Srbiju preplavilo uvozno mleko, ugroženi srpski mlekari

Prema podacima portala Agropres, koje je potvrdilo i Ministarstvo poljoprivrede, Srbija je od početka godine potrošila čak 17,5 miliona evra na 12.500 tona uvoznog mleka i mlečnih proizvoda, koliko nije za celu 2015. I to pored zvaničnih ograničenja uvoza koje je prošle godine donelo Ministarstvo poljoprivrede.

Kako objašnjava predsednica Centralne asocijacije proizvođača mleka Sanja Bugarski, otkupljivačima je jeftinije da mleko uvezu iz EU nego da ga kupe od domaćih stočara. "Srbija bi mogla postati jedina zemlja u razvijenom svetu koja nema razvijenu proizvodnju mleka i mesa. Ukoliko se ukinu prelevmani, mi više nećemo postojati. Ne postoji agrarna politika, agrarni budžet i pomoć za proizvodnju. Država je tu samo da vrši represiju", ističe Bugarski.

S njom se slaže i agroekonomista Miladin Ševarlić, koji objašnjava da je kompanijama otkupljivačima značajan samo profit i da su subvencije u EU četiri do osam puta više nego u Srbiji. "Država bi trebalo da podigne prelevmane do nivoa konkurentnosti naših proizvođača, ali čisto sumnjam da će se uopšte produžiti. Uvoz će se još više povećati, i to će još više uništiti naše stočare", objašnjava Ševarlić za "Kurir".

Poseban problem je to što Nacionalna referentna laboratorija više od decenije ne radi, pa kvalitet mleka procenjuju sami otkupljivači, koji i određuju cenu. Kako objašnjava predsednik NVO Agropres Goran Đaković, domaće mleko ocenjuju kao nekvalitetno, a pitanje je kako se kontroliše uvozno mleko, koje možda sadrži genetski modifikovane organizme.  "Kada mlekara otkaže otkup mleka zbog navodnog lošeg kvaliteta, seljak nema gde da uradi nezavisnu analizu. Kadija te tuži, kadija ti sudi", ukazuje Đaković.

Podsetimo, prelevmane je Srbija uvela prošle godine kako bi domaće tržište zaštitila od prelivanja velikih količina mleka iz Evrope u našu zemlju. Ipak, mnogi naši stočari kažu da nemaju neke koristi ni od ovih mera zaštite, jer se dodatne takse ne odnose na uvoz mleka u prahu, kondenzovano mleko i džambo pakete maslaca. To se, inače, u našoj zemlji najviše i uvozi. Nekontrolisan uvoz mleka i mlečnih proizvoda ugrožava proizvodnju, jer zalihe ubrzano rastu u domaćim mlekarama, tvrde srpski proizvođači.

Srbija je na dnu lestvice u Evropi po potrošnji mleka i mlečnih proizvoda po stanovniku. Početkom devedesetih godina, u našoj zemlji bilo je više od milion krava, a danas, prema poslednjim podacima, jedva da ih ima oko 300.000.