Rezultati ove studije omogućili su istraživačima da utvrde profil prosečnog kriminalca u Srbiji. "Učinioci su najčešće muškarci oko 30 godina, koji nisu u braku i nemaju maloletnu decu i koji su siromašni, slabog ili vrlo slabog materijalnog stanja", navode autori studije.
Većina prestupnika ima nizak nivo obrazovanja, osnovnu ili nepotpunu osnovnu školu, ili srednju, s tim što su u statistički broj onih sa srednjom stručnom spremom ušli i osuđenici sa završenim zanatom.
"Najčešće su nezaposleni, radnici ili zemljoradnici. U oko 50 odsto slučajeva učinioci prethodno nisu bili osuđivani za neko drugo delo, a sudovi su to uzimali u obzir kao olakšavajuću okolnost, kao i "lične i porodične prilike". I pored toga, siromašni su prolazili lošije i kada je reč o pritvorima i uslovnim osudama. Njihovo imovno stanje odrazilo se i na odbranu. Onima koji su imali dovoljno novca da angažuju advokata, bio je ređe određivan pritvor, a češće im je na kraju izricana uslovna osuda", navedeno je u istraživanju.
Starosna struktura osuđenih ukazuje na to da većina učinilaca težih krivičnih dela (84 odsto) ima manje od 45 godina, a polovina od toga je mlađa od 30 godina.
Samo troje su stariji od 60 godina. Istraživači su na osnovu toga izvukli statistički prosek starosti kriminalaca u Srbiji, i to onog koji čini teža krivična dela, sa većim stepenom nasilništva. U kategoriji najmlađih, do 30 godina, najviše je onih sa područja Pančeva i Valjeva, a najmanje iz Zaječara i Šapca. Beograd je negde u sredini, ali prednjači u kategoriji učinilaca od 31 do 45 godina, koji čine polovine svih osuđenih u beogradskim sudovima.
"Odgovor na pitanje ko su osuđeni učinioci krivičnih dela, oslikava celokupno stanje u društvu, ali nam dosta govori i o sveukupnoj kriminalnih politici, pre svega o tome da li su i u kolikoj meri ljudima jednaki pred sudom i zakonom, odnosno da li je verovatnoća da neko bude osuđen ista, bez obzira na njegovo socijalno i ekonomskeo stanje", navode dr Đorđe Đorđević, profesor krivičnog prava na Kriminalističko-policijskom univerzitetu i dr Ivana Stevanović, direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istrživanja.
Polazna pretpostavka istraživanja bila je da su počinioci krivičnih dela u Srbiji uglavnom socijalni marginalci, kao i to da su bogati više privilegovani od siromašnih, kada je reč o krivičnom gonjenju i izricanju blažih kazni.
"Ta naša naša početna hipoteza po mnogo čemu se pokazala tačnom. Bogatiji, obrazovaniji i uopšte socijlano uspešniji ljudi ređe su osuđivani. Međutim, to ipak ne znači da su privilegovani od suda, već je reč o nečemu drugom. Bogatiji i obrazovaniji po prirodi stvari manje čine teška krivična dela, naročito ona sa elementima nasilja, pa se upravo zbog toga događa da njima bivaju izrečene nešto blaže kazne", navode autori.
Oni u manjoj meri vrše ubistva i silovanja, pokazalo je istraživanje, pa su zbog toga za njih kazne nešto blaže u ukupnoj statistici. Osim toga, bogati i obrazovani su u mogućnosti da angažuju i bolje i skuplje advokate, što takođe za posledicu može imati da oni bolje prolaze prilikom izricanja kazne.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 25
Mbm
Jujuju
Pera Pisar
Medjutim u praksi sudovi ovo ne rade, već se branilac po službenoj dužnosti postavlja samo u slučajevima obavezne odbrane -ako je u pritvoru ili ako je optužen za dela za koja se može izreći kazna od 8 godina ili teža.
Zbog ovakve sudske prakse okrivljeni koji nije u pritvoru,a za delo za koje je okrivljen može dobiti 8 godina ili manju kaznu se brani sam ako nema da plati advokata.
Radi zaštite siromašnih,treba obaveznu odbranu proširiti na sve krivične postupke i onda bi ishodi krivičnih postupaka bili bolji za siromašne, jer bi dobijali besplatnog branioca po službenoj dužnosti-advokata koji je prijavljen na listu branilaca po službenoj dužnosti.
Advokati bi prihvatili da kao branioci po službenoj dužnosti brane siromašne, više puta se Advokatska komora Srbije o tome izjašnjavala.
Siromašnima iz razloga pravičnosti sudovi i JT treba da postavljaju branioce po službenoj dužnosti iz reda advokata i na taj način omoguće pravično sudjenje i za siromašne, pa bi ovakve statistike bile drugačije.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar