Između statistike i novčanika: Koliko je potrebno da bi se u Srbiji živelo, a ne samo preživljavalo?
Koliko novca je danas potrebno da bi se u Srbiji živelo, a ne samo preživljavalo? Prema novom obračunu Centra za politike emancipacije (CPE), plata za život u Srbiji za 2026. godinu iznosi 154.740 dinara.
Foto: 021.rs
Istovremeno, minimalna cena rada iznosi 371 dinar po satu, pa minimalna neto zarada za avgust, koji ima 168 radnih sati, iznosi 62.328 dinara. Prosečna plata u Srbiji u maju bila je 118.398 dinara, dok je medijalna zarada iznosila 93.277 dinara.
Drugim rečima, piše Insajder, ni minimalna, ni medijalna, ni prosečna zarada ne dosežu iznos koji CPE, prema svojoj metodologiji, smatra potrebnim za pokrivanje osnovnih potreba radnika i njegove porodice.
Razlika je posebno izražena kod minimalca. Radnik koji u avgustu prima minimalnu zaradu od 62.328 dinara ima na raspolaganju 92.412 dinara manje od iznosa plate za život koji je izračunao CPE. Minimalac tako iznosi tek oko 40 odsto od 154.740 dinara.
Ni prosečna zarada nije dovoljna da dostigne taj nivo. Sa 118.398 dinara, prosečna plata zaostaje za CPE-ovom "platom za život" za 36.342 dinara, odnosno oko 77 odsto tog iznosa.
Podatak o medijalnoj zaradi pokazuje još veći jaz. Pošto je u maju ove godine 50 odsto zaposlenih primilo 93.277 dinara ili manje, polovina zaposlenih bila je na iznosu koji je za više od 61.000 dinara niži od CPE-ove procene plate potrebne za život.
Ali šta se zapravo krije iza tih 154.740 dinara? Na osnovu čega je izračunato koliko je potrebno za život radnika i njegove porodice, šta sve ulazi u taj iznos i koliko se takva računica razlikuje od stvarnih troškova domaćinstava u Srbiji?
CPE je novi obračun plate za život uradio na osnovu inflatornih kretanja u 2025. godini. Kako navode, plata za život predstavlja iznos koji bi trebalo da bude dovoljan da pokrije osnovne socijalne i egzistencijalne potrebe radnika ili radnice i njihove porodice. Obračun je zasnovan na istraživanju međunarodne mreže Clean Clothes Campaign, koja okuplja organizacije i sindikate iz različitih zemalja.
Važno je, međutim, naglasiti da se 154.740 dinara ne predstavlja kao zvanični iznos potreban za život, već kao procena CPE-a zasnovana na njihovoj metodologiji. Razlika između minimalca, medijalne i prosečne zarade s jedne strane i plate za život s druge nije samo statistička. Ona se u svakodnevnom životu pretvara u pitanje koliko novca ostaje nakon što se plate stanovanje, hrana, računi, prevoz, odeća, zdravlje i drugi osnovni troškovi.
Ranka Savić: Minimalac mora da bude 100.000 dinara
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) kaže u razgovoru za Insajder da je procena Centra za politike emancipacije (CPE) potpuno realna.
"Još prošle godine sam izlazila sa izjavama da najmanja zarada, dakle minimalac, mora da bude 100.000 dinara, u smislu koliki su troškovi života u Srbiji, tako da je ova procena apsolutno ispravna, pogotovo što se kod nas obračun vrši na tročlanoj porodici, što je potpuno apsurdno."
Savić kaže da je pesimista kada je u pitanju rast standarda.
"Mislim da će stanje biti sve gore i gore, u smislu da nas čekaju nova poskupljenja, pre svega poskupljenje struje. Benzin i naftni derivati non-stop poskupljuju, bez obzira što izlaze sa izjavama kako su smanjili akcize. Pa kako smanjujete akcize, a benzin nam je najskuplji u okruženju?"
Ukazuje i na rast granice siromaštva, ali i na položaj Srbije u odnosu na druge evropske zemlje.
"I sama stopa porasta granice siromaštva govori u prilog tome da su zarade u Srbiji male, da je minimalna cena rada mala. U krajnjoj liniji četvrta zemlja odozdo smo u Evropi, što dovoljno govori o tome da je standard srpskog radnika i građanina izuzetno loš."
Ranka Savić ocenjuje da se pitanje zarada često posmatra kroz prizmu političkog rejtinga, umesto kroz stvarni životni standard građana.
"Kod nas je sve opsena, sve ide u svrhu politike i nekog političkog rejtinga, kao da građani Srbije ne shvataju i ne znaju kako žive, kakvi su im, u krajnjoj liniji, frižideri i šta mogu sebi da priušte."
Dodaje da minimalac od oko 65.000 dinara nije dovoljan za pristojan život. U toku su i novi pregovori o minimalnoj ceni rada. Na pitanje šta očekuje od njih, odgovara kako se neće desiti ništa novo.
"Očekujem da će se desiti ono što je najavio predsednik, kao i kod svih početaka pregovora o minimalnoj ceni rada. Predsednik mesec, dva pre toga izađe i kaže kolika će biti minimalna cena rada, i ona bude tolika. Ja ne verujem da će biti veća od 70.000 dinara, koliko je Vlada i predložila", ističe Ranka Savić.
Kelić: Plata za život zapravo minimum
Ekonomista Vasko Kelić kaže za Insajder da medijalna zarada često daje realniju sliku životnog standarda građana nego prosečna plata.
"Medijalna zarada i prosečna zarada su značajne, jer govore o tome gde se otprilike kreće ta distribucija. Međutim, velika razlika između medijalne i prosečne zarade, koja kod nas nije najveća na svetu, ali opet nije ni najmanja, govori da zapravo prosek vuče mali broj većih zarada. Postoji veliki broj zarada koje se kreću negde oko medijane. Tako da je zbog toga medijana kod nas često i možda realniji pokazatelj toga gde se naš životni standard generalno kreće."
Ukazuje i na to da se percepcija životnog standarda ne može u potpunosti svesti na visinu prihoda, ali naglašava da je, kada je reč o Srbiji, nivo životnog standarda i dalje relativno nizak. Ocenjuje da regionalne razlike u zaradama značajno utiču na sliku o prosečnom životnom standardu u Srbiji, posebno zbog visokih zarada u Beogradu i drugim većim gradovima.
"Nema nikakve dileme da je Beograd deo ove pojave o kojoj govorimo, gde imamo više zarade koje vuku i prosek naviše. To je dosta koncentrisano i u većim gradovima."
On zato smatra da prosečna zarada sama po sebi nije dovoljna za procenu životnog standarda u Srbiji, već da je potrebno posmatrati i regionalnu raspodelu zarada, kao i druge pokazatelje.
Kelić smatra da je važno imati u vidu da CPE-ov obračun polazi od osnovnih potreba domaćinstva, poput hrane i stanovanja, zbog čega taj iznos vidi pre kao donju granicu nego kao zaradu koja omogućava viši životni standard.
"Oni gledaju da osnovne potrebe budu zadovoljene. Ako su gledali koliko košta hrana za tri osobe, pa stanovanje, to je nekako minimum. Rekao bih da je to što su oni stavili kao platu za život zapravo minimum. To je minimalna plata", navodi Kelić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Za usavršavanje tri dinara po satu: Koliko zaposleni u Srbiji košta poslodavca i koliko se ulaže u njega?
06.10.2026.•
0
Svakog sata prosečni zaposleni svog poslodavca koštao je 1.318 dinara tokom 2024. godine. Svega 11 dinara u tom zbiru nisu osnovni troškovi rada - zarada, porezi i doprinosi i cena neodrađenih dana.
Javni dug Srbije na kraju avgusta bio 41,9 milijardi evra
05.10.2026.•
4
Javni dug Srbije je na kraju avgusta ove godine bio je 41,93 milijarde evra, što je 43,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Nova pomoć za SPC: Vlada Srbije dodelila 72 miliona dinara eparhiji koju vodi Pahomije
05.10.2026.•
10
Vlada Srbije dodelila je 72 miliona dinara Eparhiji vranjskoj kojom rukovodi vladika Pahomije, na ime finansijske pomoći. Ovaj novac biće izdvojen iz tekuće budžetske rezerve.
Novih mesec dana neizvesnosti
05.10.2026.•
4
Gotovo u minut do dvanaest stiglo je odobrenje kojim kancelarija Vlade SAD za kontrolu imovine u inostranstvu dopušta da Naftna industrija Srbije i u narednih 30 dana posluje na međunarodnom tržištu.
Ilon Mask menja naziv svoje kompanije zbog Trampovog predloga
05.10.2026.•
3
Izvršni direktor kompanije SpaceX Ilon Mask objavio je da će AI jedinicu te kompanije preimenovati u SpaceXSI.
Frilenserima do 30. oktobra rok za prijavu prihoda za treći kvartal
05.10.2026.•
1
Rok za podnošenje poreskih prijava za treći kvartal ove godine ua frilensere je 30. oktobar, saopštila je Poreska uprava.
Argentina će dati pasoš svakome ko plati 350.000 dolara
05.10.2026.•
3
Argentinski ministar ekonomije Luis Kaputo najavio je da će državljanstvo te zemlje moći da se stekne u zamenu za bespovratni prilog od 350.000 dolara ili kupovinu državnih obveznica u vrednosti od 800.000 dolara.
U toku konkurs za raspodelu sredstava za zaštitu poljoprivrednog zemljišta
04.10.2026.•
1
Uprava za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede objavila je Konkurs za raspodelu sredstava za izvođenje radova na zaštiti, uređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta u 2026. godini.
Direktor AFD: Do nuklearnog reaktora Srbiji treba nam deset godina, do stručnjaka jedna generacija
03.10.2026.•
7
Srbija bi nuklearni reaktor mogla da izgradi za desetak godina, ali će za razvoj stručnjaka, sposobnih da ga projektuju, bezbedno koriste i nadziru, biti potrebna čitava generacija.
Poljoprivrednici najavljuju protest: Optužuju ministra da nezakonito menja subvencije
03.10.2026.•
4
Poljoprivredni proizvođači Srbije zbog loših prinosa nemaju novca ni za gorivo, zemljište je zbog suše nemoguća za obradu, a ministar poljoprivrede Dragan Glamočić ne isplaćuje subvencije.
Dodeljeno 13 miliona evra subvencija kineskim kompanijama iz oblasti autoindustrije
03.10.2026.•
4
Ministarstvo privrede potpisalo je ugovore kojim su kompanije Šingju i Huizhong, koje posluju u automobilskoj industriji, dobile ukupno više od 13 miliona evra subvencija za ulaganje u proizvodnju u Srbiji.
Inflacija u evrozoni na trogodišnjem maksimumu: U septembru skočila na 3,8 odsto
02.10.2026.•
2
Inflacija u evrozoni skočila je na 3,8 odsto u septembru u odnosu na isti mesec prošle godine, što je trogodišnji maksimum, saopštio je danas Eurostat.
U septembru najveći rast potrošačkih kredita građana
02.10.2026.•
3
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju septembra ove godine bili su oko 4.818 milijardi dinara, što je uvećanje od 1,3 odsto u odnosu na avgust.
EBRD ulazi u vlasništvo AikGroup
02.10.2026.•
0
EBRD preuzima pet odsto udela u ovoj regionalnoj bankarskoj grupi, čime jača korporativno upravljanje i podržava regionalno širenje.
Svetske cene hrane rastu tri meseci zaredom, oboren četvorogodišnji rekord
02.10.2026.•
2
Svetske cene hrane su porasle u septembru treći mesec zaredom i sada su na najvišem nivou od novembra 2022. godine, a posebno su poskupele žitarice.
Novi talas Rusa podiže kirije u Srbiji: Agenti očekuju još veći pritisak na tržište
01.10.2026.•
56
Novi talas ruskih državljana već je povećao potražnju za stanovima u Srbiji, a kirije su za poslednja dva meseca porasle oko 30 odsto.
JANAF dobio licencu za nastavak transporta nafte ka NIS-u
01.10.2026.•
2
Hrvatska kompanija Jadranski naftovod (JANAF) objavila je da je dobila novu licencu OFAK-a, koja joj omogućava nastavak transport nafte ka Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 30. oktobra.
Počela obavezna provera tačnosti podataka o stvarnom vlasniku
01.10.2026.•
4
Agencija za privredne registre (APR) podsetila je registrovane subjekte da je od danas obavezno proveravanje tačnosti i ažurnosti evidentiranih podataka o stvarnom vlasniku.
Bocan-Harčenko o NIS-u: Problem je težak, nije se moglo očekivati da će se brzo završiti pregovori
01.10.2026.•
8
Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je, govoreći o pregovorima o Naftnoj industriji Srbije (NIS), da stvari idu svojim tokom i da nije bilo očekivanja da će se brzo završiti.
OFAK odobrio MOL-u nastavak pregovora o kupovini NIS-a
01.10.2026.•
1
Kancelarija Ministarstva finansija SAD za kontrolu strane imovine (OFAK) odobrila je dozvolu mađarskoj naftnoj kompaniji MOL za nastavak pregovora o kupovini većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije, javio je RTS.
Gasni aranžman sa Rusijom produžen do kraja godine
30.09.2026.•
5
Ruski "Gasprom" produžio je gasni aranžman sa Srbijom za još tri meseca, do kraja godine, pod istim povoljnim uslovima kao do sada.
Komentari 26
Уср
Hm...
Jovan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar