Kako je istaknuto na diskusiji koju je organizovala Misija OEBS-a u Srbiji, ekstremizam nije nešto što je karakteristično samo za Srbiju, nego je to pojava koja se sreće širom sveta, a problem predstavlja to što ga je teško definisati.
O ekstremizmu, u njegovim najrazličitijim pojavnim oblicima, sve češće se govori. Baklje nacionalizma upaljene su u evropskim državama, čiji lideri nemaju rešenje za postojeće probleme - od ekonomske nesigurnosti građana do migrantske krize.
Za stanovnike Srbije nasilje je devedesetih godina bila svakodnevica, a upravo savremeni ekstremizam na ovim prostorima predstavlja posledicu ratnih dešavanja i događaja iz poslednje dekade 20. veka. Po rečima politikološkinje Marije Đorić "nekadašnji komunistički lideri su preko noći promenili svoje komunističke odore ekstremno nacionalističkim odorama". Nasuprot tome, kada je reč o Evropi, Đorić je navela da je ekstremizam proizvod migracija.
"Primetićemo da je ekstremizam uvek povezan sa strahom od nepoznatog. Ono što primećujem kod ekstremista jeste da se oni internacionalno jako lepo povezuju. Ekstremisti u Srbiji su jako dobro povezani i sa istokom i sa zapadom, to nije nikakav kompliment, ali želim da kažem da lepo sarađuju sa svim ekstremističkim strujama", dodala je ona.
Ova politikološkinja je ukazala i na to da je ekstremizam opasan, jer predstavlja uvertiru za terorizam. Đorić je primetila i da se može napraviti podela ekstremne desnice na naci-fašističku i klerikalno-nacionalističku, koja je rasprostranjena.
"Često se ekstremizam krije iza 'mejnstrimovanja', služi se vrlo perfidno principima demokratije. Onda moramo da pravimo razliku između ekstremizma koji je parlamentaran i onog koji je u civilnom sektoru. Mnogo je opasniji taj u civilnom sektoru, jer gabariti koji ograničavaju parlamentarne stranke su mnogo jasniji. Zamka je što često određene partije stoje kao kišobran iznad tih organizacija u civilnom sektoru. Mnogo je toga sakrivenog iza fenomena ekstremne desnice", zaključila je ona.
O "mejnstrimovanju" govorila je i Ana Dević, profesorka političke sociologije, koja je istraživala "srpske afinitete prema ruskoj radikalnoj desnici", objašnjavajući ovu pojavu kroz konkretne primere.
"Mnogo bivših radikalnih desničara iz Rusije je promenilo kapute i pronašlo uhlebljenje u različitim nevladinim organizacijama ili fondacijama. To brzo prestrojavanje u poslednje tri-četiri godine jeste jedan zanimljiv proces u Rusiji, što takođe može da bude trend kod nas. To mejnstrimovanje radikalne desnice bi trebalo više da nam govori o tome koliko takvo ponašanje i nasilne aktivnosti prolaze nekažnjeno. To je loš trend, zbog toga što se 'mejnstrimuje' radikalna desnica i što se mejnstrim desničarenje sve više približava radikalnoj desnici", ukazala je ona.
Pojava radikalne desnice u Srbiji povezana je sa pojavom antikomunizma i postepene rehabilitacije fašizma. To je nešto što je karakteristično za ovo podneblje, rekla je Dević. Ona primećuje da je potreba za amnezijom komunističkog perioda aktuelna i u Rusiji. Ipak, ono što se ne zaboravlja je vojna nadmoć tadašnjeg Sovjetskog Saveza, što ide u prilog i desničarima u Srbiji.
"Ono što ide na ruku srpskoj desnici jeste da se ta 'sovjetska nadmoć' odlično uklapa u priču da nas nisu oslobodili partizani. Tu imamo jedno jako lepo sklapanje kockica, jer svaki put kada nam dođe Putin mi lepo pobedu u Drugom svetskom ratu delegiramo crvenoarmejcima, pa nam bivši četnici idu na poklonjenje i svi su mirni", smatra Dević.
Istraživačica Nike Ventholt bavila se pitanjem na koji način se prošlost koristi za afirmaciju ekstremnih ideja, ali i koje to narative koriste desničarski ekstremisti i džihadisti. Kod ovih grupa pojavljuju se slični narativi. Ranije je postojao narativ o komunističkom neprijatelju, fašističkom neprijatelju u vidu ustaša. Zapad je često prikazan kao neprijatelj, a ističu se i unutrašnji neprijatelji. Kod desničara u Srbiji primećen je narativ da su muslimani neprijatelji.
"Kod ovih neprijateljskih narativa najvažnije je da su oni povezani u jedan veliki arhinarativ, koji gotovo da predstavlja sebe kao neporecivu istinu po kojoj su svi neprijatelji protiv Srbije ili neke specifične grupe u Srbiji", kazala je Ventholt.
Ona je istakla to da istorijski revizionizam donosi benefit ekstremističkim grupama, kao i da slične neprijateljske narative koriste i parlamentarne stranke. "Zanimljivo je to da dok ove grupe izražavaju nenaklonost prema sadašnjoj političkoj eliti, one ujedno i benefitiraju kroz novu legitimnost koja se daje nacionalizmu", poručila je ova istraživačica.
O ekstremizmu i desnici razgovaraće se i u Radio kafeu 24. januara na tribini "Islamski ekstremizam - izgovor za jačanje desničarskog pokreta u Srbiji". Više informacija o toj tribini možete da pronađete
OVDE.
.jpg "Poslanica Nastasja Baković podnela ostavku")
Komentari 7
ns
kimi
Msm ne vidim da to neko osudjuje, cak naprotiv, neki mediji ih cak i promovisu!
Hvala bogu iako ne postoji, da se par onih influensera sa soc medija dozvalo pameti ,pa su skontali ono o cemu pisem jos od letos..
petar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar