U pretužnom holu novosadske Železničke stanice, iste one u koju će maltene prekosutra ušetati brzi voz Beograd - Novi Sad, stanice koja višestruko simbolizuje ne samo krah nekadašnje zemlje i svih njenih ideja i tekovina, već i sveopšte potonje civilizacijsko potonuće u provincijalizam, neukost, neznanje, zavist, bahatost i na koncu mržnju prema svemu drugačijem, upriličen je ovih dana jedan izuzetan performans.
"Ova zgrada govori istinu" makedonskog vizuelnog umetnika Filipa Jovanovskog priča je o empatiji, solidarnosti, odgovornosti za zajedničko, javno, društveno dobro. I upravo to su sve razlozi zbog kojih je ovaj projekat ove godine proglašen pobednikom 14. Praškog kvadrijenala. U Novom Sadu izveden je osam puta i to 22, 23. i 24. septembra, kao deo pratećeg programa ovogodišnjeg Bitefa. Kustos ovog projekta je Ivana Vaseva.
O regionu koji rado briše sopstvenu prošlost, a time i najličnije uspomene, što neminovno dovodi do brisanja identiteta i potpune disfunkcije u osećaju sveta i ljudi, koristeći pozorišno-filmske efekte, ali nadasve jasno i precizno izgovorene misli, glumica Kristina Lelovac isplela je dirljivu istorijsku čitanku u kojoj su ispisani neki potresni koraci našeg posrnulog i propalog sveta.
Pričala je Lelovac o novijoj makedonskoj istoriji, koja, nažalost, može biti ili već jeste i naša… O Milenijumskom krstu, koji poput groba strši na brdu Vodno iznad Skoplja, simbolišući sve ono što je potom usledilo u užem centru grada, a što staje u cifru od 600.000.000 evra - važno je naglasiti da nije greška, nema viška nula - koje je bahata i priprosta politička moć skuckala na izgradnju monumentalnih trijumfalnih kapija, sidnejskih opera, brandenburških kapija, lukova, spomenika poznatim i krajnje nepoznatim junacima, gondola usred Vardara…
Nasuprot svog tog neukog sjaja i lažnog identiteta stoji jedna obična skopska zgrada u kojoj su nekada živeli i još uvek žive neki ljudi, oni koji su brinuli jedni o drugima, kojima je bilo važno da hodnici budu čisti, a dvorišta zelena, da se u njima igraju deca, a da penzioneri igraju šah, da graja i poj ptica bude svako novo jutro.
Pričajući priču o toj stvarnoj zgradi, u kojoj su stanovali ljudi koji su živeli na železnici i od železnice, Kristina Lelovac je sugestivno predočila istoriju jednog vremena, plemenitosti, ljudskosti koje su nestale pre navalom besa i buke, a potom i isto tako rečitog liberalnog kapitalizma kojem su najbolji piar uradile upravo priproste kreature koje su se odrekle sopstvenog dostojanstva.
"Ova zgrada govori istinu" poziv je na empatiju, na razmišljanje i angažman oko ideje da, ako možemo ovde da se odbranimo, na kvadraturi jednog zajedničkog prostora, onda to možemo bilo gde, u našoj ulici, na našem poslu, u našoj državi...
Ako tu, na tom malom prostoru, umemo da pazimo jedni na druge i ono što je oko nas, onda smo sposobni i za sadašnjost koja ima budućnost.
Makedonci, mnogu ubavo i potresno beshe toa shto ni go prikazavte!
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar