati na cene goriva u Srbiji?
09.07.2026.•
7
Obnavljanje sukoba na Bliskom istoku dovelo je do novog naglog rasta cena nafte. Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije rekao je da se cena juče promenila i da sada iznosi oko 80 dolara po barelu.
Sjedinjene Američke Države prete tužbom zbog spajanja "Paramaunta" i "Vorner Brosa"
09.07.2026.•
0
Sjedinjene Američke Države mogle bi sledeće nedelje da pokrenu sudski postupak protiv spajanja kompanija "Paramaunt" i "Vorner Bros diskaveri" vrednog 110 milijardi dolara.
Referentna kamatna stopa ostaje 5,75 odsto
09.07.2026.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
Strane kompanije iznele 1,3 milijarde evra iz Srbije
09.07.2026.•
23
Strane direktne investicije u Srbiji u prva četiri meseca ove godine iznosile su 600 miliona evra i bile su za više od 40 odsto niže nego u istom periodu prošle, kada je zabeležen priliv od 1,07 milijardi evra.
Kina postala svetski lider u proizvodnji električnih automobila, BYD uskoro počinje proizvodnju kod Segedina
09.07.2026.•
11
Prošle godine su sedam od deset širom sveta prodatih električnih automobila bili kineske proizvodnje.
Banke u Srbiji ostvarile dobit od 1,4 milijarde evra prošle godine
08.07.2026.•
7
U Srbiji posluje 19 banaka koje su prošle godine uvećale dobit za skoro 6,5 odsto, na 1,4 milijarde evra, a šest najuspešnijih, koje drže tri četvrtine tržišta, upisalo je ukupan profit od 1,2 milijarde evra.
Da li će carina EU od tri evra po artiklu poskupeti kupovinu sa Temua i Aliekspresa i u Srbiji?
08.07.2026.•
6
Evropska unija od 1. jula naplaćuje tri evra po artiklu za male pošiljke koje stižu iz zemalja van EU, iako Srbije nije članica Unije, stručnjaci upozoravaju da bi deo troška mogao da se prelije i na domaće potrošače.
Statistika kaže da je Srbija među najjeftinijim evropskim zemljama po ceni hrane - evo šta kaže analiza
08.07.2026.•
34
Dok je bruto domaći poroizvod po stanovniku Srbije na nivou od samo 52 odsto od Evropske unije, cene u Srbiji mnogo ažurnije dolaze do evropskog standarda.
MAT: BDP Srbije porastao 3,6 odsto, inflacija i dalje u okviru cilja NBS
07.07.2026.•
6
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u prvih pet meseci 2026. međugodišnje je uvećan za oko 3,6 odsto, navedeno je u poslednjem broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Nobelovac: Veštačka inteligencija neće vratiti eru brzog rasta produktivnosti
07.07.2026.•
1
Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i profesor na Londonskoj školi ekonomije Kristofer Pisaridis smatra da veštačka inteligencija (AI) neće vratiti zapadne ekonomije u eru brzog rasta produktivnosti.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar