Kako piše
Danas, nivo ukupne potrošnje domaćinstava u Srbiji je na svega 48 odsto proseka EU. Po ovom pokazatelju koji je opisan kao mera blagostanja domaćinstava, iza Srbije su samo BiH, Severna Makedonija i Albanija. Ono što još više obeshrabruje je to da građani Srbije i sa tako niskim standardom troše više nego što se proizvodi.
Kada su u pitanju cene hrane u Srbiji, one su na 78 odsto proseka Evropske unije. Iako u javnosti vlada mišljenje da je hrana u, na primer, Nemačkoj jeftinija nego u Srbiji, to nije slučaj, s obzirom na to da je u Nemačkoj hrana za 24 odsto skuplja.
Nivo cena je dosta niži u Makedoniji (na 62 odsto proseka EU), ali i u članicama Unije, kao što su Poljska i Rumunija. Proseku EU smo po cenama najbliži kod mleka, sira i jaja, gde smo na 87 odsto evropskih cena, dok je recimo cena duvanskih proizvoda na svega 42 odsto proseka EU.
Ipak, sama informacija o nivou cena hrane ne znači mnogo ukoliko nema podataka o plati u EU i Srbiji. Prema analizama ekonomiste Reinisa Fišera koji godinama objavljuje te podatke za EU, prosečna neto plata u Uniji u 2018. iznosila je 1.543 evra. U Srbiji u decembru prošle godine prosečna neto zarada bila je 443 evra, odnosno na svega 29 odsto tog proseka.
Tu najgore stoje Albanija i BiH čije su prosečne plate tek na nivou četvrtine EU proseka. I Hrvati plaćaju hranu 97 odsto proseka EU, dok su sa platom od 800 evra na 52 odsto evropskog proseka.
Ono što dodatno otežava situaciju u Srbiji, piše "Danas", jeste to što hrana i bezalkoholna pića učestvuju sa 34 odsto u potrošnji domaćinstava, dok je, recimo, u EU prosek 12,2 odsto, a najveće učešće hrane u potrošnji domaćinstva je u Rumuniji - 27,8 odsto.
"Razlika između evropskih i naših cena je manja kod prehrambenih proizvoda, jer se uglavnom radi o razmenljivim proizvodima i nema barijera za trgovinu. Tamo su usluge mnogo skuplje nego kod nas. To se pre svega odnosi na stanovanje, lične usluge kao što su majstori, frizeri, lekari, advokati. Svuda gde je veliko učešće radne snage u EU su visoke cene", objašnjava profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić.
Kako dodaje, druga strana medalje je to što smo mi nerazvijeni pa nam je udeo hrane u potrošnji veliki.
"Kada se primanja budu povećavala, troškovi za hranu neće rasti tom brzinom. Količina potrošene hrane ostaće slična, samo ćemo se kvalitetnije hraniti. Pravilo je da kako raste standard, tako se smanjuje učešće troškova za hranu u kućnom budžetu", zaključuje ovaj ekonomista.
.jpg "Za nedelju dana saobraćajna policija na putevima Srbije otkrila 36.000 prekršaja")
Komentari 19
Limanka
Bane Srbine
Radojica
Ovo "istraživanje" eurostata je kao kada biste poredili vlasnika novog Mercedesa i starog Yugo automobila - obojica imaju automobil i obojica troše gorivo, vlasnik Mercedesa troši 10% manje goriva nego vlasnik Yugo automobila. Vlasnik Yugo automobila prelazi 1,1x više kilometara od vlasnika Mercedesa. Ali u izveštaju nema informacije da bubrezi vlasnika više nisu na mestu.
Ja sam apsolutno nezadovoljan "nižim cenama" hrane u Srbiji, jer nam podvaljuju sve i svašta. Hoću isti onaj Nes koji sam kupio u Beču i istu onu Milku i po istoj toj ceni, a pošto je sve kod nas daleko skuplje, ovde prosipate nje_ra koje vam Prvorođeni, i njegovi šefovi, serviraju.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar