Iz Vojvodine je na adresu Poverenice stiglo 136 pritužbi, odnosno 14 odsto ukupnog broja. U najviše slučajeva pritužbe su podnosili građani. Zatim slede organizacije (30,9 odsto), dok je mali broj pritužbi pristigao od institucija, državnih organa i pravnih lica.
Sudeći po pritužbama, osnov diskriminacije je najčešće bio invaliditet, što je već godinama u vrhu po broju podnetih pritužbi. Često se ukazuje i na probleme sa kojima se susreću deca sa invaliditetom u oblasti obrazovanja, naročito u pogledu inkluzije.
Jedini prekršajni postupak koji je po osnovu diskriminacije pokrenut u toku 2018. godine odnosio se na igraonicu zbog diskriminacije devojčice koju nisu hteli da prime zbog njenog invaliditeta. Zaposleni u igraonici su, naime, postavljali dodatni uslov da devojčica može da boravi u igraonici samo uz prisustvo majke.
Čak 16,5 odsto osoba koje su se javile Poverenici smatralo je da su diskriminisane na osnovu starosnog doba. Građani Srbije smatrali su da im nije pružen jednak tretman i zbog njihovog pola, zdravstvenog stanja, nacionalne pripadnosti, bračnog statusa, seksualne orijentacije, članstva u političkim organizacijama, verskim ubeđenjima, imovnom stanju i drugim ličnim svojstvima.
Do diskriminacije je najčešće dolazilo prilikom pružanja javnih usluga ili pri korišćenju objekata i površina, kao i u postupku zapošljavanja ili na poslu. Mnogi građani naišli su na diskriminatorno ponašanje i u postupcima pred organima javne vlasti, odnosno u sudovima, opštinama, ministarstvima i komisijama. Gotovo 60 zamerki građani su imali na izveštavanje medija o pojedinim grupama ili ličnim svojstvima određenih osoba. Sličan broj pritužbi (50) stigao je i zbog netolerantnog ponašanja u oblastima zdravstvene zaštite i obrazovanja.
Poverenica je dobila razne pritužbe - zbog korišćenja termina u teretani samo za žene, zato što je ženama bio zabranjen ulaz u jednoj berbernici, zato što stanodavci radije izdaju nekretnine ženama nego muškarcima, zato što su kontrolori u autobusima češće proveravali da li žene imaju karte u odnosu na muškarce itd.
Takođe je uočena diskriminacija prema ženama na poslu, naročito kad je reč o nemogućnosti da se napreduje na radnom mestu zbog trudničkog, porodiljskog ili odsustva sa posla zbog nege deteta.
Primljeno je skoro duplo više pritužbi na postupanja organa javne vlasti, a među njima su centri za socijalni rad i bolnice.
Poverenica je reagovala zbog pritužbe žene sa invaliditetom protiv Komisije za procenu radne sposobnosti osoba sa invaliditetom Republičkog fonda za penzijsko osiguranje. U pritužbi je navedeno da su članice komisije tokom postupka procene ženi postavljale ponižavajuća i uvredljiva pitanja uključujući i "Zašto nije urađen IQ?", "Zašto tražiš posao kad možeš da naslediš penziju?", "Koju si ti školu završla, je l' specijalku?", "A šta bi ti to kao htela da radiš?" i slično.
Članice komisije su se, takođe, tokom procene, pretežno obraćale personalnoj asistentkinji i pored insistiranja žene da se obraćaju njoj. Predsednica i članice komisije poricale su da je njihovo ponašanje bilo uvredljivo i ponižavajuće, ali to nisu potkrepile konkretnim dokazima. Stoga je ocenjeno da su prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Njima je preporučeno da upute pisano izvinjenje i da ubuduće ne krše odredbe zakona.
Zbog seksističkih, mizoginih i diskriminatornih tekstova portala eVršac reagovala je Poverenica i rekla da je zakon prekršen. Naime, portal je protiv Dragane Rakić objavio niz tekstova s naslovima, između ostalog, "Sramotan napad žute kompanije na portal eVršac", kao i sa komentarima u tekstu poput "Nisi ti, Sremice, još uvek pravog srela". Poverenica je analizirala tekstove protiv Dragane Rakić i zaključila da su oni uvredljivi na više načina, te je glavnom i odgovornom uredniku preporučeno da objavi izvinjenje ženi koju je vređao, kao i da ubuduće ne objavljuje tekstove kojima se na najprizemniji način omalovažavaju žene. Urednik ovog portala to nije učinio, konstatuje se u izveštaju Poverenice.
Verovatno jedan od medijski propraćenijih primera reagovanja je slučaj diskriminacije Er Srbije prema autističnom dečaku. Otac dečaka Čedomir Antić je upozorio da je Er Srbija 6. avgusta zabranila 11-ogodišnjem autističnom dečaku Vidu da putuje u pratnji majke, bake i sestre, rečima jedne od službenica da će ga zbog bolesti i verovatnoće glasnog plakanja "skinuti s leta".
Er Srbija se branila argumentom da je lekar procenio da dečak nije u stanju da leti, ali je Poverenica zaključila da nije bilo dokaza da se prema ovom dečaku, prilikom celog postupka, nije postupalo ponižavajuće i uvredljivo. Zato je i došlo do kršenja zakona. Više o ovom slučaju čitajte
OVDE.
Nepravilnosti je bilo i na izborima za odbornike Skupštine grada Beograda, održanim u martu prošle godine kada je žena zatražila listu kandidata na Brajevom pismu kako bi mogla da glasa. Članovi biračkog odbora su joj rekli da takva lista ne postoji i da treba da se osloni na svog pratioca, a nakon prepirke koja je usledila istrgli su joj listić iz ruke. U Gradskoj izbornoj komisiji naveli su da je inicijativa za uvođenje glasačkih listića na Brajevom pismu razmatrana, ali da štampanje istih nisu uspeli da realizuju.
Poverenica je bila glasna i kad je reč o spornom Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom, te je podnela predlog za ocenu ustavnosti Ustavnom sudu zbog više diskriminatornih odredaba ovog zakona. O tome je 021 pisao u više navrata.
Među primerima diskriminacije nalazi se i ophođenje prema pripadnicima romske nacionalne manjine, koja je i najviše diskriminisana grupa kad je reč o nacionalnoj pripadnosti i etničkom poreklu. Najviše pritužbi podneto je zbog ophođenja prema Romima pred organima javne vlasti, a potom i prilikom zapošljavanja i obrazovanja (naročito kad su u pitanju deca).
S tim u vezi, Poverenici je 2018. godine podneta pritužba protiv jedne škole zbog diskriminacije romske učenice. Nju je nastavnica kaznila zato što je, navodno, uzela užinu iz torbe dečaku iz odeljenja, tako što joj je naredila da za vreme velikog odmora stoji na hodniku i "pridržava" betonski stub koji se nalazi u holu škole, dok je drugu decu pustila u dvorište.
Druga nastavnica je, dok je prolazila hodnikom, zastala pored učionice i obratila joj se toliko gnevno i brutalno da je devojčica plakala. U pritužbi je naglašeno da se nastavnice ovako ponašaju samo prema romskoj devojčici.
Direktorka ove škole je u izjašnjavanju na pritužbu navela da je nastavnica "zatekla" učenicu kako iz torbe svog druga uzima užinu, pa je iz bezbednosnih razloga razdvojila decu tako što je učenicu ostavila da sama pojede užinu na hodniku u holu škole, dok je ostalu decu pustila da izađu napolje.
"Škola je ovakav postupak nastavnice okarakterisala kao neophodan radi obezbeđivanja bezbednosti dece, imajući u vidu 'specifičnost škole, dece i njihovih smetnji' i da u školi nije bilo nikakvog nasilja, što su potvrdili i nadležni organi. U toku postupka je utvrđeno da obezbeđivanje bezbednosti dece predstavlja legitiman cilj, ali da mere koje su nastavnice preduzela radi postizanja ovog cilja predstavljaju povredu dostojanstva učenice, te da se njima stvara osećaj poniženosti, uznemirenosti i odbačenosti, odnosno ponižavajuće i uvredljivo okruženje", zaključila je Poverenica i dodala da je došlo do kršenja Zakona o zabrani diskriminacije.
Izveštaj Poverenice za 2018. godinu možete pročitati
OVDE.
.jpg "Uhapšen zbog pokušaja ubistva u Mirijevu")
Komentari 13
/
na ono kako sam ukucao
nismo u ratnim uslovima ili prirodnim katastrofama da bi se vasa lenjost sakrivala iza pojma trijaze
RVosha
High ISO
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar