Stručnjaci o smanjenju akciza na gorivo: "Država profitirala na građanima, red je da podnese deo tereta"
Na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost, u petak, doneta je odluka da se država, nakon što se prethodno odrekla 20 odsto akcize na gorivo, odrekne dodatnih 40 odsto.
Foto: 021.rs
Prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, zbog toga će cena dizela u narednih sedam dana biti 212 dinara, umesto 257 dinara po litru, koliko bi bila da nema ove državne intervencije.
Profesor Goran Radosavljević sa FEFA Univerziteta u Beogradu ocenjuje za Danas da je pozitivno što država preuzima deo tereta rasta cena goriva, ali ističe da i dalje značajno profitira kroz PDV.
On podseća da je država u prethodne dve do tri godine prihodovala stotine miliona evra kroz namete na gorivo, više nego što je, kako kaže, bio slučaj u drugim zemljama regiona i Evrope.
"Država je profitirala na građanima i red je da sada podnese deo tereta", navodi Radosavljević.
Ipak, on ukazuje i na to da rast cena goriva automatski povećava prihode države kroz PDV, zbog čega država indirektno nastavlja da profitira čak i kada delimično smanjuje akcize.
"Dokle god cena goriva raste, država profitira, jer kroz PDV uzima više. Na primer, kod cene dizela od oko 212 dinara po litru, približno 40 dinara odlazi na PDV, oko 40 dinara na akcize, uz dodatne naknade, što znači da državi opet pripada između 80 i 90 dinara po litru", kaže Radosavljević.
Pročitaj još
Prema njegovim rečima, i pored korekcija, cene derivata u Srbiji ostaju više nego u regionu. On takođe dovodi u pitanje formiranje cena goriva, ističući da se one u Srbiji određuju administrativno, a ne tržišno.
Govoreći o uticaju smanjenja akciza na budžet, prema njegovoj proceni, kratkoročno, u periodu od mesec do dva, smanjenje akciza neće predstavljati ozbiljan udar na budžet. Ipak, ukoliko visoke cene potraju duže, posebno do leta, efekti će se osetiti kroz smanjene prihode države.
Savić: Dugoročno će biti manje para za plate, penzije, zdravstvo...
Država je smanjenjem akciza na gorivo učinila dobru stvar, ali to može imati samo kratkoročne efekte, smatra profesor ekonomije u penziji Ljubodrag Savić.
"Ono što je država uradila je ispravno, ali to će pomoći samo u kratkom roku. I to ima cenu, a cena je da će u budžetu biti manje para, da će se teže graditi putevi, povećavati plate i penzije, manje će se odvajati za zdravstvo i druge. Ako ovo potraje (sukob na Bliskom istoku), nisam siguran da ćemo ovo lako da savladamo. Srbija ima dobre devizne rezerve, kupovali smo zlato, budžet je u solidnom stanju, ali to su parametri koji dobro mogu da izdrže nekoliko meseci. Kad dođe do problema, štednja se brzo potroši. Moramo ozbiljno da razumemo ovu situaciju u kojoj se zemlje nalaze jednom u 20,30, 50 godina", objašnjava on za N1.
Smatra da je potrebno redistribuirati bogatstvo tj. uvesti porez koji će plaćati bogati.
"Ako kriza potraje, moraće da dođe do redistribucije bogatstva. Očekujem od države da redistribucijom bogatstva pomogne najugroženijima. Ne verujem da će proći bez uvođenja dodatnih poreza, ali da se odnose na one koji mogu da plate", ističe Savić.
Priseća se 2008. godine (Svetska ekonomska kriza) kad je, kako navodi, cena nafte dostigla 147 dolara. Kaže da nije tako danas ali - da ne znači da neće.
"Danas je svet isparcelisan, različiti su interesi. Rat u Ukrajini nije ugrožavao svet. On je ugrožavao Evropsku uniju i Rusiju, ali ono što se dešava na Bliskom istoku ugrožava ceo svet. U ovom trenutku trpimo direktne posledice, ali bojim se da će trajati duže nego što ljudi pretpostavljaju", dodaje Savić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Studentska lista pozvala na smirenost zbog informacija o Poštanskoj štedionici
06.11.2026.•
13
Studentska lista pozvala je građane da ostanu smireni i da se oslanjaju na proverene informacije o poslovanju Poštanske štedionice, jer, kako navode, mere za očuvanje likvidnosti banke već se primenjuju.
NBS: Dinar sutra najslabiji prema evru ove godine, kurs 117,60
05.11.2026.•
2
Zvanični srednji kurs biće sutra 117,6089 dinara za jedan evro, što je najslabija vrednost dinara u odnosu na evro u ovoj godini, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Studentski plan za finansije: Evo šta će biti sa javnim preduzećima
05.11.2026.•
38
Studentski plan sumira politički program nove skupštinske većine, a ekonomska pitanja svrstavaju visoko na spisku oblasti koja će im biti u fokusu.
Može li se novac poverilaca Alta banke naplatiti iz lične imovine Davora Macure?
05.11.2026.•
13
Akcionarska društva, kao što je Alta banka, podrazumevaju ograničenu odgovornost vlasnika do nivoa njihovog uloga, ali ne ulazak u njihovu ličnu imovinu kada je ta banka u stečaju", rekao je Dejan Šoškić.
Mađarski MOL dobio licencu OFAC za pripremne transakcije u vezi sa akvizicijom NIS-a
05.11.2026.•
6
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) odobrila je kompanijama MOL i MOL Serbia Investment Kft. dodatnu licencu u vezi sa potencijalnom akvizicijom vlasničkog udela u NIS-u.
Google otpušta radnike u pet novih zemalja zbog većeg ulaganja u AI
05.11.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija google, u vlasništvu Alphabeta, proširila je ove godine program dobrovoljnog odlaska zaposlenih na još pet zemalja, kako bi kontrolisala troškove zbog ulaganja u veštačku inteligenciju.
Mađarska do 11. decembra preuzima ruski udeo u NIS-u? Budimpešta kaže da je to rok
05.11.2026.•
7
Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban izjavila je da ta zemlja očekuje dogovor o preuzimanju ruskog udela u NIS-u do 11. decembra.
Bank of America: Promena vlasti u Srbiji ne nosi rizik po ekonomsku stabilnost
05.11.2026.•
2
Politička promena u Srbiji ne bi trebalo da dovede do slabljenja fiskalne discipline, rasta javnog duga ili promene monetarne politike.
Odeon Željka Mitrovića u minusu 246 miliona dinara: Rashodi 14 puta veći od prihoda
04.11.2026.•
7
Teatar Odeon, čiji je vlasnik Željko Mitrović, zabeležio je u 2025. godini neto gubitak od 246,6 miliona dinara, pokazuju finansijski izveštaji Agencije za privredne registre (APR).
Gorivo na pumpama uskoro skuplje
04.11.2026.•
56
Retko kada su potrošači imali toliko svojevrsne dobiti od izbora kao što je bilo od ovogodišnjih oktobarskih.
Banka Poštanska štedionica: Stabilni smo i likvidni, počela isplata penzija iz Alta banke
04.11.2026.•
2
Predstavnik Banke Poštanske štedionice Ivan Bojčić izjavio je da je ta banka stabilna i likvidna, te da je, u saradnji sa RFZO, penzionerima koji su primanja dobijali preko Alta banke obezbedila preusmeravanje isplata.
Davor Macura, Alta banka i "nestali" novac: Da li je moguće iz zemlje izneti milione u kriptovaluti?
04.11.2026.•
10
Vlasnik Alta banke Davor Macura sumnjiči se da je iz trezora banke izneo više od 380 miliona evra.
Gigatron prodat slovenačkoj kompaniji
04.11.2026.•
21
Najveći srpski trgovac potrošačkom elektronikom Gigatron i Grupa Big Bang ulaze u strateško partnerstvo.
Slučaj Davora Macure i IMT-a: Kako je država izgubila mnogo novca
04.11.2026.•
13
Prodaju jednog od najaktraktivnijih kompleksa za gradnju na Novom Beogradu, 35 hektara zemljišta IMT-a u stečaju, pre četiri godine pratio je niz spornih transakcija.
EPS, Pošta, NIS, Ekspo: Državna i javna preduzeća koja imaju račune u Alta banci
04.11.2026.•
18
Alta banka je otišla u stečaj, a sa njom je, bar za sada, ostao zarobljen i deo novca pojedinih državnih i javnih preduzeća.
Radak: NBS morala da zna šta se dešava u Alta banci, građani bi štednju mogli da čekaju godinama
03.11.2026.•
2
Narodna banka Srbije apsolutno snosi odgovornost za dešavanja u Alta banci, jer je nadležna za nadzor bankarskog sektora i morala je da uoči promene u poslovanju te banke, ocenio je urednik Forbes Srbija Ivan Radak.
Banka Poštanska štedionica će isplatiti novac deponentima Alta banke
03.11.2026.•
10
Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita izabrao je Banku Poštanska štedionica za banku isplatioca osiguranih iznosa deponentima Alta banke.
Otvoren stečaj nad Alta bankom
03.11.2026.•
5
Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad Alta bankom, objavila je Agencija za osiguranje depozita.
Intesa Invest negira da ulagači u fondove neće imati dobit zbog zatvaranja Alta banke
03.11.2026.•
4
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest demantovalo je navode da ulagači u fondove neće imati dobit od uloga, jer je deo njihovog novca uložen u Alta banku.
Ekonomisti: Strane firme počele da odlaze iz Srbije još za vreme vlasti SNS, građanin Vučić diže paniku
03.11.2026.•
12
Strane firme već dve godine za vreme Srpske napredne stranke odlaze iz Srbije u potrazi za jeftinijom radnom snagom, a ne zbog promene vlasti i neizvesnosti kako tvrdi bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kompanija Dizni planira da otpusti na hiljade ljudi
03.11.2026.•
1
Kompanija "Volt Dizni" priprema se za ukidanje hiljada radnih mesta, pri čemu je od pojedinih menadžera zatraženo da planiraju smanjenje godišnjih troškova za 20 odsto.
Komentari 16
Triwun
Јован
Kosta
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar