Širom sveta u poslednje vreme došlo je do znatnog razvoja železničkog prevoza i povećanja broja vozova u upotrebi. To uključuje i sve veće brzine vozova, a zbog sve bržeg putovanja i putnici se sve više vraćaju vozovima kao poželjnom saobraćajnom sredstvu.
Foto: 021.rs
Međutim, ne i u Srbiji, čije železnice se često čine bliže 19. nego 21. veku.
Kako piše stranica s infografikama i kartama Smardart, mnogi vozovi već voze brzinom od 250 km na sat. Što se prosečne brzine tiče, najbrži vozovi su u Španiji sa 199 km na sat. Sledi Francuska, čiji vozovi voze brzinom od 196 km na sat, a onda oni u Italiji sa 170 km na sat. Na četvrtom mestu su nemački vozovi koji voze brzinom od 142 km na sat, a na petom su oni u Velikoj Britaniji sa 134 km na sat.
Srpski vozovi mogu da dostignu brzinu od 120 kilometara po času samo na delu od Stare Pazove do Rume i od sela Gilje kod Jagodine do Paraćina. To je ukupno oko 43 kilometara pruge, ali na još oko 560 kilometara vozovi mogu da postignu brzinu od 100 kilometara na sat, uveravaju u "Infrastrukturi železnice Srbije". Ipak, neki prosek vožnje brzim vozovima bio bi oko 55 kilometara na sat.
To je, na primer, dvostruko sporije nego u Austriji, gde je brzina 107 km na sat, više nego dvostruko sporije od Poljske (114 km na sat), a daleko je sporije i od Grčke (94 km na sat), Mađarske (84 km na sat), čak i Bugarske (73 km na sat) ili Slovenije (72 km na sat).
U Hrvatskoj je brzina vozova oko 58 km na sat, u Bosni i Hercegovini 55 km na sat, u Makedoniji 53 km na sat i Albaniji 28 km na sat.
Francuski vozovi mogu i do 575 km/h
Francuski brzi električni vozovi TGV ipak su bez premca. Mogu da postignu brzinu od 575 km na sat, kako se pokazalo na testiranju 2007. No i njihova standardna maksimalna brzina od 320 km na sat sasvim je dovoljna.
U Nemačkoj i Holandiji postoji slična železnička mreža Thalys, kao i Eurostar u Velikoj Britaniji. Tu su i nemački Transrapid vozovi s procenjenom maksimalnom brzinom od 500 km na sat. Reč je o vozovima s tehnologijom magnetske levitacije, tzv. maglev vozovima koji se trenutno komercijalno koriste jedino u Šangaju u Kini.
Treći najbrži voz evropske proizvodnje je AVE brzi voz u Španiji, koji povezuje Madrid i ostale velike gradove. AVE voz je 2008. dostigao brzinu od 350 km na sat, a 2006. čak 403 km na sat, na probnim vožnjama na relaciji Madrid-Saragosa.
Tu su i nemački ICE vozovi koje su razvili Siemens AG i Bombardier, a koji na specijalnim deonicama pruge mogu ići brzinom do 330 km na sat.
Na petom mestu je britanski Eurostar koji povezuje London i Kent s Parizom, Lilom i Briselom, i to kroz podvodni tunel ispod La Manša. Njegova maksimalna brzina je 300 km na sat.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
šta ne piše? Nigde ne piše koliko je takva železnica skupa, a zaboravlja se šta se sve na ovim prostorima dešavalo, raspala se država, a kako ne bi državna železnica. Zaboravlja se kako se gradila npr pruga Bg - Bar nekih 20+ godina, kada su se prvi problemi na teritoriji Ex YU ispoljili odbijanjem Slovenije i Hrvatske da finansiraju dalju gradnju pruge, pa se nekih 450+ km pruge gradilo preko 20 godina od donošenja odluke; Sve veće zaostajanje železnice na ovim prostorima samo je posledica centralizacije (u Srb) i ratnih dešavanja na tlu Jugoslavije, (od Rume do Novog Sada putnik se mogao prevesti teretnim vagonom u nedostatku putničkih kola 90-ih) sa prekidom veza između novonastalih država gde su završavala i vozna sredstva onako kako su se zatekla i uništavanja infrastrukture koncem 90-ih. A da li nama brza železnica treba? N E. Takva železnica služi samo političarima za reklamu tehnološke "emancipovanosti" i mahanje od izbora do izbora, kao što će narod da mu posluži da je subvencioniše kada je izgradi, ako je izgradi, btw ona čak i nije brza po nekim definicijama.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Na otvaranju ovogodišnjeg zasedanja Komisije Ujedinjenih nacija (UN) za međunarodno pravo u Ženevi, posthumno je odato priznanje dr Milanu Šahoviću, poznatom jugoslovenskom i srpskom pravniku.
Danas je u Beogradu zabeležen novi napad na novinare u Srbiji, a iz Asocijacije nezavisnih elektronskih medija navode da se to može nazvati svojevrsnim ratom protiv novinara.
Prvomajski protest studenata i pet nacionalnih sindikata zvanično je počeo danas oko 14 sati ispred Vlade Srbije, a tokom protesta planirana je predaja izmena Zakona o radu i Zakona o štrajku.
Više stotina ljudi danas Međunarodni praznik rada obeležava na Trgu Nikole Pašića, ispred Doma Narodne skupštine, gde se, osim šatora, sada nalaze i restoranski stolovi i stolice.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) izrazilo je danas, povodom Međunarodnog dana rada, zabrinutost zbog nepovoljnog položaja novinara i medijskih radnika u Srbiji.
Zbog prvomajskih praznika i produženog vikenda očekuje pojačan intenzitet saobraćaja na svim putnim pravcima, zbog čega će naplatne rampe na autoputevima raditi non-stop.
.jpg "Kako će izgledati današnji protest u Novom Sadu: Šest meseci od tragedije i Dan rada")
.jpg "Naloženo privođenje žene zbog navodnih pretnji SNS poslaniku")
Komentari 9
narod
Guber
Nji-haaaa
Kada dođe treći svetski, kada gorivo bude nedostupno, videću kojim će prugama konji bolje vući.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar