VIDEO: Snimljen redak prizor - raspadanje komete
NASA-in svemirski teleskop Habl svedočio je trenutku raspadanja komete. Verovatnoća da se to dogodi dok je Habl posmatra je izuzetno mala.
Kometa K1, čije je puno ime C/2025 K1 (ATLAS), ne treba je mešati sa međuzvezdanom kometom 3I/ATLAS, nije bila prvobitna meta Hablovog istraživanja.
"Ponekad se najbolja nauka dešava slučajno. Ova kometa je posmatrana jer naša prvobitna kometa nije bila vidljiva zbog nekih novih tehničkih ograničenja. Morali smo da pronađemo novu metu - i baš kada smo je posmatrali, desilo se da se raspadne, što je najmanja od najmanjih verovatnoća", rekao je koistraživač Džon Nunan, profesor istraživač na Odeljenju za fiziku Univerziteta Oburn u Alabami.
Nunan nije znao da se K1 fragmentira sve dok nije pogledao slike dan nakon što ih je Habl napravio.
"Dok sam prvi put gledao podatke, video sam da su na tim slikama četiri komete, iako je ideja bila da posmatramo samo jednu. Tada smo znali da je ovo nešto zaista, zaista posebno", rekao je Nunan.
Ovo je eksperiment koji su istraživači oduvek želeli da urade sa Hablom. Predlagali su mnoga posmatranja Hablom kako bi uhvatili kometu koja se raspada. Nažalost, to je veoma teško zakazati i nikada nisu bili uspešni.
"Ironija je što sada samo proučavamo običnu kometu i ona se raspada pred našim očima. Komete su ostaci iz vremena formiranja Sunčevog sistema, pa su napravljene od 'starih stvari' - primordijalnih materijala koji su formirali naš Sunčev sistem. Ali nisu netaknute - bile su zagrevane, bile su izložene zračenju Sunca i kosmičkih zraka. Dakle, kada gledamo sastav komete, pitanje koje uvek imamo je: 'Da li je ovo primitivno svojstvo ili je rezultat evolucije?' Razbijanjem komete možete videti drevni materijal koji nije bio obrađen", rekao je glavni istraživač Denis Bodevic, takođe profesor na Odeljenju za fiziku Univerziteta Oburn.
Habl je zabeležio kako se K1 raspada na najmanje četiri dela, svaki sa svojom komom, mutnim omotačem gasa i prašine koji okružuje ledeno jezgro komete. Habl je jasno razdvojio fragmente, ali su se za teleskope sa Zemlje u to vreme oni činili kao svetle mrlje.
Hablove slike su snimljene samo mesec dana nakon najbližeg prilaska K1 Suncu, nazvanog perihel. Perihel komete bio je unutar orbite Merkura, na oko trećini udaljenosti Zemlje od Sunca. Tokom perihela, kometa doživljava najintenzivnije zagrevanje i maksimalni stres. Upravo posle perihela neke dugoperiodične komete poput K1 imaju tendenciju da se raspadnu.
Pre nego što se fragmentirala, K1 je verovatno bila nešto veća od prosečne komete, verovatno oko osam kilometara u prečniku.
Tim procenjuje da je kometa počela da se raspada osam dana pre nego što ju je Habl posmatrao. Habl je napravio tri snimka od po 20 sekundi, po jedan svakog dana od 8. do 10. novembra 2025. Dok je posmatrao kometu, jedan od manjih delova K1 se takođe raspao.
Pošto Hablov oštar vid može da razlikuje izuzetno fine detalje, tim je mogao da prati istoriju fragmenata unazad do trenutka kada su bili jedno telo. To im je omogućilo da rekonstruišu vremenski sled. Ali time su otkrili misteriju: zašto je postojao vremenski razmak između trenutka kada se kometa raspala i kada su sa Zemlje uočeni svetli izboji? Kada se kometa raspala i otkrila svež led, zašto nije gotovo odmah posvetlela?
Tim ima neke teorije. Većina sjaja komete potiče od sunčeve svetlosti koja se odbija od zrna prašine. Ali kada se kometa otvori, otkriva čist led. Možda sloj suve prašine mora da se formira preko čistog leda i zatim bude oduvan. Ili možda toplota mora da prodre ispod površine, izgradi pritisak, a zatim izbaci šireću ljusku prašine.
Pročitaj još
"Nikada ranije Habl nije uhvatio kometu koja se raspada ovako blizu trenutku kada se zaista raspala. U većini slučajeva, to je nekoliko nedelja do mesec dana kasnije. A u ovom slučaju, uspeli smo da to vidimo samo nekoliko dana nakon toga. Ovo nam govori nešto veoma važno o fizici onoga što se dešava na površini komete. Možda vidimo vremenski okvir potreban da se formira značajan sloj prašine koji zatim može biti izbačen gasom", rekao je Nunan.
Istraživački tim se raduje završetku analize gasova koji dolaze iz komete. Već sada analiza sa Zemlje pokazuje da je K1 hemijski veoma neobična - značajno je osiromašena ugljenikom u poređenju sa drugim kometama. Spektroskopska analiza pomoću Hablovih instrumenata STIS (Space Telescope Imaging Spectrograph) i COS (Cosmic Origins Spectrograph) verovatno će otkriti mnogo više o sastavu K1 i samom poreklu našeg Sunčevog sistema, dok NASA-ini svemirski teleskopi nastavljaju da doprinose našem razumevanju planetarne nauke.
Kometa K1 je sada skup fragmenata udaljenih oko 250 miliona milja od Zemlje. Nalazi se u sazvežđu Ribe i napušta Sunčev sistem, a verovatno se nikada neće vratiti.
Nalazi su objavljeni u časopisu "Ikarus".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija
Meta testira aplikaciju za pravljenje priča za decu uz pomoć veštačke inteligencije
23.07.2026.•
0
Američka tehnološka kompanija "Meta" počela je da testira novu aplikaciju StoryKit, koja uz pomoć veštačke inteligencije generiše personalizovane priče za decu.
Sve više studenata koristi veštačku inteligenciju
23.07.2026.•
2
Sve veći broj studenata u Nemačkoj koristi alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji, poput ChatGPT-a, tokom studiranja, pokazalo je istraživanje Centra za razvoj visokog obrazovanja (CHE).
Kada bi Mesec iznenada nestao - evo šta bi se dogodilo
23.07.2026.•
0
Mesec je mnogo više od običnog ukrasa na noćnom nebu. Kada bi iznenada nestao, to bi imalo dalekosežne posledice po Zemlju - uticalo bi na plimu i oseku, klimu i ekosisteme.
Modeli veštačke inteligencije OpenAI samostalno probili ograničenja i izveli sajber napad
22.07.2026.•
2
Kompanija OpenAI saopštila je da su njeni napredni modeli AI tokom bezbednosnog testiranja samostalno zaobišli ograničenja testnog okruženja, ostvarili pristup internetu i izveli hakerski napad na platformu Hugging Face.
NASA će uložiti više od dve milijarde dolara u misiju na Mars
22.07.2026.•
3
Američka Nacionalna administracija za aeronautiku i svemir (NASA) saopštila je da planira da potroši nešto više od dve milijarde dolara za razvoj i slanje svemirske letelice na nuklearni pogon na Mars.
Koliko "gigabajta" ima ljudska memorija?
21.07.2026.•
13
Ljudski mozak je sposoban da skladišti količine informacija uporedive sa sadržajem 20.000 pametnih telefona kapaciteta 128 gigabajta svaki.
Deo rakete SpaceX možda će udariti u Mesec
21.07.2026.•
0
Deo rakete SpaceX-a mogao bi slučajno da udari u Mesec početkom avgusta.
Uprkos eksploziji rakete - NASA ne odustaje od slanja ljudi na Mesec
21.07.2026.•
1
Američka svemirska agencija NASA nastavlja prema planu sa misijom Artemis III, zakazanom za 2027, koja je ključni test orbitalnog spajanja modula za sletanje na Mesec, neophodnih za buduća sletanja ljudskih posada.
Mogu li ljudi da hiberniraju na putu do Marsa - naučnici proveravaju
20.07.2026.•
2
Dugotrajna putovanja kroz svemir loša su po zdravlje. Veoma loša. Boravak u svemiru izlaže ljude opasno visokim nivoima zračenja.
Napravio "minijaturni svemir" kako bi istražio pitanje pojma vremena
20.07.2026.•
0
Fizičar Đovani Barontini je u okviru najnovije studije u laboratoriji stvorio "minijaturni svemir".
Jedna zemlja planira da do 2040. uposli 10 miliona robota-radnika
20.07.2026.•
2
Nestašica radne snage (kako stručne, tako i nekvalifikovane) predstavlja globalni problem, ali je u Japanu ova situacija dostigla kritičnu tačku.
Sletanja na Mesec mogla bi da unište tragove o poreklu života
20.07.2026.•
1
Sletanja svemirskih letelica na Mesec mogla bi da kontaminiraju drevne tragove koji bi naučnicima mogli pomoći da otkriju kako je nastao život na Zemlji, pokazuje novo istraživanje.
VIDEO Roboti dostupni za iznajmljivanje: Ali šta oni zapravo mogu da rade?
19.07.2026.•
0
U bolnicama širom SAD pacijenti i osoblje navikli su da viđaju prijateljski nastrojenog belog robota sa jednom rukom, visokog oko 120 centimetara, kako obavlja svoje zadatke.
VIDEO: Meteorit koji je pao na kuću u Nju Džersiju sadrži "vanzemaljske" aminokiseline
19.07.2026.•
1
Meteorit težak više od dva kilograma, koji je pre dve godine probio krov jedne kuće u američkoj saveznoj državi Nju Džersi, mogao bi da rasvetli kakva je drevna voda postojala u Sunčevom sistemu.
Istraživanje: Veštačka inteligencija neće potisnuti starije radnike s posla ako primene iskustvo
19.07.2026.•
1
Veštačka inteligencija neće nužno potisnuti starije zaposlene sa tržišta rada, ali će od njih zahtevati prilagođavanje i usvajanje novih digitalnih veština kako bi ostali konkurentni.
Prvi dijagnostički rendgenski snimci napravljeni tokom svemirskog leta
19.07.2026.•
0
Članovi posade jednog komercijalnog svemirskog leta prvi put su napravili dijagnostičke rendgenske snimke u orbiti, koristeći uređaj koji bi mogao da unapredi zdravstvenu zaštitu tokom dugotrajnih svemirskih misija.
Prvi put otkrivena atmosfera oko stenovite planete u nastanjivoj zoni druge zvezde
19.07.2026.•
0
Zvezde na noćnom nebu vekovima su pratile čovečanstvo, a zahvaljujući savremenim astronomskim otkrićima danas se postavlja jedno od najvećih pitanja - da li pod tim istim zvezdama postoji i vanzemaljski život?
Srbija među 29 zemalja koje su osnovale Svetsku organizaciju za AI
19.07.2026.•
1
U Šangaju je 29 zemalja, među kojima su Kina, Rusija i Srbija, potpisalo sporazum o osnivanju Svetske organizacije za saradnju u oblasti veštačke inteligencije.
Više od 75 odsto mladih u EU ima osnovne digitalne veštine, Srbija iznad proseka
19.07.2026.•
4
Skoro tri četvrtine mladih u Evropskoj uniji uzrasta od 16 do 24 godine, konkretno 74,6 odsto, ima bar osnovne digitalne veštine, a Srbija je sa 77,1 odsto iznad evropskog proseka, objavio je Evrostat.
VIDEO Prvo svetsko takmičenje u borbi humanoidnih robota: Borili se i kad su im otpali delovi
19.07.2026.•
4
Prvo svetsko takmičenje u borbi humanoidnih robota održano je u kineskom gradu Šenžen, a roboti su odmerili snage u udarcima pesnicama i nogama, pa čak i nastavili borbu nakon gubitka delova tela.
Britanske vlasti će istražiti TikTok zbog mera za bezbednost dece
17.07.2026.•
0
Britanski regulator medija Ofkom pokrenuo je istragu o TikToku kako bi utvrdio da li je njegova britanska podružnica propustila ili nastavlja da propušta da zaštiti decu od štetnog sadržaja.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar