Za poreskom utajom, kao prethodnim krivičnim delom sledi trgovina narkoticima, od koje je i krenula kriminalizacija pranja novca krajem 80-tih godina prošlog veka, a tu su i zloupotreba položaja odgovornog lica, zloupotreba službenog položaja i sva krivična dela organizovanog kriminala, rekao je Miljko Radisavljević, zamenik Republičkog tužioca i član Koordinacionog tela vlade Srbije za sprečavanje pranja novca.
Pranje novca, odnosno ubacivanje nezakonito stečenih prihoda u legalne novčane tokove je relativno novo krivično delo i može da se izvrši kao samo/samostalno, kada se novac pere za drugog, ali i uz prethodno krivično delo iz kojeg je ilegalan novac potekao.
Govoreći na savetovanju sudova prošle sedmice u Vrnjačkoj Banji o izazovima sa kojima se Srbija suočava zbog pranja novca, Radisavljević je ukazao da je Koordinaciono telo napravilo procenu rizika od pranja novca i identifikovalo ukupno 89 krivičnih dela u našem Krivičnom zakoniku, koja u svom biću sadrže elemenat sticanja protivpravne imovinske koristi.
Ova krivična dela podeljena su u tri kategorije - sa visokim, srednjim i niskim stepenom pretnji od pranja novca, naveo je Radisavljević.
Analiza je pokazala da su prethodna krivična dela sa visokim stepenom pretnji za pranje novca: poreska krivična dela, zloupotreba položaja odgovornog lica, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, zloupotreba službenog položaja i sva krivična dela organizovanog kriminala.
"Prema podacima Poreske uprave u periodu od 2013. do 2017. godine oštećenje budžeta, po osnovu otkrivenih poreskih krivičnih dela iznosi 462 miliona evra. Zadnji podatak uključujući i 2018. godinu je i veći", naveo je tužilac upozoravajući da su ovi podaci alarmantni za Srbiju. "To je nedopustivo i govori o stepenu sive ekonomije. Zato mi imamo zadatak da ove cifre svedemo na razumnu meru i da pokušamo da obezbedimo daleko veću poresku disciplinu.".
Analizom pokrenutih krivičnih postupaka za pranje novca, prema rečima Radisavljevića, došlo se do podatka da je u 2/3 tih postupaka predikatno krivično delo bilo zloupotreba položaja odgovornog lica.
"Tu je otkrivena protivpravna imovinska korist u iznosu od preko 46 miliona evra. Kroz mere zabrane raspolaganja imovinom je privremeno oduzeto 4,5 miliona evra, a trajno više od 6,5 miliona evra. Ovo delo je izvršilo 16 organizovanih kriminalnih grupa sa 80 počinilaca", ukazao je Radisavljević, koji je ranije bio na funkciji tužioca za organizovani kriminal.
Kada je u pitanju neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga (trgovina narkoticima), u Srbiji je ovo delo svakodnevno prisutno u praksi i čak 18 odsto svih pokrenutih istraga se vodi zbog ovog krivičnog dela, napomenuo je tužilac. O opasnosti i riziku od ovog krivičnog dela, kako je ukazao, govore i podaci Ministarstva unutrašnjih poslova o zaplenjenim narkoticima između 2013. i 2017. godine, vrednosti više od 25 miliona evra.
"Radeći analizu kolika bi se protivpravna imovinska korist ostvarila prodajom ovih narkotika došli smo do podatka da se radi o cifri od preko 168 miliona evra. To znači da je narko tržište Srbije vredelo skoro 143 miliona evra", rekao je Radisavljević ukazujući da je reč samo krivičnim delima koja su otkrivena.
Visok stepen rizika od pranja novca postoji i od zloupotrebe službenog položaja, gde su izvršioci krivičnog dela službena lica, koja rade u javnim preduzećima i državnim organima, a dobar deo njih je u kategoriji funkcionera, naveo je Radisavljević.
"Ako su neki od njih deo 'koruptivnih šema' i stiču protivpravnu imovinski korist koja se dovodi u vezu sa njihovom funkcijom - ima li iko veću potrebu da prikrije nelegalne prihode od ljudi koji vrše razne vrste zloupotreba", upozorio je tužilac.
On je ukazao da ukupan iznos imovinske koristi koja se dovodi u vezu sa krivičnim delima povodom kojih je pokrenut postupak za pranje novca iznosi 57 miliona evra. Od toga se 46 miliona evra odnosi na krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, što je, kako je naveo, gotovo 82 odsto ukupne imovinske koristi.
Osvrćući se na oblasti u kojima se pere novac, tužilac je ukazao da se to pre svega odvija u sektoru nekretnina, bankarstva i igara na sreću.
Banke su izložene visokom riziku od pranja novca jer, kako je naveo, ne postoji "ozbiljno" pranje novca koje ne dotiče finansijski sektor - "ne možete izvršiti 'valjano' pranje novca, a da pritom taj novac ne prođe preko računa neke banke". Rekao je da je slična situacija i sa računovođama, dok su zbog nedovoljne razvijenosti za sada pranju novca u Srbiji najmanje izložena osiguravajuća društva i penzijski fondovi.
Za otkrivanje i dokazivanje pranja novca, kako smatra, najbitnije fokusirati se tokove novca.
.jpg "Na auto-putu kod Vranja u automobilu otkriveno 237 kilograma duvana")
.jpg "Lokalni izbori: Ko od opozicije (za sada) izlazi i u kojim mestima?")
.jpg "Veliko hapšenje: Falsifikovali isprave Srba sa Kosova, među privedenima matičari, pripadnik MUP-a...")
.jpg "Kentkart traži međunarodnu arbitražu protiv Srbije zbog naplate prevoza")
Komentari 3
/
Metalac
Pera
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar