Nove odluke Vrhovnog suda i Trampa o carinama: Kako će se one odraziti na Srbiju?
Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država presudio je da je administracija predsednika Donalda Trampa izgubila pravni osnov za zadržavanje recipročnih carina, među kojima je i ona od 35 odsto na robu iz Srbije.
Tramp je nekoliko sati po objavljivanju presude odgovorio najavom da će umesto "recipročnih" uvesti opštu (globalnu) carinu na uvoz robe od 10 odsto na osnovu trgovinskog propisa pod nazivom Član 122.
Dok bi ovo značajno snižavanje carinske stope moglo da donese olakšanje za srpske kompanije, proces povraćaja novca uplaćenog od avgusta 2025. godine ostaje neizvestan i pravno zamršen, piše Nedeljnik.
Kako je Srbija "zaradila" stopu od 35 odsto
Tramp je recipročne carine uveo u aprilu a zacementirao krajem jula 2025. godine, uz poruku da "uslovi odraženi u velikim i upornim godišnjim trgovinskim deficitima robe Sjedinjenih Država predstavljaju neuobičajenu i vanrednu pretnju po nacionalnu bezbednost i ekonomiju Sjedinjenih Država".
Tada je naveo da su određeni trgovinski partneri "propustili da preduzmu adekvatne korake kako bi se dovoljno uskladili sa Sjedinjenim Državama u pogledu ekonomskih i nacionalno-bezbednosnih pitanja", što je rezultiralo uvođenjem visokih carinskih stopa koje su pogodile i srpske izvoznike u SAD.
Trenutno je, inače, za srpske izvoznike pored recipročne carine od 35 odsto na snazi i stopa od 50 odsto na proizvode od aluminijuma, čelika i bakra, dok su nova putnička vozila, auto-delovi i gume, izuzeti iz recipročnih carina, ali su i dalje podložni posebnim carinama od 25 odsto.
Međutim, odlukom većine od šest prema tri, Vrhovni sud je zaključio da se predsednik nepropisno pozvao na Zakon o međunarodnim vanrednim ekonomskim moćima, poznatiji kao IEEPA.
Usledio je Trampov odgovor u vidu uvođenja carina "alternativnim putevima", a za početak je najavio opštu carinu na uvoz od 10 odsto koja bi, prema njegovim rečima, trebalo da stupi na snagu za tri dana.
U slučaju Srbije, to bi za početak značilo da će carinska stopa na uvoz naše robe u SAD pasti sa 35 na 10 odsto, i na tom nivou bi se zadržala 150 dana, kada ističe rok da se Kongres izjasni o takvoj meri.
Da je prerano da se radujemo govori, međutim, Trampova druga najava - da će iskoristiti ovlašćenja koja predsednik SAD ima na osnovu drugih trgovinskih propisa, uključujući i zakone iz 1930. i 1974. godine, kako bi uveo različite dažbine konkretnim sektorima ili državama, piše CNN.
Pri tome, odluka Vrhovnog suda ne odnosi se na uvozne carine za proizvode od aluminijuma, čelika i bakra, koje naše izvoznike opterećuju po stopi od 50 odsto.
Posebno pitanje je mogućnost da uvoznici iz SAD zatraže refundaciju iznosa carina koje su bili primorani da plate za robu iz zemalja u koje spada i Srbija.
Izvoz iz naše zemlje u SAD je tokom 2025. godine dostigao vrednost od 750,4 miliona dolara (74,8 milijadi dinara).
Sudija Bret Kavano je u svom izdvojenom mišljenju, kojem su se pridružili sudije Klarens Tomas i Samjuel Alito, upozorio da će eventualni proces refundacije verovatno biti "haotičan", naglašavajući da se većina sudija, u kojoj su bili i Džon Roberts, Sonja Sotomajor, Elena Kejgan, Nil Gorsuč, Ejmi Koni Baret i Ketandži Braun Džekson, uopšte nije pozabavila načinom na koji bi vlada trebalo da vrati prikupljena sredstva.
Pročitaj još
Bret Kavano je istakao da bi "Sjedinjene Države mogle biti obavezne da vrate milijarde dolara uvoznicima koji su platili IEEPA carine", iako su neki od njih te troškove možda već preneli na krajnje potrošače.
On je primetio da odluka suda može "generisati neizvesnost u vezi sa različitim trgovinskim sporazumima", jer su ove carine pomogle u olakšavanju trgovinskih dogovora "vrednih milijarde dolara".
Sa takvim stavom složio se i predsednik Tramp, uz opasku da bi sudski procesi radi refundacije mogli da "potraju godinama".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
U Poštanskoj štedionici počinje isplata osiguranih depozita Alta banke, u Novom Sadu na sedam mesta
13.11.2026.•
1
Isplata osiguranih depozita klijentima Alta banke u stečaju počeće danas u ekspoziturama Poštanske štedionice.
Ćulibrk o povećanju kamatne stope NBS: Signal da će inflacija biti veća od planirane
12.11.2026.•
5
Povećanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije na šest odsto signal je da će inflacija biti veća nego što je planirano, ocenio je glavni urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk za N1.
Marketi Idea, Roda i Merkator: Nastavljamo redovno poslovanje, snabdevanje neometano
12.11.2026.•
3
Prodavnice Idea, Roda i Merkator nastavljaju sa radom, a snabdevanje maloprodajne mreže se odvija nesmetano, saopštila je kompanija Idea marketi.
Rafinerija u Pančevu sprema se za obustavu proizvodnje zbog havarije na JANAF-u
12.11.2026.•
4
Rafinerija u Pančevu smanjila je obim proizvodnje naftnih derivata, a priprema se i za potpunu obustavu zbog prekida transporta sirove nafte naftovodom JANAF, nezvanično saznaje N1.
Narodna banka Srbije povećala kamatnu stopu na šest odsto
12.11.2026.•
4
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je odlučio da zaoštri monetarne uslove povećavajući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od šest odsto, saopštila je NBS.
Poštanska štedionica: Ne može se odgovornost za nedostatak novca na šalterima prebacivati na banku
12.11.2026.•
7
Banka Poštanska štedionica odbacila je tvrdnje Pošte Srbije da joj za isplatu penzija nije obezbedila dovoljno gotovine.
Počelo zakazivanje termina u Poštanskoj štedionici za isplatu novca klijentima Alta banke
12.11.2026.•
4
Banka Poštanska štedionica objavila je da je klijentima Alta banke u stečaju omogućeno zakazivanje termina za isplatu osiguranih depozita.
Srbija sa novom vlašću i Kina: "Odnosi će se ohladiti, ali se nastavlja saradnja uz strožu kontrolu"
11.11.2026.•
14
Peking poručuje da je spreman da sa novom srpskom vladom jača političko poverenje i širi praktičnu saradnju.
Penzionera sve više, radnika sve manje
11.11.2026.•
18
Sve vlasti na svetu vole da ističu one parametre koji bi mogli ukazivati na nešto bolji učinak tokom njihovog upravljanja.
Pol Makartni postao milijarder: Sada je najbogatiji muzičar na svetu
11.11.2026.•
3
Britanski muzičar Pol Makartni (84), nekadašnji član Bitlsa, dostigao je bogatstvo od oko 1,4 milijarde dolara i postao treći najbogatiji muzičar na svetu, objavio je magazin Forbs.
Kalifornija ipak još ne uvodi poseban porez za milijardere: Predlog odbačen na glasanju
11.11.2026.•
4
Glasači u Kaliforniji odbacili su Predlog 40 za uvođenje posebnog jednokratnog poreza na bogatstvo od pet odsto za stanovnike ove američke savezne države čija neto imovina premašuje milijardu dolara.
Napravljen portal za zakazivanje termina za isplate klijentima Alta banke, u Novom Sadu isplata na sedam mesta
11.11.2026.•
0
Poštanska štedionica saopštila je da je spremna za početak isplate osiguranih iznosa depozita klijentima Alta banke u stečaju, koja počinje 13. novembra.
Šta je sve pokrenula afera oko Alta banke?
10.11.2026.•
5
Finansijsko tržište u Srbiji je stabilno, banke su dovoljno kapitalizovane i likvidne, sa niskim nivoom problematičnih kredita pa građani ne treba da brinu.
Srbija trenutno bez nafte iz Janafa: Stručnjak o tome koliko dugo Rafinerija Pančevo može tako
10.11.2026.•
9
Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže za RTS da bi kvar na Jadranskom naftovodu mogao da bude otklonjen za pet do deset dana i da, ukoliko se to dogodi, ne bi trebalo da bude poremećaja u snabdevanju gorivom.
Šoškić o NIS-u: Rešenje nije nacionalizacija, treba ga tražiti u pregovorima sa Rusima
10.11.2026.•
35
Predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić smatra da rešenje za NIS treba tražiti u pregovorima sa ruskim vlasnicima, a ne u nacionalizaciji.
Vrednost kompanije Nvidija pala za 250 milijardi dolara zbog afere direktora sa kineskom špijunkom
10.11.2026.•
2
Vrednost kompanije Nvidija gotovo preko noći je umanjena za više stotina milijardi dolara.
Američke berze u porastu, cena nafte pala
09.11.2026.•
1
Američko tržište akcija danas beleži rast, nadoknađujući deo značajnih gubitaka iz prošle nedelje, dok cena nafte pada.
Šoškić: Kurs dinara ostaje fiksan, šire se neistine kako će dinar da izgubi vrednost
09.11.2026.•
18
Predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić je danas kazao da je Poštanska štedionica stabilna i da nema razloga za zabrinutost zbog kursa dinara.
Studenti: Nova vlada će po formiranju hitno predstaviti mere za stabilizaciju kompanije Idea
09.11.2026.•
15
Studenti su povodom situacije s komapanijom Idea Marketi Beograd objavili da je najvažnije sprečiti prekid njenog poslovanja i posledice koje bi pogodile radnike, domaće proizvođače, dobavljače i građane.
Šta nova vlast dobija u nasleđe: Privredni rast na veresiju
09.11.2026.•
7
Srbiji se u 2026. godini prognozira rast BDP-a od 3,2 odsto, što je drugi najbolji rezultat u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE), odmah iza Poljske.
NBS: Dinar je stabilan
09.11.2026.•
3
Kurs dinara je stabilan, a Narodna banka Srbije tu stabilnost, kao i do sada, čuva svim instrumentima kojima raspolaže, saopštila je centralna banka.
Komentari 6
dacic
Pera
Ja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar