Menu 021

"Zeleni plan" Evropske komisije donosi poskupljenje goriva i letova

Evropska komisija predstavila je plan u pedeset tačaka za borbu protiv klimatskih promena.
Info 12.12.2019. | 12:08
Foto: Pixabay
Nije sve utanačeno, ali su najavljeni koraci - veliki. Jasno je da će naš dosadašnji način života postati mnogo skuplji, piše Dojče vele. Nova Evropska komisija želi da bude na čelu promena i borbu protiv klimatskih promena, pod nazivom "Zeleni plan" (Green Deal), istakla je kao centralnu temu svoje politike.
 
Predsednica EK Ursula fon der Lejen je u Evropskom parlamentu predstavila paket koji sadrži 50 predloga.
 
"To je nešto poput sletanja na Mesec", rekla je, kako bi svom predlogu dala istorijski značaj, dodajući da "nemamo više vremena za gubljenje".
 
Već u martu bi EU trebalo da usvoji Zakon o klimi koji propisuje da bi EU do 2050. godine trebalo da postigne "klimatski neutralnu" ekonomiju. To znači da bi emisija ugljen-dioksida i drugih gasova štetnih za klimu trebalo da bude jednaka nuli. Najvažniji predlozi koje sadrži "Zeleni plan" su, prema oceni Dojče velea, sledeći:
 
1. Uvođenje poreza na ugljen-dioksid
 
Postepeno bi trebalo da bude uveden porez na ugljen-dioksid, odnosno na upotrebu fosilnih goriva koja uzrokuju ovaj štetni gas. Time bi drastično trebalo da se smanji potrošnja uglja, gasa i nafte.
 
2. Proširenje trgovine emisijama
 
Trebalo bi da se poveća cena licence za preduzetnike koji plaćaju za ugljen-dioksid koji emituju. Ni vazdušni saobraćaj neće više moći da zagađuje besplatno. To bi trebalo da vodi poskupljenju u avio-saobraćaju i smanjenju broja letova. U trgovinu emisijom štetnih gasova bi trebalo da bude uključen i brodski saobraćaj.
 
3. Podsticanje investicija
 
Države i privatne kompanije bi morale da izdvoje više novca za infrastrukturu za elektromobilnost u čitavoj EU. Tako bi trebalo da se otvori više od milion stanica za punjenje električnih automobila. U planu je izgradnja vetroparkova na moru i kopnu, kao i ekološki prihvatljivijih gasnih elektrana.
 
Evropska komisija govori o oko 2,6 biliona evra potrebnih u narednih deset godina. Evropska investiciona banka bi trebalo da obezbedi više kredita za projekte koji vode računa o zaštiti klime. Predviđena je i bolja izolacija kuća i ugradnja ekološki prikladnih sistema za grejanje i ventilaciju.
 
4. Kompenzacione carine na granicama
 
Ni industrijske grane koje zahtevaju mnogo energenata, poput metalne i aluminijumske industrije, više neće biti oslobođenje plaćanja cene zagađivanja. Kako bi se nadoknadili gubici zbog jeftinijih proizvođača, recimo iz SAD ili Kine, koji ne moraju da se pridržavaju oštrih ekoloških standarda, mogao bi da bude uveden novi porez ili carina na uvoz određenih proizvoda. To bi, međutim, moglo da izazove negodovanje SAD, Kine i drugih proizvođača i da vodi ka novim trgovinskim sukobima. Moguć bi bio porez na ugljen-dioksid za sve proizvode na tržištu EU. Time bi i izvoz iz Evrope postao skuplji.
 
5. Dozvoliti zelena dugovanja
 
Investicije i finansijski proizvodi koji budu klasifikovani kao ekološki poželjni, mogli bi da budu poreski rasterećeni. Taj predlog je među finansijskim političarima krajnje sporan. Još uvek ne postoji jedinstvo oko toga šta je to uopšte "zeleni finansijski proizvod".
 
6. Povećanje potrošačke cene
 
Privatni potrošači bi trebalo više da plaćaju za fosilna goriva, benzin, naftu i gas. Time bi trebalo da se omogući prelazak na čista elektrovozila ili na železnicu. Finansijski slabija domaćinstva bi trebalo da dobiju kompenzaciju kako bi "Zeleni plan" bio prihvatljiv za društvo.
 
7. Podsticanje organskog uzgoja
 
Evropska komisija nastoji, koliko god je moguće, da smanji upotrebu pesticida i insekticida u poljoprivredi. Transportne rute bi trebalo da budu skraćene, a lokalni uzgoj da bude podstaknut. Moto glasi: sa farme do tanjira. U planu je i temeljna reforma poljoprivrede.
 
8. Produktivno recikliranje
 
Recikliranje otpada, pažljivo korišćenje resursa, upotreba biomase i druge mere, postepeno bi trebalo da zažive u privredi. Što manje sirovina bude korišćeno, to bolje.
 
9. Amortizovati strukturne promene
 
Isplata kompenzacija i posebni podsticaji u visini od 35 do 100 milijardi evra predviđeni su za regione u Evropi koji i danas žive od proizvodnje uglja. To se odnosi na regione u Poljskoj, Mađarskoj i Češkoj, ali i na neke oblasti u Nemačkoj. O iznosu i sistemu tih plaćanja će morati da se postigne dogovor na nivou EU, a to se naravno tiče srednjoročnog budžetskog okvira EU. O tom okviru upravo raspravljaju države članice bloka. Stavovi neto-platiša (poput Nemačke) i neto-primalaca (poput Poljske) i dalje se znatno razlikuju.
 
Novi zeleni društveni ugovor sada mora da podrži 27 zemalja članica EU (verovatno bez Velike Britanije). Sporno je koliko će koja država morati da doprinese zaštiti klime i kompenzacionim merama. Skeptične su pre svega istočnoevropske zemlje poput Poljske, Mađarske i Češke koje troše mnogo uglja. One traže finansijsko rasterećenje.
Autor: Dojče vele
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest