Globalni problem sajber napada svakodnevno pogađa preko milion ljudi, a svakih sedam minuta jedna kompanija postaje žrtva sajber-prevara.
"Mapa sajber napada u Srbiji" Microsofta pokazala je velike sličnosti sa zemljama u širem regionu Centralne i Istočne Evrope, a karakterišu je visoka koncentracija zlonamernog softvera – malicioznih programa koji napadačima omogućuju pristup i preuzimanje kontrole nad zaraženim računarom.
Većina sajber napada u Srbiji u periodu od 1. do 31. decembra 2016. bila je uzrokovana zlonamernim programima Conficker, Bladabindi & Jenkcuc i Dorkbot.
Prema bezbednosno-informativnom izveštaju Microsofta, malver koji se najčešće mogao naći u Srbiji tokom prve polovine 2016. godine bili su Trojanci, koji su detektovani na 20,1 odsto ispitanih kompjutera, što je povećanje u odnosu na 18 procenata koliko je bilo u prvom kvartalu 2016.
Trojanci su najčešći tip malicioznih programa. Za razliku od virusa, Trojanci ne mogu da se šire sami – oslanjaju se na to da ih korisnik greškom pokrene na svom kompjuteru, ili da poseti hakovanu ili malicioznu web-stranicu. Neki od primera Trojanaca su: Dinamer, Ksadupi, Skeeiah, Spursint, Lodbak. Druga po redu najčešća pretnja su računarski crvi (worms), a treći Obfuscators i injector.
Industrije koje su širom sveta imale najveći broj sajber-napada u 2015. godini uključuju zdravstvo, proizvodnju, finansijske usluge, vladine institucije i transport.
Prema analizama Softver Alijanse (BSA), koju je 1988. osnovala Microsoft korporacija, u 2015. godini otkriveno je 430 miliona novih vrsta štetnih programa, što je 36 odsto više nego prethodne godine, a više od 1,0 milijarde zapisa sa ličnim podacima je ukradeno ili izgubljeno u napadima na baze podataka.
Istraživačka kuća IDC procenjuje da su globalni gubici izazvani sajber-napadima premašili 400 milijardi dolara u 2015. Osim finansijskih gubitaka, kompanije su pogođene podrivanjem ugleda i gubitkom poverenja klijenata.
.jpg "Evropska agencija za lekove odobrila vakcinu za podvarijante koronavirusa")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar