Porodični zakon Republike Srbije kaže da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta, te da država ima obavezu da preduzima sve potrebne mere za zaštitu od zanemarivanja, od fizičkog, seksualnog i emocionalnog zlostavljanja te od svake vrste eksploatacije dece. Ukoliko dođe od povreda ovih prava, reaguje centar za socijalni rad na kojem je da utvrdi da li dete živi u sredini koja je za njega zaista najbolja.
Roditelji su po zakonu dužni da čuvaju dete od batina, a nikako ovlašćeni da ih sprovode. Ukoliko roditelj fizički zlostavlja dete, može da bude i lišen roditeljskog prava, što je odluka koju u konačnom obliku donosi sud. Posebnim odredbama zakona izričito je zabranjeno nasilje tj. nanošenje telesnih povreda, pod pretnjom niza mera.
Da li je telesno kažnjavanje pozitivna ili negativna mera i dalje je tema u javnosti. Među glasnim zagovornicima telesnog kažnjavanja je sada već popularni psihoterapeut Zoran Milivojević, koji je 2014. godine pre usvajanja građanskog zakonika, upozoravao da će doći do "razbijanja srpskog društva, uništenja porodice i stvaranja divlje generacije" ukoliko se jačaju prava deteta, a naročito ako se zabrani telesno kažnjavanje.
"Govori se da decu niko ne treba da udari, da treba da se razgovara s njima, i na prvi pogled bi to svako podržao, ali kada vidite šta se sve desilo u zemljama u kojima je sličan pravilnik primenjen, diže vam se kosa na glavi", rekao je Milivojević, uz opasku da država ne bi trebalo da se meša u porodične i privatne odnose. On je takođe dodao i da se deci daje vlast ako se zabrani telesno kažnjavanje, uz napomenu da on ne podržava zlostavljanje, ali telesnu kaznu da.
"Telesna kazna je ideja da zaboli, a ne da povredi. Dakle, pitanje je gde je dete udareno i na koji način", zaključio je on.
Nakon ovakvih oglašavanja Milivojevića, više od 140 psihijatara, psihologa i pedagoga oglasilo se javnim obaveštenjem i stavom da Zoran Milivojević ne poseduje kako stručno obrazovanje, pa tako ni znanje da daje ovakva mišljenja i savete. Stručnjaci su poručili da njihov samoproklamovani kolega ne koristi nikakve naučne osnove u svom radu, te da roditelji imaju pravo da se pravovremeno i tačno informišu, a ne kod onih koji se predstavljaju kao stručnjaci.
"Vi ćete mi govoriti kako da podižem svoje dete"
Zaštita dece od nasilja pripada domenu prava deteta, koja su takođe vrlo osporavana, uprkos naučnim dokazima da su opravdana. Prvi sveobuhvatni akt koji se bavi pravima deteta i koji ih štiti i od batina je međunarodno ratifikovana Konvencija o pravima deteta koja ove godine obeležava tri decenije postojanja, a koju je ratifikovala i Srbija. Kako za Radio 021 kaže zamenik pokrajinskog zaštitnika građana za prava deteta Milan Dakić, jako je bitno primeniti ovu konvenciju u praksi i promovisati prava deteta kako bi što više građana, a pre svega roditelja, naučilo kako da razmišlja u najboljem interesu najmlađih.
"Batinjanje dece nije više čak ni teorija ili metod koji je zabranjen zakonom - mi sada govorimo o fizičkim promenama na mozgu deteta do kojih dolazi sa batinama. Ovo je dokazano u nauci poređenjem dece koja su pretrpela određene traume i zloupotrebe, a pritom ne mislim čak ni na one najstrašnije primere nasilja, već upravo na one metode takozvanog vaspitavanja dece. To je potpuno pogrešan koncept", kaže Dakić i dodaje da je pred nama mnogo posla u edukaciji roditelja koji ne znaju ni za šta bolje, osim za batinu.
Šta jeste, a šta nije disciplina možda jeste tema za društvo, ali nije za pravo. Kako za 021 kaže direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja dr Ivana Stevanović, s godinama se pravo i pravda sve bolje sprovode u sudovima i sudije su naučile da razmišljaju u najboljem interesu mališana, pa se tako i donose kazne protiv nasilnih roditelja. Ipak, i dalje je ostala određena moralna dilema u javnosti.
"Problem je šta se u društvu pod telesnim kažnjavanjem podrazumeva. Fizičko kažnjavanje jeste nešto što se kod nas sankcioniše već dugi niz decenija, ali problem je kad dođemo na nivo gde se telesna kazna percipira kao mera disciplinovanja, a da li je jedan šamar telesna kazna? Ja vam kažem da jeste, ali ne smatram da roditelji koji su jednom u svom životu prema detetu upotrebili šamar treba da idu u zatvor. Država mora da stane iza dece i pomogne roditeljima, jer ja verujem da se 90 odsto roditelja zaista loše oseća kad, ne znajući drugi način, koristi telesnu kaznu kao poslednji model za disciplinovanja. Podrazumeva se da vaspitanje mora da postoji i granice moraju da se poštuju, ali postoji nenasilan način komunikacije", kaže naša sagovornica.
Kako naglašava, naše društvo je u periodu kad nasilni metodi komunikacije dominiraju.
"I ovo je težak period u kojem se deci šalju sasvim pogrešne i opasne poruke. Mi odrasli se pritom ponašamo kao teški licemeri - negde može batina, negde ne može. Nemojte se čuditi ako vaše dete koje gleda nasilje i koje trpi telesnu kaznu ode sutra u svoju sredinu i prebije drugo dete - mališani uče na osnovu modela ponašanja, gledajući nas. Učenje kroz priču dolazi tek kasnije", dodaje Stevanovićeva.
Ne očekujte da vas dete kasnije poštuje
Psihologija je, kao nauka, dala najveći doprinos u razumevanju razvoja dece, pa i u ovoj oblasti i to kroz dugogodišnje naučne analize ranog razvoja. Stručnjaci su sigurni: razvoj i upijanje saznanja počinje od samog rođenja, što mozak deteta čini određenim sunđerom. To ne znači da je dete rođeno kao prazna tabla, ali znači da može da počne sa razumevanjem ponašanja roditelja, kaže za 021 razvojni psiholog dr Ivana Mihić. Kako napominje, dete tokom razvoja prima niz nadražaja i na njih reaguje pozitivno ili negativno, jer je za njega tada sve novo. Nove su i batine.
"Ne vidim zašto neko malo dete ne bi vriskalo, trčalo, kretalo se, tražilo nešto po stanu i pravilo čak i mali nered kad istražuje. Ne vidim to ni kao naučnik, a ni kao roditelj. Takođe ne mogu lično da razumem zašto je logična posledica da kad dete nešto istražuje - dobije batine, To nikada ne može da bude logička posledica. Mi ćemo, kao odrasli ljudi, vrednovati one koji izražavaju svoje mišljenje i artikulisani su, nećemo reći da je logična posledica da ti neko nanese bol kao postaviš pitanje ili ne ispuniš neko očekivanje u ponašanju. Zašto bi s decom bilo drugačije?", pita naša sagovornica.
Kako pojašnjava za 021, kada posmatrate okolinu iz perspektive deteta, u tom svetu je sve novo - novi su i štekeri koji zanimaju dvogodišnje dete koje ne zna šta je struja, novi je odnos i ideja zabrane, nov je i model porodice, šta smeju i rade odrasli, a šta deca.
"Nova je ideja kako koji glas roditelja zvuči, šta znači, kakav je izraz lica... Sve u okruženju je novo i od deteta očekujemo da time vlada i logički zna tačno šta sme, a šta ne. Ali tako ne reaguju ni odrasli, a kamoli deca. Zamislite da je dete u nekoj nejasnoj situaciji i traži podršku roditelja, a kad ga pogleda, na njegovom licu vidi izraz besa - kako će se osećati, osim što će biti zbunjeno i znati da nije na sigurnom i da sledi nešto što će ga boleti? Mi bismo svi voleli da nam se deca kasnije u životu obraćaju za podršku i da nam veruju, a istovremeno bismo i da ih tučemo da nauče. To tako ne ide", objašnjava razvojni psiholog dr Ivana Mihić.
Ono što stručnjaci savetuju kada je reč o ovoj temi je stalna edukacija i pomoć. Ukoliko, kao roditelji ili staratelji, osećate da ste nemoćni u vaspitavanju svoje dece, pre posezanja za najlakšom metodom - udara jači na slabijeg, konsultujte se sa psiholozima i pedagozima o svojim namerama. To je u školama, domovima zdravlja i brojnim savetovalištima potpuno besplatno, a ne ostavlja dugoročne posledice na dete od kojeg ćete kasnije očekivati da vas poštuje i voli.
------------
Projekat "I ja imam prava" finansijski je podržao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u članku nužno ne izražavaju stav sekretarijata.
.jpg "Na auto-putu kod Vranja u automobilu otkriveno 237 kilograma duvana")
.jpg "Lokalni izbori: Ko od opozicije (za sada) izlazi i u kojim mestima?")
.jpg "Veliko hapšenje: Falsifikovali isprave Srba sa Kosova, među privedenima matičari, pripadnik MUP-a...")
.jpg "Kentkart traži međunarodnu arbitražu protiv Srbije zbog naplate prevoza")
Komentari 38
Bili Piton
Najbolji interesi: sta je to? Moja deca su zdrava, sita, obucena, obuvena i imaju krov nad glavom. Dok god budem mogao da im obezbedim, imace to, a za vise ce morati sami da se snadju. Njihova majka i ja pokusavamo da im damo dobar primer u ovom drustvu gde su moralne vrednosti potonule. Ne zelimo da ih guramo na ono sto nece, drago nam je kad i ako poslusaju.
O vaspitanju: Deca istrazuju, ali ih od malih nogu treba kanalisati, pricati im, davati primer i uciti ih. Decu ne treba tuci, ali to ne treba zabraniti, mora se ostaviti kao poslednje sredstvo, kad nista drugo ne pali. Svoju decu nikad nisam udario, ali to da li ce dete dobiti batine ili ne zavisi i od deteta, i od roditelja, i od situacije.
Strucnjaci u tekstu nisu napravili kljucnu razliku izmedju vaspitanja decaka, koji vole fizicke aktivnosti i devojcica, koje vole socijalne interakcije. Decaci se radjaju bez socijalnih vestina, bez intuicije i smisla za lepo, za meru, bez stila; devojcice sve to imaju. Mozda je dobra ideja razdvojiti skole, jer devojcice u sadasnjem skolskom sistemu prosperiraju, a decaci stagniraju i padaju (imam i sina i cerku, znam kako je).
/
deca se razvijaju i uce svakoga momenta tako da moraju zapazati i upijati i detalje na igrackama.
sa drvenom kockom cete dobiti drveno dete
Pera
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar