Cene salama na 100 grama - trik trgovaca ili praktičan potez?

Vođena logikom da će kupci za nešto pre dati 30, 50 ili 100 dinara, većina trgovaca poteže za ovim "trikom" sa manjim jedinicama mere. U udruženjima potrošača, međutim, tvrde da je u pitanju još jedna trgovačka prevara, jer manji iznosi ohrabruju kupce da kupuju robu koju, kada bi imali u vidu punu cenu, nikada ne bi kupili.

"Takvo isticanje cena je gotovo postalo trend, ali je stvar u tome da se ne poštuje pravilnik, koji kaže da je jedinica mere kilogram, a ne gram, kao i litar, a ne mililitar. Problem je što takvo obeležavanje najčešće koriste veliki lanci. Osim toga, mora da postoji upoređujuća cena, što trgovci često izbegavaju. To je, nažalost, postalo masovna pojava", navodi Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

U trgovinskim lanicima, međutim, tvrde da nema nikakvog trika, već da je to urađeno kako bi se potrošačima olakšalo da planiraju svoj budžet.

"Istraživanja tržišta i navika potrošača u kupovini pokazala su da se suhomesnati proizvodi najčešće kupuju na 100 grama. Svetski trendovi u industriji takođe navode na zaključak da većina maloprodajnih lanaca cene proizvoda na delikatesu iskazuju za iste jedinice (100 grama). Kada su cene istaknute na ovaj način, potrošač lakše može da obračuna koliko će koštati količina koju želi da kupi i tako planira svoj budžet", rečeno je za "Alo" u jednoj domaćoj kompaniji

Njih zakon ne sprečava da istaknu takve cene, ali mnogi misle da je ovo psihološki trik za kupce. Manja cena prija oku, iako je u suštini ostala ista, a strpljivi kupci nalaze i da je često veća. "To jeste svojevrsni psihološki trik, jer u prvi mah vi isključujete racionalno i lepite se za primamljiv iznos, mada je logično da prvo pogledate veličinu. Drugi faktor je čisto racionalni. Mi više nismo u finansijskoj situaciji da pravimo nekakve rezerve, već kupujemo samo onoliko koliko je potrebno", objašnjava ovaj fenomen klinički psiholog Aleksandra Janković.

Marketinški stručnjak Nebojša Krstić ne slaže se da je u pitanju još jedan trgovački trik."Trik je nekome nešto podvaliti, što ovde nije slučaj. Štaviše, po mom mišljenju, u pitanju je davanje tačne informacije koliko nešto košta, jer naši potrošači retko kupuju na kilogram, a ovako ne moraju da kalkulišu da li će imati dovoljno novca. Upravo je obrnuto, mislim da je to više fer prema potrošačima", navodi Krstić.

Postavlja se pitanje zašto se ta praksa primenjuje samo na pojedine artikle, dok na druge ne.