Slike kilometarskih kolona sa terena često stvaraju utisak da srpski graničari ne rade dovoljno brzo, što prema rečima zamenika direktora Uprave carine Veselina Miloševića, nije tačno, već, kaže, problem nastaje "sa druge strane", odnosno kod graničara u EU.
Pripadnici Uprave carina, ali i drugih službi koje rade na graničnim prelazima u Srbiji, problem vide u nedovoljnoj propusnoj moći graničnih službi, pre svih, Mađarske, Hrvatske, a od nedavno i Rumunije. Transportna industrija Srbije, kamioni, šleperi i prevoznici, zbog dugog zadržavanja na granicama trpe značajnu štetu.
"Činjenica je da carinski postupak ne doprinosi gužvama, odnosno dugom čekanju, jer traje minimalno. Propusna moć na našoj strani zavisi u najvećoj meri od suprotne, koliko su oni spremni i voljni i koliko mogu da prihvate kamiona", objašnjava Milošević.
Protekle nedelje, kada je u Subotici održana zajednička sednice dve vlade, mađarske i srpske, srpski carinici su imali sastanak s kolegama iz te države. Predstavnicima mađarske delegacije, oni su predložili da produže radno vreme na prelazima. Takođe, izneta je ideja da se prazni kamioni koji izlaze iz Srbije preusmeravaju na granične prelaze ka Mađarskoj, a koji u tom trenutku nisu opterećeni saobraćajem.
"Čekamo odgovor Mađara", kaže Milošević i ističe da su ovi predlozi potreba transportne industrije Srbije.
S obzirom da je granica Srbije spoljna granica Evropske unije, graničari susednih država pravdaju sporo primanje teretnjaka sa srpske strane, a često i putničkih vozila, pojačanim kontrolama koje se tiču migranata, prenosa robe ali i narkotika. Često navode, kaže Milošević, da imaju i problem s njihovim kompjuterskim sistemima, što dalje onemogućava brži prijem vozila iz Srbije. Kao primer navodi nedavno zadržavanje 50 kamiona koji su na graničnom prelazu Vatin, na rumunsko-srpskoj granici, čekali na srpskoj strani osam sati da bi ušli u EU.
Kako bi se rešio deo problema, kaže Milošević, Vlada Srbije i Ministarstvo finansija ulažu napore da se prošire i izgrade novi granični prelazi. U februaru, podseća, otvoren je novi granični prelaz Bajmok koji je napravljen na istom mestu na kojem je bio stari, a u pitanju je jedan od osam graničnih prelaza s Mađarskom, u koji je uloženo oko dva miliona evra.
Počela je i rekonstrukcija graničnog prelaza Sot s Hrvatskom, plan je da radovi budu završeni za oko šest meseci, što bi trebalo da rastereti prelaze kod Šida i Batrovaca.
Radovi se obavljaju i na prelazu Gostun, najvećem prelazu sa Crnom Gorom, a trebalo bi da budu završeni za godinu i po dana.
Pored ovih prelaza, u toku je rekonstrukcija graničnih prelaza Kotroman sa BiH, u sklopu investicije izgradnje autoputa Beograd-Sarajevo i delova puta prema Sremskoj Mitrovici i Kuzminu prema Rači, a sledi rekonstrukcija prelaza Sremska Rača, odnosno mosta koji spaja Srbiju i BiH.
Milošević je apelovao na vozače da tokom predstojećih praznika imaju strpljenja i koriste alternativne granične prelaze.
Koliko transportna industrija Srbije gubi vremena i novca zbog zadržavanja na graničnim prelazima sa ekonomijama regiona, pored problema koje imaju prilikom ulaska u EU, možda najbolje ilustruje podatak Svetske banke koji kaže da je na Zapadnom Balkanu potrebno pet puta više vremena da se pređe preko granice nego u mnogim zemljama Evropske unije.
Kamioni u regionu utroše 26 miliona časova - što je skoro 3.000 godina - čekajući da pređu sa jedne na drugu stranu.
Međutim, očekuje se da će vreme i troškovi trgovanja na Zapadnom Balkanu biti smanjeni zahvaljujući novom projektu Svetske banke "Unapređenje trgovanja i saobraćaja na zapadnom Balkanu", čija ukupna vrednost iznosi 140 miliona dolara. Sredstva iz kredita će se koristiti za izradu i sprovođenje mera koje će povećati transparentnost, smanjiti troškove, poboljšati saradnju raznih institucija i skratiti vreme potrebno da se trguje preko granica.
.jpg "Počeo Kolegijum o radnoj grupi za birački spisak, sastankom predsedava Ana Brnabić")
.jpg "Brnabić za 15h zakazala sastanak oko radnih grupa za birački spisak i izborne uslove")
Komentari 3
Sonja
Zato i naši vozači idu napolje jer im nude šverc komerc pored redovnog posla vožnje. A oni pričaju kako su "dobro" plaćeni. Kako da ne. To su šit poslovi, najmanje plaćeni na Zapadu i neće lokalno stanovništvo da ga radi. Zapitajte se zašto.
U Nemačkoj od 2021 godine ukidaju prigradske autobuse, jer nema potrebe više za takvim prevozom. Stanovništvo sve više poseduje automobile.
Mandula
Cubi
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar