Prosečni kriminalac je nezaposlen, siromašan, ima 30 godina i nema decu

Rezultati ove studije omogućili su istraživačima da utvrde profil prosečnog kriminalca u Srbiji. "Učinioci su najčešće muškarci oko 30 godina, koji nisu u braku i nemaju maloletnu decu i koji su siromašni, slabog ili vrlo slabog materijalnog stanja", navode autori studije.

Većina prestupnika ima nizak nivo obrazovanja, osnovnu ili nepotpunu osnovnu školu, ili srednju, s tim što su u statistički broj onih sa srednjom stručnom spremom ušli i osuđenici sa završenim zanatom.

"Najčešće su nezaposleni, radnici ili zemljoradnici. U oko 50 odsto slučajeva učinioci prethodno nisu bili osuđivani za neko drugo delo, a sudovi su to uzimali u obzir kao olakšavajuću okolnost, kao i "lične i porodične prilike". I pored toga, siromašni su prolazili lošije i kada je reč o pritvorima i uslovnim osudama. Njihovo imovno stanje odrazilo se i na odbranu. Onima koji su imali dovoljno novca da angažuju advokata, bio je ređe određivan pritvor, a češće im je na kraju izricana uslovna osuda", navedeno je u istraživanju.

Starosna struktura osuđenih ukazuje na to da većina učinilaca težih krivičnih dela (84 odsto) ima manje od 45 godina, a polovina od toga je mlađa od 30 godina.

Samo troje su stariji od 60 godina. Istraživači su na osnovu toga izvukli statistički prosek starosti kriminalaca u Srbiji, i to onog koji čini teža krivična dela, sa većim stepenom nasilništva. U kategoriji najmlađih, do 30 godina, najviše je onih sa područja Pančeva i Valjeva, a najmanje iz Zaječara i Šapca. Beograd je negde u sredini, ali prednjači u kategoriji učinilaca od 31 do 45 godina, koji čine polovine svih osuđenih u beogradskim sudovima.

"Odgovor na pitanje ko su osuđeni učinioci krivičnih dela, oslikava celokupno stanje u društvu, ali nam dosta govori i o sveukupnoj kriminalnih politici, pre svega o tome da li su i u kolikoj meri ljudima jednaki pred sudom i zakonom, odnosno da li je verovatnoća da neko bude osuđen ista, bez obzira na njegovo socijalno i ekonomskeo stanje", navode dr Đorđe Đorđević, profesor krivičnog prava na Kriminalističko-policijskom univerzitetu i dr Ivana Stevanović, direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istrživanja.

Polazna pretpostavka istraživanja bila je da su počinioci krivičnih dela u Srbiji uglavnom socijalni marginalci, kao i to da su bogati više privilegovani od siromašnih, kada je reč o krivičnom gonjenju i izricanju blažih kazni.

"Ta naša naša početna hipoteza po mnogo čemu se pokazala tačnom. Bogatiji, obrazovaniji i uopšte socijlano uspešniji ljudi ređe su osuđivani. Međutim, to ipak ne znači da su privilegovani od suda, već je reč o nečemu drugom. Bogatiji i obrazovaniji po prirodi stvari manje čine teška krivična dela, naročito ona sa elementima nasilja, pa se upravo zbog toga događa da njima bivaju izrečene nešto blaže kazne", navode autori.

Oni u manjoj meri vrše ubistva i silovanja, pokazalo je istraživanje, pa su zbog toga za njih kazne nešto blaže u ukupnoj statistici. Osim toga, bogati i obrazovani su u mogućnosti da angažuju i bolje i skuplje advokate, što takođe za posledicu može imati da oni bolje prolaze prilikom izricanja kazne.