Slične navode mogli smo i pre i posle toga da čujemo od raznih svedoka rasturanja bivše Jugoslavije, ali i inostranih političara i analitičara, piše
"Nedeljnik". I često se postavljalo pitanje šta bi bilo da su predsednici republika tada prihvatili čuvenu ponudu za brzi ulazak u EU i pomoć od pet i po milijardi dolara?
Da li je plan koji je u Beograd donela "evropska trojka" zaista mogao da spasi zajedničku državu od građanskog rata i okrene istoriju ovih prostora u nekom drugom pravcu? Mnogi učesnici tih događaja bi godinama kasnije rekli kako to "nije bila ozbiljna ponuda", piše "Nedeljnik".
Prema svedočenju Kire Gligorova, pred samo rasturanje Jugoslavije kao poslednji pokušaj da ne dođe do rata između republika u Beograd je došla "trojka iz Evropske zajednice". Žak Delor, predsednik Evropske komisije, Hans Van den Bruk i ministar inostranih poslova Luksemburga Žak Santer, iz zemlje koja je u tom trenutku predsedavala. Okupili su članove predsedništva i izabrane predsednike republika, kako bi im izneli plan.
"Žak Delor je pročitao predlog koji je bio usaglašen na Ministarskom savetu EU: 'Prvo, političkom odlukom Jugoslavija će biti odmah primljena u EU. Drugo, da uspe reforma Ante Markovića, dobićete iz budžeta EU pet i po milijardi dolara', rekao nam je Delor. A onda se pokazao sav nerazuman odnos između predsednika republika - ako jedan kaže A, drugi kaže B", ispričao je Gligorov pre nešto više od decenije.
On je istakao da oseća deo odgovornosti jer je bio u tom timu.
"Nismo mogli nikako da se sporazumemo. Da nije moralo baš sve da se uništi što je bilo u bivšoj Jugoslaviji. Ja ne spadam među one ljude koji smatraju da je sve što je bilo u bivšoj Jugoslaviji bilo pogrešno i loše. Ima i rezultata. I te stvari treba odvajati. Delor nam je tada, takođe rekao da svaka republika koja želi da bude nezavisna treba da ide na referendum, i ako to potvrdi narod biće primljena u UN", rekao je Gligorov.
Uglavnom se ponuda iz EU tumačila kao ponuda koja bi pratila i konfederalno uređenje države, a Gligorov je posvedočio da je postojala i inicijalna ideja o referendumima za nezavisnost republika. Prema svedočenju pokojnog predsednika Makedonije, dvojica predsednika Srbije i Hrvatske nisu prihvatili Delorov plan.
"Javio se Milošević i rekao: 'Ja smatram da treba da stvorimo čvrstu i modernu federaciju sa centrom u Beogradu'. Potom se javio i Tuđman i rekao: 'Ja osećam da imam istorijsku misiju da obnovimo hrvatsko kraljevstvo. Mi smo imali državu, i sad je treba obnoviti. I drugo me ne interesuje'. A onda jadni Alija Izetbegović kaže: 'Molim vas nemojte tako, hajde da prihvatimo kao osnovu za razgovor, pa će tu biti sugestija raznih. A ako toga ne bude, u Bosni će biti krvi do kolena"', prisetio se Gligorov susreta sa evropskom trojkom.
Sunovrat za sve posle raspada SFRJ
Da je taj plan prihvaćen, smatrao je bivši predsednik Makedonije, stvari na Balkanu krenule bi u potpuno drugom pravcu.
"Da je bivša Jugoslavija ostala cela izbegavši pogubne ratove devedesetih i ušla u Evropsku uniju, ne samo da bi ljudima u regionu bilo bolje, već bi i Evropska unija bila bolja", bio je zaključak projekta saradnika Nemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP) Kornelijusa Adebara koji je razmotrio šta bi bilo da je Evropska unija uložila veće napore, pre svega finansijskim podsticajima, u opstanak Jugoslavije i njeno primanje u svoje članstvo.
Međutim još jedan od ljudi koji su bili prisutni na sastanku sa evropskom trojkom, bivši slovenački predsednik Milan Kučan, smatra da je međunarodna zajednica za vreme jugoslovenske krize činila pogrešne korake. Kučan je ocenio da je međunarodna zajednica počela prekasno da se bavi jugoslovenskom krizom i da iz današnje istorijske logike Jugoslavija nije imala perspektivu.
"SAD i Evropska unija su pokušali da spasu Jugoslaviju i u trenutku kada je bilo jasno da su unutrašnje protivrečnosti i dezintegracioni procesi otišli predaleko, tako da država u kojoj neki narodi nisu videli svoju budućnost faktički više nije postojala", rekao je Kučan.
Na pitanje da li bi novac u iznosu od 5,5 milijardi dolara koje je ponudila evropska trojka, kao i pridruženo članstvo Jugoslavije u EU, neposredno pre proglašenja slovenačke nezavinosti spasilo SFRJ od raspadanja, Kučan je rekao da je uveren da to ne bi pomoglo.
Ceo tekst Nedeljnika možete pročitati
OVDE.
.jpg "Uhapšen zbog pokušaja ubistva u Mirijevu")
Komentari 15
Nemanja NS
,,Rata ne bi bilo da ga Hrvatska nije zelela" rece Tudjman, ,,zrtvovali smo mir za suverenu Bosnu" rece Alija. Konstitutivnost u BiH je postojala da se ne bi desilo da dva naroda preglasaju treceg oko kljucnih pitanja. A to se upravo desilo kad su Hrvati i Bosnjaci izglasali nezavisnost 1992. bez saglasnosti Srba. Kao sto u Belgiji sami Flamanci cine 60 posto stanovnistva ali u svakoj vladi mora da sedi jednak broj Flamanaca i Valonaca. I nema jednostranih poteza.
Naravno, Srebrenicu, Dubrovnik, Vukovar niko ne sme i ne moze da pravda, tu su se srpske vojske i srpsko rukovodstvo poprilicno kompromitovali i okrvavili svoje ruke. Nazalost, u ratu pametan zasuti, budala progovori a fukara se obogati, da parafraziram Andrica. Ali uzroke rata treba traziti u unitrasnim i spoljnim faktorima kumulativno, nema tu nevinih, a ocigledno je da je nacionalna drzava jos uvek kljucni oblik politickog organizovanja. Ne kazem da j e to dobro ili lose, ali je tako.
Мунгос
Шта причаш без везе, као да не знаш да када су Европљани понудили 5,5 милијарди, сам Туђман је изјавио: „Југославија није на продају“, и онда послао Месића да то потврди на делу.
@Helix
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar