Danas je Vidovdan, polaganje venaca u Kruševcu

Nikolić će predvoditi ceremoniju odavanja državnih i vojnih počasti i polaganja venaca na Spomenik kosovskim junacima u Kruševcu. Povodom 626. godišnjice boja na Kosovu i kao pomen na stradanje Srba i kneza Lazara u bici protiv turske vojske na Kosovu polju 1389. godine, vence na Spomenik kosovskim junacima položiće i gradonačelnik Kruševca Dragi Nestorović i predstavnici Ministarstva odbrane.

Danas, na Vidovdan i na 101. godišnjicu sarajevskog atentata, svečano će biti otvoren spomenik Gavrilu Principu u Finansijskom parku u Beogradu, a otkriće ga predsednici Srbije i Republike Srpske, Tomislav Nikolić i Milorad Dodik.

Spomenik Gavrilu Principu, na uglu Nemanjine i Sarajevske, visok je dva metra i težak oko 350 kilograma, a to delo vajara Zorana Kuzmanovića je poklon Republike Srpske.

Vidovdan će biti obeležen i defileom kulturno umetničkih društava "Vidovdanski sabor" na platou ispred Starog dvora u Beogradu. Sabor "Beogradski pobednik - Domaćine, otvaraj kapiju" organizovaće KUD "Srbija" u saradnji sa SPC. Vidovdan će biti obeležen i u Obrenovcu, gde će biti održana Međunarodna vidovdanska regata u kajaku i kanuu na mirnim vodama.

Vidovdan, kao državni praznik, obeležava se radno, a u spomen na Kosovsku bitku, koja se odigrala 28. juna 1389. godine, odnosno 15. juna po starom kalendaru na Gazimestanu i predstavlja sećanje na poginule u svim ratovima. To je, prema mišljenju istoričara, važan datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i jedan od temelja kolektivnog identiteta. Simbolizuje, prema tom konceptu, slobodu, otpor tuđinu, negovanje patriotizma, nacionalnog bića, viteštva i herojstva, ali i prekretnicu posle perioda uspona pod vladarima iz dinastije Nemanjića.

Stradanju srpskih vojnika je posvećen spomenik podignut na Gazimestanu 1953. godine, rad Aleksandra Deroka, dok Spomenik kosovskim junacima, koji je otkriven 28. juna 1904. godine u okviru proslave stogodišnjice Prvog srpskog ustanka, u prisustvu kralja Petra prvog Karadjordjevića, predstavlja simbol Kruševca i delo je srpskog vajara Đorđa Jovanovića. Posle Kosovske bitke, telo kneza Lazara (1329-1389) je sahranjeno u manastiru Ravanica, a u seobi Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem krajem 17. veka je preneto u fruškogorski manastir Vrdnik. U Ravanicu su mošti vraćene 1989, na 600-tu godišnjicu Kosovske bitke.

Na polju Kosovu 1389. odigrala se presudna bitka između srpske i turske vojske, koja je otvorila vrata Turcima za dalji prodor u Evropu. Pretpostavlja se da je turski sultan Murat Prvi, koji je na Kosovo stigao sa sinovima Bajazitom i Jakubom, predvodio 40.000 vojnika, a da je srpski knez Lazar Hrebeljanović sakupio 25.000 boraca.