Dronovi nisu zakonski regulisani

Dronovi, bespilotne letilice, ali ne vojne već one za ličnu upotrebu, prave u poslednje vreme globalni darmar kome međunarodno zakonodavstvo do sada nije uspelo efikasno da stane na put.

Samo prošle nedelje na dva kraja sveta zabeleženi su incidenti sa dronovima koji su pretili da ugroze stotine ljudskih života. Američki vatrogasci bespomoćno su gledali kako se širi požar u Kaliforniji, dok su bespilotne letilice kojima su njihovi vlasnici snimali ovaj "šou" ometale uzlet helikoptera za gašenje vatrene stihije. S druge strane Atlantika, avion "Lufthanze" za dlaku je izbegao sudar sa dronom prilikom sletanja na aerodrom u Varšavi.

U oba slučaja, reč nije o izolovanim incidentima. Samo u Kaliforniji dronovi su bar četiri puta u poslednje vreme sprečavali i do sat i po gašenje požara. U Sjedinjenim Državama prošle godine Savezna agencija za avio-saobraćaj (FAA) registrovala je 193 slučaja "lošeg ponašanja" dronova u privatnom vlasništvu.

U SAD je zabeleženo najmanje desetak incidenata sa dronovima na sportskim nadmetanjima. Mada oni nisu imali političke konotacije, kakve je izazvala bespilotna letilica sa albanskom zastavom na fudbalskoj utakmici Srbija - Albanija u Beogradu, američke vlasti su zabranile letove dronova u blizini stadiona u SAD. Mnogo zabrinutosti u Vašingtonu je, međutim, izazvala pojava drona iznad Bele kuće, baš kao u Zagrebu, kada se bespilotna letilica pojavila tokom inauguracije nove predsednice Kolinde Grabar Kitarović.

Novu glavobolju u već poljuljanim prilikama u svetskom avio-saobraćaju poslednjih godina zadaju dronovi u privatnom vlasništvu sposobni da se vinu preko 1.000 metara iznad zemlje. U SAD je, uz brojne "bliske susrete" dronova sa privatnim džetovima ili sportskim letilicama, zabeleženo čak 18 incidenata sa dronovima koji su, leteći na visini između hiljadu i čak pet hiljada metara, zamalo izbegavali sudare sa velikim putničkim avionima. Prošlog maja pilot koji se približavao aerodromu "Lagvardija" je izvestio da je video dron na visini od blizu dve hiljade metara iznad Menhetna.

Bespilotna letilica (BPL) je vazduhoplov kojim upravlja navigator daljinskim prenosom signala sa zemlje, ili leti samostalno po zadatim, zapamćenim podacima. Često se upravlja i kombinovano. Vrlo su raznolike, od "mikro" teških do 10 kilograma, trajanjem leta oko sat vremena, u radijusu do jednog kilometra, do onih "teških" na visinama do 20 kilometara i sposobnih da lete duže od 24 sata. Iako imaju vrlo široku primenu u civilne svrhe, najmasovnija upotreba BPL je u vojsci za izviđanje, logistiku, eksperimente, borbu. SAD planiraju ogromno povećanje flote dronova do 2047. godine.

U "konkurenciji" incidenata koji prete ugrožvanjem života su i oni usmereni na "špijuniranje". Ali, i za jedne i za druge, kao i za upotrebu dronova generalno, međunarodna regulativa ni izbliza nije dorasla haosu koji ove letilice stvaraju na nebu mnogih zemalja.

U SAD i desetak zemalja Evrope postoji zakonska regulativa, sa zaprećenim kaznama. Praksa je nešto drugačija priča. Zakon u SAD, tako, za "pilota" koji svoj dron navodi iznad oblasti pogođene nepogodom, gde su na snazi restrikcije letova, predviđa kaznu od 25.000 dolara. Ipak, ostalo je nejasno da li će FAA da istraje ko stoji iza incidenta tokom požara u Kaliforniji, gde je vlasnik drona ostao gluv na apele vatrogasaca: "Ako vi letite, mi ne možemo!"

Vlasnik drona koji je za samo 100 metara "promašio" avion "Lufthanze" iznad Varšave je uhapšen. Zaprećena kazna je osam godina iza rešetaka, ali je on posle ispitivanja pušten.

Britanske civilne vazduhoplovne vlasti su posle većeg broja nezgoda, uključujući i slučaj kada se dron našao u blizini aviona pri sletanju na londonski aerodrom "Hitrou", uoči Nove godine, objavile upozorenje da će građani koji nemarno upravljaju bespilotnim letilicama biti suočeni s tužbom i kaznom do pet hiljada funti. U Parizu je zabeležen slučaj izraelskog turiste koji je platio 400 evra, pošto je upravljao dronom kod katedrale Notr Dam "suprotno zakonima o bezbednosti". Nije mu vredelo pravdanje da je snimao znamenitosti Pariza "isključivo u privatne svrhe". Iznad Pariza je nelegalno upravljanje bespilotnom letilicom.

I u Srbiji se dronovi koriste, ali se važeći zakoni i propisi koji bi se donekle mogli odnositi i na bespilotne letilice moraju menjati, jer su doneti pre masovne upotrebe ovih letilica. Dozvola za snimanje iz vazduha, tako, sada se traži na osnovu uredbe Vlade SR Jugoslavije iz 1994. godine.

Direktorat za civilno vazduhoplovstvo Srbije pripremio je pravilnik o upotrebi dronova do 150 kilograma koji se koriste u sportsko-rekreativne, privredne i naučne svrhe. Pravilima se regulišu vreme, način, mesta korišćenja dronova, tako da ne ugrožavaju zdravlje ljudi, javni red, mir i imovinu.