Besplatna pravna pomoć tačka razdora između advokata i NVO

Civilni sektor, međutim, veruje da im decenijsko iskustvo sa osetljivim grupama daje pravo da nastave da rešavaju pravne probleme građana, a zakon koji reguliše tu oblast čeka se godinama.

Civilnom sektoru se, kažu, obraćaju oni pred kojima su sva vrata ostala zatvorena. Niški studenti iz tzv. pravne klinike rešavaju probleme građana koji pravnu pomoć ne mogu da plate. "Najteži slučajevi za pružanje besplatne pravne pomoći su oni koji obuhvataju nasilje, uglavnom je to nasilje u porodici, gde studenti u saradnji sa advokatima pružaju adekvatan pravni savet i pišu odgovarajuću krivičnu prijavu", kaže upravnik Pravne klinike Pravnog fakulteta u Nišu Darko Dimovski.

Na to nemaju pravo, opominju advokati. Ni studenti pod nadzorom profesora, ni pravnici iz nevladinih organizacija.

U Advokatskoj komori Srbije kažu da Ustav garantuje besplatnu pravnu pomoć siromašnima i ugroženima, ali nju mogu da pruže samo advokati i pravne službe lokalnih samouprava. Van advokature nema zastupanja pred sudom niti pisanja podnesaka, pristaju jedino na pravne savete.

"Pisanje podnesaka je veoma, veoma ozbiljna stvar, davanje pravnih saveta ne može da nanese veliku štetu građanima ako je taj pravni savet pogrešan kada se dođe do suda odnosno do advokata, advokat tu može da interveniše, može doduše da interveniše i kada je u pitanju podnesak, ali su tu procesna pravila mnogo stroža", objašnjava predsednik Advokatske komore Srbije Dragoljub Đorđević.

Iskustvo je na našoj strani, poručuju iz civilnog sektora. "Ovde govorimo o iskustvu pružanja besplatne pravne pomoći marginalizovanim grupama, ženama, osobama sa invaliditetom i nekim drugim kategorijama koje mnogo veće poverenje imaju u organizacije koje se bave ljudskim pravima", napominje Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava JUKOM.

Dok se međusobno optužuju, i jedni i drugi rade pro bono. Razliku bi mogao da napravi tek zakon koji bi omogućio da se ono što je besplatno za građane, pravnicima nadoknadi iz budžeta. Advokati upozoravaju da ekonomski interes stoji iza zahteva nevladinih organizacija. NVO za monopol optužuju advokate, a advokati Ministarstvo pravde da namerno odugovlači sa usvajanjem zakona.

"Besplatna pravna pomoć znači minus za budžet Republike Srbije. A nadoknada koja bi išla iz besplatne pravne pomoći je toliko simbolična da to ne predstavlja nešto zbog čega bi se neko obogatio", kaže Đorđević.

Između bar dve vatre zakon se čeka godinama. U toku je finalno usaglašavanje, kažu u Ministarstvu pravde. Pred poslanicima će biti do kraja ove godine, primenjivaće se od početka 2018. godine. Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći obaveza je iz poglavlja 23 u pregovorima sa Evropskom unijom. Srbija je jedina država u Evropi koja ga još nema.