Porast nejednakosti u platama u većini zemalja Evropske unije

Nejednakost plata povećala se od 2010. do 2019. godine u 14 od ukupno 27 država članica Evropske unije, upozorila je Evropska konfederacija sindikata (EKS).
Porast nejednakosti u platama u većini zemalja Evropske unije
Foto: Pixabay

U poslednjoj deceniji u većini zemalja EU porastao je jaz u zaradama između najbogatijih i najsiromašnijih Evropljana, zaključak je novog izveštaja koji je objavila EKS.

Tim povodom najveća evropska sindikalna centrala pozvala je EU da što pre donese najavljenu Direktivu o minimalnim platama i kolektivnom pregovaranju, te i da preduzme energične mere kako bi se nejednakosti smanjile.
Izveštaj o "nejednakoj Evropi", koji je pripremio Evropski istraživački institut EKS, pokazuje da su razlike u platama najviše povećane u Mađarskoj, zatim u Španiji i Belgiji, a nešto manje u Danskoj, Estoniji, Bugarskoj, Italiji. 
 
S druge strane su članice EU u kojima je raskorak u platama smanjen, najviše u Grčkoj, Litvaniji i Nemačkoj, zatim Švedskoj, Sloveniji, Slovačkoj, Austriji.
 
Povećanje nejednakosti plata rezultat je smanjenja udela radnika obuhvaćenih kolektivnim ugovorima, ali i posledica pada ili zamrzavanja relativne vrednosti minimalnih zarada, objašnjavaju stručnjaci koji su radili istraživanje.
 
Pokrivenost radnika kolektivnim pregovaranjem opala je u 22 zemlje od 27 članica EU od 2000. godine kao rezultat politika koje vode Unija i države članice koje su osmišljene da rad učine manje sigurnim.
 
Nejednakost plata se povećala u osam od 14 zemalja u kojima je relativna vrednost zakonske minimalne zarade pala ili zamrznuta od 2010. godine.
 
Do ovih nalaza stručnjaci su došli uoči završnih pregovora o Nacrtu direktive EU o minimalnim platama i kolektivnom pregovaranju nakon što je Evropski parlament podržao snažnu akciju u borbi protiv rastuće nejednakosti plata, saopšteno je iz EKS.
 
EKS poziva države članice EU da takozvani prag pristojnosti zakonom garantovane plate podignu na najmanje 60 odsto srednje (medijalne) plate i 50 odsto prosečne plate.
 
Najveća evropska sindikalna centrala, takodje, zahteva da se zabrani svaki pristup javnom (budžet) novcu kompanijama koje odbijaju kolektivno pregovaranje ili raskidaju kolektivne  ugovore.
 
Zamenica generalnog sekretara EKS Ester Linč ocenila je povodom tek objavljenog izveštaja da je EU sve dalje od "ekonomije koja radi za ljude" koju je obećala Evropska komisija.
 
"Jasno je da su politike vođene na nivou EU i na nacionalnim nivoima tokom poslednje decenije povećale nejednakosti na štetu mnogih radnika. Direktori mogu da priušte više luksuza, dok se milioni zaposlenih muče da plate račune za grejanje, moraju da jedu hranu lošijeg kvaliteta i primorani su da se zadužuju da bi plaćali kiriju", kazala je Linč.
 
Dodala je da ne iznenađuje porast društvenih i političkih polarizacija tokom poslednje decenije.
Prema njenim rečima, izveštaj EKS pokazuje da su rešenja problema jednako jasna kao i njegovi uzroci - adekvatne minimalne zarade su ključne za smanjenje nejednakosti, a jače kolektivno pregovaranje je najbolji način za istinski pravedne plate.
 
"Direktiva EU o minimalnim platama je šansa da se isprave greške iz prošlosti i osigura da milioni zaposlenih i njihovih porodica više ne žive u siromaštvu. Lideri EU i nacionalni lideri moraju da reaguju hitno jer to zahteva situacija opisan ovim izveštajem i da što pre završe pregovore o direktivi", naglasila je Ester Linč.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Djuri

    06.12.2021 13:12
    Neverovatna stvar
    Najcudnije u svim pricama je da sta god uradili isglasali u ime jednakosti,socijalne pravde i sl.uvek ide po ledjima manjih i slabijih kompanija a u korist jakih,ako ne odmah onda dugorocno.Cesto zastita radnika ustvari dovodi do kratkorocnog troska velikih,ali dugorocnog benefita istih na stetu manjih preduzeca,dok radnici neuzivaju nista bolje osim mozda kratkorocno.EU na delu se vidi ko kosi ko vodu nosi.Posebno favorizovanje vakcina odredjenih proizvodjaca pod parolom,, nase norme,, a evo normi,pogledajte kako su uspeli da susbiju pandemiju.Samo primer od svacega sto sluzi favorizovanju korporacija…
  • Miloš iz Zemuna

    06.12.2021 13:03
    e tako treba
    A de su Srbi ovde? NEMA ih. Oni samo hoće Vučića da sklone iako će sve da ostane isto kao što je bilo i pre njega. Kvalitet života nije bitan, bitno je samo da ode Vučić.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

Moskva obavestila EU o proširenju crne liste

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je danas da je poslalo notu misiji Evropske unije u kojoj je obaveštava o proširenju ruske crne liste državljana EU kojima je zabranjen ulazak u Rusiju.