Srbija je jedina evropska zemlja koja nema ovaj zakon. Glavni spor vodi se oko toga ko ima pravo da pruža pomoć - da li samo advokati i jedinice lokalne samouprave, koji se pominju u Ustavu, ili i civilni sektor i pravni fakulteti. U javnosti je ovo drugačije protumačeno - kao bitka oko kolača od 5,6 miliona evra godišnje, koliko je predviđeno da u prve tri godine primene zakona bude potrošeno.
U Ministarstvu pravde kažu da su u toku "finalna usaglašavanja Radne grupe" i veruju da će propis biti pred poslanicima do kraja godine, jer se primena predviđa od 1. januara 2018.
Saša Gajin, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union i član Radne grupe, kaže da predstavnici civilnog sektora nisu na suprotnim pozicijama u odnosu na advokate, već na funkcionere advokatskih komora, koji "imaju ambicije da obezbede monopol u pružanju besplatne pravne pomoći".
"
Razvijene zemlje idu ka tome da besplatnu pravnu pomoć pruža što širi krug pružalaca. I naš Zakon o upravnom postupku kaže da svako može svakog da zastupa. Udruženja i sindikati imaju službe pravne pomoći, koje rade decenijama. Mislimo da svi oni mogu davati pravne savete, a pred sudom mogu zastupati oni koji imaju položen pravosudni ispit, bez obzira na to da li imaju advokatsku kancelariju ili ne", kaže Gajin za
"Novosti".
Advokat Biljana Bjeletić, već 10 godina član Radne grupe u ime advokature, kaže da je na prethodni tekst, i pored postignutog usaglašavanja oko pojedinih bitnih odredaba, ostala generalna primedba Advokatske komore da tekst nije u saglasnosti sa Ustavom. Verzija zakona koja im je dostavljena u septembru izmenjena je upravo u cilju tog usaglašavanja.
"Ustav kaže da pravnu pomoć mogu pružati advokati i jedinice lokalne samouprave. Složili smo se da organizacije iz civilnog sektora mogu davati pravne savete samo u okviru oblasti za koje su osnovane, ali ne mogu zastupati pred sudom. I sada za njih zastupanja rade advokati, pa ti advokati mogu da se prijave u registar za besplatnu pomoć. A pravni fakulteti su obrazovne ustanove koje mogu davati opšte pravne informacije, a ne pravne savete", kaže Bjeletić.
Tekst zakona bio je usaglašen pre nešto više od godinu dana, međutim nije stigao pred poslanike jer su raspisani izbori. Kada je trebalo ponovo da se nađe pred radnom grupom, ispostavilo se da konsenzusa ipak nema.
.jpg "Užičanin bez dozvole prodavao odeću pouzećem: Zaradio 16,5 miliona dinara")
.jpg "RIK imenovao šest novih poslanika umesto onih koji su podneli ostavke")
Komentari 6
milos
Pobrkani lončići
Advokati PLAĆAJU POREZE, kao i ceo privatni sektor.Advokati su privatnici.
Naprotiv, NVO i Pravne klinike POREZE NE PLAĆAJU, jer su kao fol neprofitne organizacije.
Tako da će jedan deo para za tu besplatnu pravnu pomoć država od advokata uzeti nazad u vidu poreza, a od NVO, Pravnih klinika i studenata NEĆE.
Naprotiv, NVO , Pravne klinike i studente država iz bužeta već budžeta još i dodatno finansira preko raznih "projekata" .
Isplativije i bolje i za gradjane i za budžet je da ovaj posao rade advokati.Sve ostalo je demagogija.
GRADJANIN
Nisam blesav.Hoću advokata da mi država plati.
To je isto kao recimo da mi država u okviru zdravstvene zaštite plaća travare ili medicinske sestre umesto lekara specijaliste!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar