Milanović (Fiskalni savet) o novcu koji Vučić "deli" građanima: Vraćaće ga kroz veći javni dug i kamate
Povećanje budžetskog deficita sa tri na 3,5 odsto znači i veću potrebu za finansiranjem, koja će biti pokrivena zaduživanjem, kaže Marko Milanović iz Fiskalnog saveta, govoreći o novim jednokratnim davanjima građanima.
Foto: Pixabay
On je za Insajder naveo da će dug nominalno biti veći nego što je prvobitno planirano i ocenio da jednokratne pomoći nemaju dugoročno pozitivan uticaj na privredni rast.
"Mi nismo rekli da je svaka pomoć loša, nego smo pokrenuli dva važna pitanja. Ako imate jednokratnu pomoć od 100 milijardi dinara u jednoj godini, postavlja se pitanje da li je trenutak za to dobar i da li je način ili dizajn te mere dobar", rekao je Milanović.
On je ocenio da, iz ekonomskog ugla, trenutno nema potrebe za dodatnim podsticanjem tražnje, jer je privredni rast blizu svog potencijala, a dodatna fiskalna ekspanzija može stvoriti pritisak na inflaciju.
Kada je reč o načinu raspodele pomoći, Milanović smatra da bi, ukoliko je cilj pomoć socijalno najugroženijima, novac trebalo usmeriti onima kojima je najpotrebniji.
"U tom smislu, imate sistem socijalnih karata, ili bar je najavljivano da ga imamo, koji je usklađen sa još, recimo, 50-ak registara: Poreska uprava, MUP i tako dalje, koji uzima u obzir materijalni status domaćinstva, ne samo konkretno lična primanja pojedinca. S tim se možda moglo sa manje sredstava targetirati više ljudi koji su u stvarnoj potrebi i sa većim pojedinačnim novcem", naveo je on.
Milanović je upozorio da će se sredstva za pomoć najvećim delom obezbediti kroz veći javni dug.
"Vi praktično radite jedan transfer u smislu novca da bi se novac za tu pomoć isplatio. Najvećim delom će morati da se poveća javni dug, koji će građani sutradan vraćati sa kamatom. Najprostije rečeno, to je kao da nekog pitate da dobije sada nešto što će kasnije vraćati sa kamatom. Ako je u pitanju pomoć socijalno najugroženima, onda postoji bolja mera da se to uradi", rekao je on.
"Jednokratne pomoći nemaju dugoročno pozitivan uticaj na rast"
"Te jednokratne pomoći nemaju dugoročno pozitivan uticaj na rast, vrlo je privremen i ograničen, eventualno na smanjenje siromaštva i nejednakosti", ocenio je Milanović.
Dodao je da bi, ukoliko je cilj ublažavanje energetskih ili drugih šokova, pomoć mogla biti usmerenija, jer država već ima tehničke mogućnosti za to.
"Država već ima tehničke mogućnosti da to uradi, a ako nema, onda bi trebalo i da objasni zašto se opet ide na davanje svima, pogotovo što u računicu treba uzeti i novac koji će se vraćati kroz kamate i sredstva koja će biti pozajmljena", rekao je.
Govoreći o tvrdnjama vlasti da se jednokratnim davanjima podstiču privredni rast i potrošnja, Milanović je ukazao na strukturu domaće privrede.
"Srbija je mala, otvorena privreda sa velikim udelom uvoza. U ekonomiji postoje ti fiskalni multiplikatori, oni su vrlo mali kod tekuće potrošnje. Odnosno, jedan dinar neće se sav potrošiti privredi ovde, vi ćete čak zbog strukture naše privrede možda i više podstaći inostrani BDP, jer će se deo potrošiti na uvoz", rekao je.
On je dodao da privrednom rastu trenutno verovatno nije potrebna takva pomoć, jer je "rast već malo povećan u odnosu na početak i blizak potencijalu Srbije".
"Dosta je kompleksnija priča da povećate potencijalni rast dugoročno. Sve kratkoročne mere na kraju iščezavaju vrlo brzo", naveo je.
Pročitaj još
Milanović je ocenio da će jednokratne mere građanima verovatno doneti određeni kratkoročni boljitak, ali da ostaje pitanje da li su one optimalna mera.
Kada je reč o javnim finansijama, rekao je da Fiskalni savet nije osporavao njihovu stabilnost.
"Naš javni dug, čak i sa ovim novim merama, biće ispod 45 odsto društvenog proizvoda. To je vrlo prihvatljiva mera za Srbiju i to je nesporno", rekao je Milanović.
Međutim, Fiskalni savet dovodi u pitanje kvalitet fiskalne politike, odnosno da li je novac mogao drugačije da bude raspoređen. Kao moguće alternative naveo je programe zaštite energetski ugroženih domaćinstava, dekarbonizacije, obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i zaštite od poplava.
Milanović je ocenio da jednokratna pomoć nije nužno priznanje da građani teško žive, jer za nju mogu postojati objektivne okolnosti, poput energetske ili geopolitičke krize, ali da je i tada ključno pitanje kome se pomoć usmerava.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nisu svi jednaki pred izvršiteljima: 6.000 dinara mogu da uzmu izvršitelji, ali samo nekima
07.10.2026.•
1
Čoveku iz Smedereva uplatu od 6.000 dinara zaplenio je izvršitelj, iako nema nikakav dug. Za sada deluje da je jedini razlog taj što, zakonski, ova isplata nije adekvatno regulisana.
Kako se kretao javni dug Srbije od 2012. i u čijim je on rukama?
07.10.2026.•
9
U odnosu na jul ove godine, javni dug Srbije povećan je u avgustu za 10,5 milijardi dinara.
Za usavršavanje tri dinara po satu: Koliko zaposleni u Srbiji košta poslodavca i koliko se ulaže u njega?
06.10.2026.•
0
Svakog sata prosečni zaposleni svog poslodavca koštao je 1.318 dinara tokom 2024. godine. Svega 11 dinara u tom zbiru nisu osnovni troškovi rada - zarada, porezi i doprinosi i cena neodrađenih dana.
Javni dug Srbije na kraju avgusta bio 41,9 milijardi evra
05.10.2026.•
7
Javni dug Srbije je na kraju avgusta ove godine bio je 41,93 milijarde evra, što je 43,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Nova pomoć za SPC: Vlada Srbije dodelila 72 miliona dinara eparhiji koju vodi Pahomije
05.10.2026.•
12
Vlada Srbije dodelila je 72 miliona dinara Eparhiji vranjskoj kojom rukovodi vladika Pahomije, na ime finansijske pomoći. Ovaj novac biće izdvojen iz tekuće budžetske rezerve.
Novih mesec dana neizvesnosti
05.10.2026.•
5
Gotovo u minut do dvanaest stiglo je odobrenje kojim kancelarija Vlade SAD za kontrolu imovine u inostranstvu dopušta da Naftna industrija Srbije i u narednih 30 dana posluje na međunarodnom tržištu.
Ilon Mask menja naziv svoje kompanije zbog Trampovog predloga
05.10.2026.•
3
Izvršni direktor kompanije SpaceX Ilon Mask objavio je da će AI jedinicu te kompanije preimenovati u SpaceXSI.
Frilenserima do 30. oktobra rok za prijavu prihoda za treći kvartal
05.10.2026.•
1
Rok za podnošenje poreskih prijava za treći kvartal ove godine ua frilensere je 30. oktobar, saopštila je Poreska uprava.
Argentina će dati pasoš svakome ko plati 350.000 dolara
05.10.2026.•
3
Argentinski ministar ekonomije Luis Kaputo najavio je da će državljanstvo te zemlje moći da se stekne u zamenu za bespovratni prilog od 350.000 dolara ili kupovinu državnih obveznica u vrednosti od 800.000 dolara.
U toku konkurs za raspodelu sredstava za zaštitu poljoprivrednog zemljišta
04.10.2026.•
1
Uprava za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede objavila je Konkurs za raspodelu sredstava za izvođenje radova na zaštiti, uređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta u 2026. godini.
Direktor AFD: Do nuklearnog reaktora Srbiji treba nam deset godina, do stručnjaka jedna generacija
03.10.2026.•
7
Srbija bi nuklearni reaktor mogla da izgradi za desetak godina, ali će za razvoj stručnjaka, sposobnih da ga projektuju, bezbedno koriste i nadziru, biti potrebna čitava generacija.
Poljoprivrednici najavljuju protest: Optužuju ministra da nezakonito menja subvencije
03.10.2026.•
4
Poljoprivredni proizvođači Srbije zbog loših prinosa nemaju novca ni za gorivo, zemljište je zbog suše nemoguća za obradu, a ministar poljoprivrede Dragan Glamočić ne isplaćuje subvencije.
Dodeljeno 13 miliona evra subvencija kineskim kompanijama iz oblasti autoindustrije
03.10.2026.•
4
Ministarstvo privrede potpisalo je ugovore kojim su kompanije Šingju i Huizhong, koje posluju u automobilskoj industriji, dobile ukupno više od 13 miliona evra subvencija za ulaganje u proizvodnju u Srbiji.
Inflacija u evrozoni na trogodišnjem maksimumu: U septembru skočila na 3,8 odsto
02.10.2026.•
2
Inflacija u evrozoni skočila je na 3,8 odsto u septembru u odnosu na isti mesec prošle godine, što je trogodišnji maksimum, saopštio je danas Eurostat.
U septembru najveći rast potrošačkih kredita građana
02.10.2026.•
3
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju septembra ove godine bili su oko 4.818 milijardi dinara, što je uvećanje od 1,3 odsto u odnosu na avgust.
EBRD ulazi u vlasništvo AikGroup
02.10.2026.•
0
EBRD preuzima pet odsto udela u ovoj regionalnoj bankarskoj grupi, čime jača korporativno upravljanje i podržava regionalno širenje.
Svetske cene hrane rastu tri meseci zaredom, oboren četvorogodišnji rekord
02.10.2026.•
2
Svetske cene hrane su porasle u septembru treći mesec zaredom i sada su na najvišem nivou od novembra 2022. godine, a posebno su poskupele žitarice.
Novi talas Rusa podiže kirije u Srbiji: Agenti očekuju još veći pritisak na tržište
01.10.2026.•
56
Novi talas ruskih državljana već je povećao potražnju za stanovima u Srbiji, a kirije su za poslednja dva meseca porasle oko 30 odsto.
JANAF dobio licencu za nastavak transporta nafte ka NIS-u
01.10.2026.•
2
Hrvatska kompanija Jadranski naftovod (JANAF) objavila je da je dobila novu licencu OFAK-a, koja joj omogućava nastavak transport nafte ka Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 30. oktobra.
Počela obavezna provera tačnosti podataka o stvarnom vlasniku
01.10.2026.•
4
Agencija za privredne registre (APR) podsetila je registrovane subjekte da je od danas obavezno proveravanje tačnosti i ažurnosti evidentiranih podataka o stvarnom vlasniku.
Bocan-Harčenko o NIS-u: Problem je težak, nije se moglo očekivati da će se brzo završiti pregovori
01.10.2026.•
8
Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je, govoreći o pregovorima o Naftnoj industriji Srbije (NIS), da stvari idu svojim tokom i da nije bilo očekivanja da će se brzo završiti.
Komentari 33
Nedjo
Kole
Megi
Bespotrebna priča, očigledno nemamo drugih problema.
20% PDV-a od te potrošnje u državnu kasu, Bog da je vidi.
Pametan čovek.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar