Klimatske promene i uticaj na hranu: Opada nutritivna vrednost i kvalitet, sve je skuplje

Autor: Beta

Info

12.08.2019.

15:09

Međusobni uticaj klimatskih promena i zemljinog kopna stvara začarani krug, a posledica je da je hrana sve skuplja, ima je sve manje i opada njena hranljiva vrednost, pokazao je najnoviji izveštaj UN koji je predstavljen u Ženevi.

Klimatske promene i uticaj na hranu: Opada nutritivna vrednost i kvalitet, sve je skuplje

Foto: Pixabay

"Taj začarani krug se ubrzava. Pretnja klimatskih promena koje utiču na hranu na stolovima ljudi sve je veća", izjavila je ekspert za klimu NASA i koautor izveštaja Sintija Rozencvajg.

Naučnici ipak kažu da bi promena načina ishrane, proizvodnje hrane i upravljanja šumama mogla da poštedi planetu daleko toplije budućnosti.

Kopnena površina, koja čini svega 30 odsto planete zemlje, zagreva se gotovo dvostruko brže od cele planete.

U raspravama o klimatskim promenama, kopno je ipak mnogo ređe bilo tema pošto gasovi sa efektom staklene bašte zarobljavaju toplotu i stvaraju probleme u atmosferi.

Izveštaj, u čijoj je izradi učestvovalo više od sto naučnika, a koji su u Ženevi na sastanku međuvladinog Panela o klimatskim promenama (ICCP) odobrile diplomate iz celog sveta, predstavio je moguće mere za ublažavanje problema, ali i ukazao na dodatne ozbiljne opasnosti.

U izveštaju se navodi da su klimatske promene već ubrzale propadanje zemljišta, širenje pustinja, topljenje večitog leda i učinile šume ranjivijim na sušu, požare, parazite i biljne bolesti.

To se dogodilo iako je dobar deo planete postao zeleniji zbog veće količine ugljen-dioksida.

Pored toga, klimatske promene su uz druge faktore odgovorne i za smanjenje broja životinjskih i biljnih vrsta na svetu.

U izveštaju se upozorava da bi budućnost mogla da bude još dramatičnija.

"Projekcije pokazuju da će stabilnost snabdevanja hranom slabiti, uporedo sa porastom snage i učestalosti ekstremnih meteoroloških pojava koje remete lanac ishrane", piše u izveštaju.

Prema najgorem scenariju, problemi sa prehrambenom sigurnošću će sa porastom sadašnje globalne temperature za svega nekoliko desetih delova stepena preći iz zone umerenog u zonu visokog rizika. Porast od jednog celzijusovog stepena već će značiti prelazak iz zone visokog, u zonu vrlo visokog rizika.

Naučnici su dugo mislili da je jedna od malobrojnih prednosti više koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi što će ubrzati rast biljaka i učiniti planetu zelenijom. Brojne studije su, međutim, pokazale da viši nivoi ugljen-dioksida smanjuju količinu proteina i hranljivih sastojaka u mnogim usevima, rekla je Sintija Rozencvajg.

Tako je eksperimentalno ustanovljeno da uz visoku koncentraciju ugljenika u vazduhu pšenica sadrži šest do 13 odsto manje proteina, četiri do sedam odsto manje cinka i pet do osam odsto manje gvožđa, pojasnila je Rozencvajg.

Ipak, nove metode ratarstva, kao što su direktna setva bez obrade zemljišta i ciljana upotreba djubriva takodje imaju potencijal u borbi potiv globalnog zagrevanja, pošto bi do 2050. godine mogle da smanje sadašnji nivo emisije karbona za 18 odsto.

I promena načina ishrane, u vidu manje konzumacije crvenog mesa, a više voća, povrća i semenki, omogućila bi da svet do sredine veka sadašnju emisiju ugljen-dioksida smanji za još 15 odsto, rekla je Rozencvajg.

Upešnoj borbi protiv klimatskih promena veoma bi doprinelo i smanjenje količine hrane koja završava kao otpad.

Prema izveštaju, od 2010. do 2016. godine, u svetu je osam do 10 odsto štetnih emisija nastalo prilikom proizvodnje hrane koja je kasnije bačena.

"Trenutno, 25 do 30 odsto ukupno proizvedene hrane propadne ili se baci", a rešavanjem tog problema oslobodili bi se milioni kvadratnih kilometara zemljišta, piše u izveštaju.

Naučnici upozoravaju da će porast globalne temperature za svega 0,5 stepeni, što bi moglo da se dogodi u narednih 10 do 30 godina, rizik nestabilnog lanca ishrane, šumskh požara, topljenja permafrosta i nestašice vode u sušnim područjima učiniti visokim.

Sa globalnim porastom temperature za jedan stepen, što bi moglo da se dogodi za oko 50 godina, taj će rizik postati veoma visok, piše u izveštaju.

Dodaje se i da većina scenarija predvidja da će u tropskim regionima u svetu u drugoj polovini 21. veka vladati do tada nezabeleženi klimatski uslovi.

Poljoprivreda i šumarstvo zajedno stvaraju oko 23 odsto emisije gasa sa efektom staklene bašte, što je nešto manje od motornih vozila svih vrsta. Ako se na to doda i pakovanje i transport namirnica, i potrebni energenti, taj postotak raste na 37 odsto.

Sa druge strane, kopno je i veliki rezervoar za ugljen-dioksid, jer usisava štetne gasove iz atmosfere. Od 2007. do 2016. godine poljoprivreda i šumarstvo su svake godine u vazduh ispuštali 5,7 milijardi tona ugljen-dioksida, ali su iz njega izvlačili 12,3 milijarde tona.

"Taj dodatni dar prirode je ograničen. Neće večno trajati. Ako nastavimo da razaramo ekosistem, da menjamo prirodne ekosisteme, sečemo šume i uništavamo tlo, izgubićemo tu prirodnu podršku", izjavio je Luj Veršo iz Centra za tropsku poljoprivredu u Kolumbiji.

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.