Domaći lingvisti imali su priliku da čuju kakav tretman ovo pismo ima u susednim i zemljama koje se njime služe u Bugarskoj, Rusiji, Ukrajini i Belorusiji.
"
Imamo obavezu da brinemo o našem pismu koje je ugroženo. Ako u Srbiji ona ima ovako neslavan status, šta možemo da očekujemo od ostalih država na kojima se nalazi jedinstveni kulturni prostor srpskog naroda - Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. U ovim državama ćirilica je prognana i uklonjena. Briga o nacionalnom pismu, kao jednom od osnovnih obeležja srpskog identiteta, trebalo bi da je među prioritetima Srbije. To je i najjači razlog za što hitnije usvajanje zakona o jeziku i pismu", naveo je prof.
Miloš Kovačević sa Filološkog fakulteta u Beogradu, a prenose
Novosti.
Učesnici skupa zaključili su da po pitanju korišćenja ćirilice, srpska dvoazbučnost, bez obzira na prednosti, proizvodi šire posledice po nacionalnu kulturu i identitet naroda.
Iskustva iz slovenskih zemalja u kojima se koristi ćirilica svode se na temeljnu činjenicu - tamo gde je u opštoj upotrebi, nema razloga za njenu zakonsku zaštitu.
"Bugarski jezik oduvek je bio čvrsto vezan za ćirilicu i prosto nije bilo razloga za njeno normiranje u pozitivnom pravu. Postoje, međutim, inicijative za njenu zaštitu pre svega u digitalnoj sferi", navela je prof. Dimka Savova, slavista iz Sofije.
Lingvistkinja iz Belorusije Svetlana Goljak podsetila je da je u ovoj zemlji latinica korišćena samo tokom nemačkih okupacija.
"U prošlosti je bilo pokušaja upliva latinice, ali oni nisu imali većeg efekta. Latinicu danas možemo da vidimo uglavnom u saobraćaju i na turističkim mapama", rekla je Goljak.
U Rusiji je ćirilica apsolutno dominantna, ali ima i posebnu zakonsku zaštitu. Time je stavljena tačka na težnje pojedinih republika da uvedu latinicu.
"Izbor pisma je i političko pitanje. Upotreba latinice u vreme perestrojke bila je pokazatelj napretka i duha modernizacije. Odlukom Dume upotreba ćirilice je danas obavezna na celoj teritoriji Rusije, bez obzira na etnički sastav", navela je prof. dr Galina Tjapko iz Rusije.
Jedno od posebno zanimljivih zapažanja bilo je to da su velike međunarodne korporacije, poput "Koka-kole", "Simensa" ili "Forda", koje su u istočnoevropskim zemljama bile prisutne i u doba SSSR-a, razvile i zadržale ispisivanje svojih robnih marki na ćiriličnom pismu i jeziku zemlje u kojoj posluju. Taj i slični primeri pokazuju da ćiriličko pismo ne predstavlja nikakav problem u poslovnoj sferi, već da je njegova primena u prvom redu stvar jezičke prakse, ali i jezičke politike određene zemlje i pratećih pravnih normi.
Ministarstvo kulture i informisanja je u vezi sa ovim skupom saopštilo da je važno da se nakon gotovo tri decenije u Srbiji jasno pravno definiše upotreba jezika i pisma, odnosno da se usaglase pravne norme na svim nivoima, ali i da se uporedo s tim neprestano jača svest o potrebi svestranog korišćenja ćirilice kao izvornog srpskog pisma i znaka kulturnog identiteta, koje ni na koji način nije manje funkcionalno u svim sferama života i rada od ma kog drugog pisma.
Inicijativu za izmene i dopune Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma Ministarstvo kulture i infiormisanja uputilo je 23. marta 2018. godine Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo, kao nadležnom za pripremu propisa koji se odnose na službenu upotrebu jezika i pisma.
Komentari 11
Filip Jovanović
ljuba
Jogi Letač
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar