Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić naglasio je da je cilj predloženih zakonskih izmena usklađivanje sa Ustavom, uz ocenu da je postojeći zakon po nizu svojih rešenja restriktivan, prevaziđen i neusaglašen sa Ustavom i da ograničava korišćenje demokratskih mehanizama garantovanih najvišim pravnim aktom.
"Važeći Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi je donet 1994. godine, a minimalno izmenjen 1998 .godine, ali je primena niza rešenja tog zakona u praksi pokazala velike nedostatke, zbog čega se referendum i narodna inicijativa retko koriste", rekao je Ružić.
Kako je naveo, od uvođenja višestranačja u Srbiji održana su svega tri referenduma na republičkom nivou - 1992, 1998. i 2006. godine, i to na predlog Narodne skupštine, ali ne i građana.
Kada je reč o narodnim inicijativama, zabeležena je samo jedna za koju bi se, ukazao je Ružić, uslovno moglo reći da je ostvarena po važećem Zakonu, a to je inicijativa Fondacije "Tijana Jurić" za promenu krivičnog zakonika.
"Na lokalnom nivou uspešni referendumi su se održavali samo po pitanju uvođenja mesnih samodoprinosa, što ukazuje da se ovi demokratski instituti slabo primenjuju u Srbiji i to stanje želimo da promenimo", naglasio je Ružić.
Prema njegovim rečima, resorno ministarstvo je već promenom Zakona o lokalnoj samoupravi fiksiralo potreban broj birača za pokretanje narodne inicijative na pet odsto birača u jedinici lokalne samouprave. Kako je ukazao, tom izmenom ukida se mogućnost da jedinice lokalne samouprave statutima samostalno utvrđuju ovaj procenat što je ranije, kaže Ružić, za posledicu imalo to da su pojedine lokalne samouprave predviđale neprimereno visoke procente koji su se kretali i do 25 odsto.
Pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave Saša Mogić rekao je da je jedna od ključnih neusaglašenosti važećeg zakona sa Ustavom tzv. kvorum za referendum, odnosno, odredba po kojoj uspeh referenduma predviđa izlaznost više od polovine upisanih birača. S druge strane, članom 203. stava 8 Ustava Srbije utvrđeno je da se odluka o promeni najvišeg pravnog akta donosi ukoliko za nju glasa većina od izašlih birača.
"Bilo je raznih komentara u javnosti šta je smisao ukidanja kvoruma za referendum. I da odustanemo od donošenja novog zakona i da se ništa ne promeni, ako bi se održao referendum za promenu Ustava, ne bi mogao da se primeni važeći zakon, jer je Ustav to eksplicitno odredio", kazao je Mogić, koji je tzv. kvorum za referendum označio kao jedan od ključnih problema za primenu tog demokratskog instituta.
Mogić je naveo da dosadašnja zakonska rešenja nisu poznavala niti su uređivala sve vrste referenduma koja poznaje novi Ustav, a predloženim zakonom uređuju se obavezni i fakultativni (savetodavni) referendum, kao i prethodni i naknadni referendum na zahtev birača ili poslanika/odbornika na celoj ili na delu teritorije.
"Predviđa se i proširenje kruga birača sa pravom učešća na referendumu na interno raseljena lica, dok se potpisi za narodnu inicijativu mogu prikupljati elektronskim putem", naveo je Mogić.
Prema predloženom zakonu, referendumsku kampanju može da vodi svako pravno lice ili grupa građana, a kontrolu finansiranja sprovodi Agencija za borbu protiv korupcije.
Javna rasprava o Nacrtu Zakona trajaće do 22. novembra, a prethodne dve održane su u Nišu i Novom Sadu.
.jpg "Uhapšen zbog pokušaja ubistva u Mirijevu")
Komentari 34
KLF
Bojan
ha
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar