Iako su Srbija i Crna Gora jedine dve zemlje koje teže članstvu dobile okvirnu perspektivu, ona nije "zakovana", već umnogome zavisi od raspleta situacije oko Kosova, kao i institucionalnog napretka u cilju ispunjenja brojnih evropskih standarda.
"
Budimo realni, Srbija se neće pridružiti EU 2025", komentar je
Strahinje Subotića, istraživača Centra za evropske politike, koji za
"Blic" objašnjava da bi Srbija trebalo da zatvori sva poglavlja do 2023. godine, da bi predložena perspektiva Žan Klod Junkera (doskorašnji predsednik Evropske komisije) 2025. postala realnost.
"Do tada je preostalo manje od četiri godine i zato neće biti dovoljno vremena da se napravi značajan pomak i da se pristupni proces ubrza. Ovo postaje i više nego jasno ukoliko se napravi osvrt na činjenicu da je Srbiji trebalo pet godina da otvori šesnaest poglavlja, a zatvori samo dva. Bilo kakvo ublažavanje ove činjenice vodi ka obmanjivanju javnosti", objašnjava Subotić.
Najskoriji znak o tome kojim tempom će se kretati Srbija je međuvladina konferencija koja bi trebalo da se održi ovog meseca, i na kojoj je Srbija, po ranijem scenariju, trebalo da otvori jedno, ili čak dva poglavlja. Međutim, kako stvari sada stoje, jedna mogućnost je da bude otvoreno samo jedno, pa čak i nijedno, ako ovaj skup izostane, o čemu se takođe priča u diplomatskoj javnosti.
Godina 2025. za ulazak u EU - ispala iz igre
Ako se tome doda i problem svih problema - Kosovo, čije rešenje nije na vidiku, stvari se dodatno komplikuju, tim pre što je i Beogradu i Prištini jasno predočeno da ukoliko ne postignu pravno obavezujući sporazum, njihova evropska perspektiva će biti dovedena u pitanje.
Svemu tome treba dodati nerešena granična pitanja koja, iako se ne nalaze u pregovaračkim poglavljima, moraju biti rešena (takođe istaknuto), raspoloženje u samoj EU kada je u pitanju proširenje, i rok do kada bi trebalo sve ovo rešiti. Tačnije, da bi 2025. godine bilo moguće pristupiti Uniji, svi poslovi bi morali da budu gotovi do sredine 2023, dakle za nešto više od četiri godine.
Kako Subotić pojašnjava za "Blic", "pod ovim okolnostima i ovom dinamikom, 2025. godina je ispala iz igre". Navodi i da datum koji je dat Srbiji i Crnoj Gori bio orijentacioni, "kako bismo usaglasili tempo, ali čini se da to nismo učinili".
"Tempo nije zadovoljavajući, a istraživanja koja smo mi radili pokazuju čak niži stepen ispunjenja političkih i ekonomskih kriterijuma nego ranije. Tome treba dodati da Srbija po međuvladinoj konferenciji u proseku otvara dva poglavlja, a sada je najava da bi moglo da bude jedno ili čak nijedno. Ako se to desi, to je ozbiljno upozorenje da se ne ide ni brzo ni na zadovoljavajuć način. Morali bismo da prebacimo stvari u 'petu brzinu'", priča Subotić i dodaje da je "zabrinjavajuće da u ključnim oblastima, poput vladavine prava, napretka nema ili je minimalan".
Sa stavom Subotića saglasan je i Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, koji navodi da je ulazak u Evropsku uniju do 2025. godine gotovo nemoguća misija, a da je novi optimalan termin za učlanjenje 2028. godina.
"Srbija do kraja 2023. godine do kada sve mora da bude završeno ima da otvori 18 poglavlja, a da zatvori 32 što je sadašnjom dinamikom nemoguće jer je u narednom periodu kako bi uopšte mogli da pristupimo EU potrebno postići pravnoobavezujući sporazum sa Prištinom, ostvariti nezavinsnost pravosuđa, jačanje demokratskih institucija, a pre svega rada Parlamenta i nastaviti reforme u pravom smeru bez loših poteza i koraka unazad", kaže za "Blic" Međak.
Prema rečima Međaka postizanje ovih koraka za četiri godine uz dva izborna ciklusa (za predsedničke i parlamentarne izbore) je gotovo neizvodljivo.
Sudstvo kao kamen spoticanja
Jedan od najvećih kamena spoticanja na putu ka EU, stručnjaci vide i nezadovoljstva čelnika ove zajednice vide i delovanje srpskog sudstva.
"Jedan od uslova da se pritupi Evropskoj uniji je i promena Ustava koja bi potpomogla i ostvarivanje nezavisnosti pravosuđa koja je trebala da se ostvari još u decembru 2017. godine, međutim, mi ovaj proces tek sada počinjemo, a Vlada ima plan da ga završi do polovine 2020. godine", kaže za "Blic" Međak i dodaje da će ovo poglavlje biti zatvoreno tek na kraju.
On dodaje i da "Vlada ne predlaže dovoljno zakona sa evropske agende", i da ako se praksa ne promeni, priključivanje 2025. godine nije moguće.
Još jedna stvar koju treba imati na umu jeste da kada otvori, pa čak i kada zatvori sva pregovaračka poglavlja, čitav posao oko pristupanja nije završen, naprotiv.
"Ratifikacija mora da prođe kroz parlament svake članice EU, a možda će i referendum u Srbiji biti organizovan tim povodom. Ako pogledamo primer Hrvartske, ona je 2011. zaljučila ugovor sa EU, koji je zbog svega ovoga na snagu stupio dve godine kasnije", ističe Subotić.
Kako kaže, preispitivanje i promena brzine je neophodna jer, "kada 2023. i 2025. uslede, tada će građanima Evropska unija biti kriva, jer je najlakši način za establišment" da svali svoju krivicu na "daleki" Brisel.
.jpg "Užičanin bez dozvole prodavao odeću pouzećem: Zaradio 16,5 miliona dinara")
.jpg "RIK imenovao šest novih poslanika umesto onih koji su podneli ostavke")
.jpg "Na auto-putu kod Vranja u automobilu otkriveno 237 kilograma duvana")
.jpg "Lokalni izbori: Ko od opozicije (za sada) izlazi i u kojim mestima?")
Komentari 34
RSrbija
@Dokle?
Siniša
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar