Iskustva ljudi kojima je kanabis pomogao u lečenju

Neki pacijenti marihuanu vide kao biljku spasa, a pozivaju se ne lična iskustva kao i na iskustva zemalja u kojima se marihuana koristi u lečenju. Protivnici legalizacije navode da dejstvo marihuane još nije dovoljno klinički ispitano i da je to korak ka težim oblicima narkomanije i povećanju zavisnosti.

Saša Mićić (44) se dve decenije bori sa multiplom sklerozom. Zamagljen vid, otežan govor i hod pokušao je da reši svim registrovanim lekovima. Sada tvrdi da mu je bolje od ulja kanabisa koje je nedavno počeo da koristi ali je zbog toga dospeo u policiju, jer ulje kanabisa kod nas može da se kupi jedino na crnom tržištu, kod dilera.

"Pozvao sam telefonom devojku od koje kupujem ulje kanabisa. Otišao sam sa suprugom da se nađem sa njom, a nakon kupovine, došla je policija i uhapsila nas. Odveli su nas u stanicu i kada sam im sve objasnio, ubrzo su nas pustili. Ostao sam bez jedinog leka koji mi pomaže i plus smo označeni kao korisnici narkotika", objašnjava Saša.

Saša je jedan od mnogih pacijenta koji veruju da marihuana za njih predstavlja biljku spasa. U Srbiji su ti pacijenti organizovani u dva udruženja (IRKA i Lekalizacija) koja se zalažu za legalizaciju marihuane u medicinske svrhe. Kao primer navode i 11 zemalja Evropske unije u kojima je upotreba kanabisa legalizovana za lečenje.

Slično mišljenje imaju i mnogi ljudi iz struke među kojima su dr Milan Savić, direktor bolnice "Sveti Sava", kao i prof. dr Slavica Đukić Dejanović, direktorka bolnice "Dr Laza Lazarević". Iako najraniji zapisi o korišćenju marihuane datiraju iz trećeg milenijuma pre nove ere, debata o legalizaciji te biljke u medicinske svrhe i danas izaziva veliku pažnju javnosti i stručnjaka.

Inicijativa polazi od onih koji bi trebalo da imaju direktnu korist – od pacijenata.

Šta je marihuana?

Marihuana se dobija iz indijske konoplje. Iz semena se dobija psihoaktivna smola, koja sadrži preko 60 sličnih sastojaka, kanabinoida od kojih je THC najodgovorniji za većinu psihoaktivnih efekata. Marihuana predstavlja gornje listove, cvetove i stabljiku, koji se suše i uvijaju u cigarete, a sadrži 4-12 odsto THC-a. Kada je reč o korišćenju u medicinske svrhe, postoje različiti oblici. Može biti u obliku spreja, ulja ili tableta, u zavisnosti za koju dijagnostičku svrhu se korsti. Navodi da su zabranom kanabisa ugrožena osnovna ljudska prava, a prvenstveno pravo na izbor lečenja i to ljudima kojima jedino kanabis može da pomogne.

"Osnovali smo udruženje 2013. i prvenstveno se bavimo edukacijom. Međutim, zbog trenutne situacije postali smo udruženje obolelih, jer nam se sve više pacijenata obraća za pomoć", ističe Nikola Nešović iz udruženja IRKA. Jedan od obolelih koji tvrdi da mu je kanabis već pomogao je i Branislav Vukić. "Imao sam neke promene na mladežu, doktori su mi ga palili i spalili do pola. Posle je iz te polovine izrastao drugi mladež, kao pečurka. Onda sam na internetu video film Rika Simpsona, koji je ljude lečio uljem od kanabisa. Ulje nisam imao, pa sam napravio puter od kanabisa i uzimao ga povremeno. Nakon izvesnog vremena gornji mladež se smanjio i nestao, a ubrzo i donji. Lično sam se uverio u neverovatnu delotvornost medicinskog kanabisa", navodi Vukić.

Ističe da bi legalizacija kanabisa u medicinske svrhe za njega značila slobodu, sigurnost i preventivu. Sličnog stava je i Gradimir Veljković, koji boluje od multiple skleroze, i navodi da mu ulje kanabisa izuzetno prija. "Najosetnije poboljšanje je potpuni prestanak hroničnog teškog umora, koji je jedna od brojnih manifestacija ove opake bolesti. Druge pomake ne mogu da izolujem, ali su mogući. Radi se o tome da sam 2012. počeo da koristim apiterapeutske preparate (propolis, matični mleč i kremu sa apitoksinom) i da je jedino hronični umor bio veliki problem sa kojim sam se izborio tek uz pomoć ulja kanabisa", objašnjava Veljković.

Ističe da bi legalizacija značila prestanak progona obolelih i njihovog straha od policije, kao i prestanak podvala ljudima od strane kriminalaca u vidu lažnog ulja i lažnog kanabisa za izradu ulja.

Zahtev za legalizaciju u Ministarstvu

U Ministarstvo zdravlja stigao je zahtev za legalizaciju marihuane u medicinske svrhe. Predao ga je u ime udruženja "Lekalizacija" direktor bolnice "Sveti Sava" dr Milan Savić, koji tvrdi da postoje dokazana dejstva marihuane na zdravlje. "Ona su uglavnom kod nekih težih oboljenja, kao što su maligne bolesti ili kod nekih težih neuroloških stanja kao što je multipla skleroza ili anoreksija", poručuje Savić.

Nakon podnošenja zahteva formirana je radna grupa, koju čine stručnjaci iz raznih oblasti, od medicine, preko pravosuđa, pa do poljoprivrede. Oni će na osnovu prikupljene dokumentacije iz Srbije i sveta, doneti mišljenje o kanabisu. Ipak, ova tema danas izaziva neslaganje stručnjaka, naročito kada je reč o lečenju onkoloških pacijenata. Protivnici legalizacije u svetu tvrde da dejstvo kanabisa nije dovoljno klinički ispitano, da bi se legalizacijom povećali teži oblici narkomanije i broj zavisnika, ali i da njegovim intenzivnim korišćenjem nastaju psihički problemi. Upozoravaju na veću mogućnost stvaranja zavisnosti, kao i na neke neželjene učinke kao što su psihoza i paranoja.

Veliki je broj argumenata u kojima se ističe da je reč o prvom koraku ka legalizaciji ostalih droga i povećanju sklonosti ka narkoticima uopšte.

Pozitivno iskustvo Holandije

Većini ljudi je prva asocijacija na marihuanu Holandija, jer se ona tamo može kupiti u takozvanim kofi šopovima. Holandska praksa je pokazala da se nije povećao broj zavisnika od teških droga. Uspeli su da razdvoje tržište teških i lakih droga, a promet marihuane stavili su pod kontrolu države. Svetska zdravstvena organizacija na svom sajtu navodi da je nekoliko studija pokazalo terapijske efekte kanabisa kada je reč o mučnini i povraćanju kod pacijenata sa bolestima kao što su kancer i AIDS. Međutim, navodi se da je potrebno nastaviti istraživanja u toj oblasti. Uprkos tome, u nekim razvijenim zemljama marihuana je zapravo lek.

Direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" i predsednica Odbora za zdravstvo Skupštine Srbije prof. dr Slavica Đukić Dejanović objašnjava za RTS da je razlika između leka i otrova koji se koristi kao opojno sredstvo zapravo u dozi.

"Dakle, jedna ista supstanca, i mi imamo iskustvo sa morfinom, što je jedan od najjačih lekova i sprečava muku, povraćanje, bolove, a ako se koristi neprimereno dugo i u nedozvoljenim dozama, može razviti morfinomaniju, jednu od najopasnijih zavisnosti", navodi profesorka Đukić Dejanović.

Napominje da je slično i sa marihuanom, koja je prepoznata kao sredstvo koje smanjuje muku kod osoba koje primaju citostatike i kod kojih povraćanje i muka ne mogu na druge načine da se regulišu i kao sigurno sredstvo koje pomaže prilikom povećanja očnog pritiska, kod glaukoma, a takođe i kod nekih osoba koje boluju od multiple skleroze, kad imaju spastičnu formu, smanjuje zategnutost mišića. Zbog toga, Slavica Đukić Dejanović ističe da ne bi trebalo da imamo predrasude zato što neki zloupotrebljavaju određenu supstancu, i navodi da bi u strogo kontrolisanim uslovima trebalo da primenjujemo sve što je u interesu pacijenata.

Napominje i da postoji otpor, posebno onih koji se plaše da otvoreno kažu da marihuana može biti lek samo u određenim uslovima. Ističe i da je potrebno razbijati tabue u dva koloseka. Kako kaže, jedan je neistina koja se plasira da marihuana pomaže svuda i svakome, a drugi je da je marihuana opasno sredstvo i da niko ne sme da je koristi, što je takođe neistina.

Osim pacijenata i stručnjaka, i šira javnost je veoma zainteresovana za temu legalizacije marihuane. Put do pravog rešenja vodi kroz debatu stručnjaka iz različitih oblasti kao i kroz informisanje.