Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika pun nelogičnosti, apsurda i ne daje rezultate

Autor: Biznis i finansije

Info

20.05.2026.

15:12 > 21:53

Krajem prošle godine stupio je na snagu zakon koji reguliše Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika u Agenciji za privredne registre (APR), a prema prvim analizama, zakon se nije dobro pokazao.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika pun nelogičnosti, apsurda i ne daje rezultate

Foto: Pixabay

U teoriji, ovaj Zakon trebalo je da konačno suzbije praksu prikrivanja stvarnih vlasnika u Srbiji, koja je bila posebno izražena tokom privatizacije državnih preduzeća i, pored upliva sumnjivog novca, omogućila je i prikriveni uticaj spornih pojedinaca na ekonomske i političke procese u zemlji, piše u svojoj analizi mesečnik Biznis i finansije.

Kako je istaknuto, pet meseci nakon što je istekla obaveza da sva registrovana pravna lica u Srbiji u roku od 60 dana usklade podatke o stvarnom vlasništvu, postaje jasno da je zakon promašio metu. Većina multinacionalnih kompanija i stranih banaka koje posluju u Srbiji, kao vlasnike ima upisane državljane Srbije koji su na nekima od čelnih pozicija ili su članovi odbora u tim organizacijama, ali nemaju bilo kakve veze sa njihovim vlasništvom.

Kvaka je u tome što je zakon, uz obavezu prijave stvarnog vlasništva, propisao i izuzetke na koje su se, izgleda, listom pozvali strani osnivači kompanija. Konkretno, ova mogućnost predviđena je pod oznakom "OSV6" i dopušta da kao stvarni vlasnik može biti upisan zastupnik ili član organa registrovanog subjekta ako stvarni vlasnik ne može da se odredi.

"Formalno gledano, ove kompanije nisu u prekršaju", rekao je Darko Majstorović, predsednik udruženja "Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije", ali se postavlja pitanje kako je moguće da se ne može utvrditi stvarni vlasnik kada Centralni registar hartija od vrednosti vodi strukturu vlasništva, odnosno akcionara svake firme koja je registrovana kao akcionarsko društvo u Srbiji.

Za očekivati je, kako je naveo Majstorović, da sve strane banke i velike strane korporacije koje posluju u Srbiji kao sestrinske firme, imaju stranog vlasnika, ali podaci iz Centralne evidencije stvarnih vlasnika pokazuju nešto potpuno drugo i neočekivano, upisani stvarni vlasnici su ni manje ni više nego fizička lica i to srpski državljani.

"Ako je ovaj zakon trebalo da onemogući anonimnost koja služi kao paravan za nelegalne aktivnosti i da na taj način štiti integritet domaćeg finansijskog sistema, zašto svi strani entiteti nemaju obavezu da to učine, odnosno mogu elegantno da je zaobiđu pozivajući se na ustupke koje sam zakon omogućava? Time postaje nejasno šta je uopšte svrha ovakvog propisa koji na takav način abolira strane korporacije", kaže Majstorović.

Ukoliko je na ovom tržištu državljanin Srbije vlasnik jedne od najmoćnijih američkih multinacionalki u svetu, onda je on njen vlasnik i u SAD, što znači da je jedan od najbogatijih ljudi na planeti, naveo je Majstorović i dodao da je, naravno, to nemoguće i reč je o "dopuštenom iskrivljavanju" zakona, kako bi se prikrio stvarni vlasnik.

Takvoj, nepoštenoj praksi pribegavaju upravo najveće firme čije vlasništvo bi trebalo da bude poznato, jer u Srbiji ubiru ogromne prihode i zarade koje prosleđuju matičnim kompanijama, a čiji stvarni vlasnici su nepoznati javnosti.

S druge strane, neka mala domaća firma u kojoj je jedna osoba najčešće i vlasnik i direktor i zapošljava tek nekolicinu ljudi, ukoliko ne prijavi stvarnog vlasnika plaća kazne koje se kreću i do dva miliona dinara.

Advokat Dušica Jež Bojović rekla je da je Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika izazvao veliku tenziju kod mnogih privrednih društava, jer je rok od 60 dana relativno kratak, a sam zakon je nedorečen u pogledu toga na koji način treba uskladiti dokumentaciju. Pošto nije postojala praksa koja bi mogla da usmeri privrednike kako da postupe, dešavalo se da u pojedinim slučajevima ni sama Agencija za privredne registre nije imala odgovor kako usaglasiti dokumentaciju.

U praksi su se pokazale zakonske neusaglašenosti koje bi, kako je ocenila Jež Bojović, hitno morale da budu rešene. Naime, u situaciji kada jedan vlasnik prenese svoj celokupni vlasnički udeo kao i upravljačku strukturu na drugu osobu, jedini ovlašćeni koji ima pravo da vrši promenu u Centralnom registru stvarnih vlasnika je novi vlasnik, odnosno direktor. Ukoliko novi vlasnik ili direktor ne izvrši ovu promenu, to povlači prekršajnu odgovornost.

"Dakle, zakon ne dozvoljava ranijem vlasniku da se ispiše iz centralnog registra stvarnih vlasnika, pa on ostaje upisan nevezano od svoje volje, odnosno postaje odgovoran za dugove društva čiji više nije ni član, ni direktor, niti ima više bilo kakve veze sa poslovanjem društva čiji je udeo preneo", upozorila je ona.

Poreska uprava prilikom obračunavanja poreza uzima za relevantne izvode iz Centralnog registra stvarnih vlasnika i na osnovu ove evidencije terete se stari vlasnici, koji se nisu "ispisali" iz registra, odnosno koji nisu ni imali mogućnost da se izbrišu iz registra, pa i za dugove koji su nastali nakon što se promenila vlasnička struktura.

Na spisku privrednih subjekata koji nisu ispunili obavezu upisa stvarnog vlasnika na sajtu Agencije za privredne registre trenutno se nalazi skoro 28.000 preduzeća, zadužbina, udruženja ili trastova. Uzimajući u obzir broj registrovanih subjekata, to znači da svaki šesti nije ispunio ovu obavezu.

Na pitanje da li su ove organizacije zbog toga sankcionisane, u Agenciji za privredne registre kažu da je samo prisustvo na ovoj, takozvanoj "sivoj listi", specifična vrsta sankcije, jer su firme na taj način svrstane u kategoriju visokog rizika sa stanovišta zakona kojim se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.

"Lista jeste javna, ali joj se može pristupiti samo sa eID nalogom. Ali to vredi truda, jer saznanje da su, recimo, udruženja koja okupljaju lovce, izviđače ili penzionere identifikovana kao pretnja kada je reč o finansiranju terorizma i pranju novca, svakako uliva poverenje građanima da država svoj posao radi kako treba", zaključuje se u analizi mesečnika.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Agencija za privredne registre APR

Komentari 7

Hronološki Najpopularniji

Siniša Mančić

25.05.2026 • 07:03

Penzioneri

Ako smo mi ,penzioneri na Staroj planini,pretnja u finansiranju terorizma i pranju novca,koji brojimo 30 članova i to sa najnižim primanjima,a osnovali smo Udruženje da BiH lakše prebrodili zime sa vukovima i ostalom divljači,a dobili smo Prekršajni prijavu od strane APR ,onda svaka čast i državi i APR-u.A odakle da platimo kaznu to samo dragi Bog zna?Najbolje je da kolektivno idemo svi u bajbokanu jer je zatvor privilegija od onoga kako sada preživljavamo.

0 0 0
Бујмирац

20.05.2026 • 14:15

Ћациленд

Смути па расипи

2 3 -1
Plaćač poreza

20.05.2026 • 11:12

Živimo niskobudžetni KGB horor.

3 6 -3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.