Studija koja je urađena na reprezentativnom uzorku ispitanika starosti od 25 do 65 godina, koji žive u 33 zemlje sveta, otkrila je da 43 odsto iseljenika nije spremno da ulaže svoje resurse u razvoj matice. Svaki četvrti akademac u dijaspori izjavio je da nije u mogućnosti da ulaže u razvoj Srbije, dok 18 odsto njih ne želi da ulaže u otadžbinu.
Istraživanje pod nazivom "Karakteristike i stavovi visokokvalifikovane dijaspore i povratnika” takođe je pokazalo da svaki četvrti iseljenik planira da se vrati u Srbiju, ali pod određenim uslovima – kada završi profesionalnu karijeru, tek ako pronađe dobar posao u Srbiji, kada stekne dovoljno finansijskih sredstava za započinjanje sopstvenog biznisa u matici ili kada stekne dovoljno profesionalnog iskustva.
Ispitujući razloge zbog kojih su visokoobrazovani sugrađani spakovali kofere i svoje mesto pod suncem potražili u inostranstvu, istraživači su došli do zaključka da je za većinu njih glavni razlog za odlazak iz Srbije bio školovanje i usavršavanje u inostranstvu, odnosno posao.
Emigranti su navodili i ekonomske razloge, ratna dešavanja na prostorima bivše SFRJ, društveno-političku situaciju u zemlji, lične razloge i sistemsku korupciju. Najviše ispitanika otišlo je tako što su aplicirali na željeni fakultet i dobili stipendiju, preko programa razmene studenata i državnih stipendija otišlo je 12 odsto ispitanika, dok je isti broj njih emotivno i finansijski bio podržan od strane porodice (i)li rođaka. Zanimljivo je da tokom boravka u inostranstvu svaki peti akademac nije ostvario nikakve kontakte sa dijasporom, niti je to želeo.
Kada su istraživači upitali emigrante šta bi ih motivisalo da se vrate, zaključili su da glavni motiv za povratak u maticu visokoobrazovanoj dijaspori predstavlja obezbeđen dobro plaćen posao u struci i povoljni uslovi za započinjanje sopstvenog biznisa – podrška države. Povoljni stambeni krediti nisu prepoznati kao bitan motiv za povratak u Srbiju.
Osim toga, dijasporu bi znatno motivisali stabilna politička i ekonomska situacija i vladavina prava, smanjen stepen nepotizma, korupcije i kriminala, izmenjen sistem vrednosti, penzija, bolji standard i bolje stanje u naučnoistraživačkom sektoru.
Od ukupnog broja anketiranih lica oko 80 procenata njih nije realizovalo nijedan zajednički projekat sa kolegama iz Srbije. Kao glavne prepreke na tom putu ispitanici su naveli komplikovanu administraciju i organizaciju poslovanja, nepostojanje adekvatnih uslova i nedostatak profesionalizma i odgovornosti u poslovanju.
Više od polovine ispitanika izjavilo je da nisu članovi neke od naših zajednica ili udruženja u dijaspori. Međutim, zanimljivo je da je znatno veći broj iseljenika – 40 odsto njih, učlanjen u neko međunarodno profesionalno udruženje.
Najveći broj anketiranih smatra da crkva nema važnu ulogu u njihovom životu u dijaspori, a četvrtina je navela da je vezana za versku instituciju zbog osećaja nacionalne pripadnosti, kulture i tradicije, iako u crkvu ne odlazi često. Svega šest odsto ispitanika izjavilo je da crkva zauzima posebno mesto u njihovom životu i da odlaze redovno na službe.
Većina učesnika ovog istraživanja živi u Sjedinjenim Američkim Državama i Nemačkoj. Na trećem mestu prema broju anketiranih je Kanada, slede Austrija, Australija i Velika Britanija. Prosečna dužina boravka u inostranstvu je 11,6 godina – u dijaspori najduže borave stručnjaci iz oblasti prirodno-matematičkih nauka, a najkraće stručnjaci koji se bave umetnošću.
Većina ispitanika – 77 odsto njih – stekla je fakultetsku diplomu pre odlaska iz Srbije, a titulu doktora nauka 40 odsto njih. Posmatrano prema oblasti obrazovanja, najveći broj ispitanika ima diplomu iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka, slede stručnjaci iz oblasti društveno-humanističkih nauka, prirodno-matematičkih, kao i medicinskih nauka. Više od polovine ispitanika najviši stepen obrazovanja stekao je u inostranstvu, pre svega u Americi, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Španiji i Francuskoj.
.jpg "Lokalni izbori: Ko od opozicije (za sada) izlazi i u kojim mestima?")
.jpg "Veliko hapšenje: Falsifikovali isprave Srba sa Kosova, među privedenima matičari, pripadnik MUP-a...")
.jpg "Kentkart traži međunarodnu arbitražu protiv Srbije zbog naplate prevoza")
Komentari 12
Niko bitan
@Tasa 1951
Tasic 1951
Plate se racunaju po poreskom modelu nepostojece SFRJ,bivse Jugoslavije gde je 99% firmi bilo drzavno do raspada SFRJ 1992-e godine i na te plate je drzava SFRJ isplacivana poreze,doprinose i takse u istom iznosu kao i sada cirka 65% ali na plate od ondasnjih 1200-1500 maraka sadasnjih eura ekvivalent.
U medjuvremenu i nakon raspada SFRJ Republika Srbija obracunava plate po nepostojecoj drzavi SFRJ sa napomenom da su nam plate odnosno oporezivi deo plata spali na 120 eura/15 hiljada dinara i na to poslodavac ili radnik TREBA DA PLATI 65% poreza drzavi.
U Holandiji prvih 1200 eura plate je neoporezivo,u NEmackoj je to 900 eura.U Srbiji je to 120 eura/15 hiljada dinara i to agresivnog poreza bum 65% i na tih 120 eura prihoda odnosno plate?
Znate kada ce Srbija imati 1000 eura plate?KAda se podigne neporezivi iznos plate na minimum 700 eura sa sadasnjih 120 eura.A znate kada ce to biti?Nikada.JEr onda nema para za policiju,sendvicare u kancelarijama,kumove i kafe kuvarice u zgradama opstine.
Dok god neoporezivi iznos plate ne bude dostigao barem 500 eura radicemo za 200 eura plate dok smo zivi.To treba da bude prvi zahtev ovih sto protestuju na ulici pa onda sve ostalo govoreci kao neko ko je sve prosao u zivotu sto se moze proci i preziveo sve sto se moze preziveti.
Podignite neporezivi iznos plata na 500-600 eura,donesite Zakon o bruto plati i sami ce ljudi dolaziti u Srbiji ne trebate ih zvati.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar