Podaci do kojih je WWF došao pokazuju da se u Srbiji legalno ulovi oko 5.000 tona ribe, dok je količina nelegalno ulovljene znatno veća - procene idu i do 10.000 tona. Ribokrađa uništava riblji fond, životnu sredinu i zdravlje ljudi.
"Ribokrađa, a zatim i nelegalna prodaja ribe na ulici, omogućena je zbog slabe kontrole i malih, praktično nepostojećih kazni. Ribokrađa je zbog toga izvor lake zarade, bez mnogo rizika. Ribokradice se ne libe da otvoreno i iz dana u dan prodaju nelegalni ulov u ribarnicama i na pijacama, dajući primer i restoranima da u svoju ponudu uključe zaštićene vrste. Vrsta koja se po svoj prilici nalazi u najnepovoljnijem položaju je kečiga, kojoj bez preterivana preti izumiranje", ističe Vladimir Stakić iz Ujedinjenih ribolovaca Srbije.
Na meti ribokradica je prvenstveno kvalitetna riba – smuđ, som i šaran, a naročito kečiga. Ukus i kvalitet mesa ove ribe pokrenuo je lanac njenog masovnog izlovljavanja. Sprovođenje totalne zabrane lova te vrste, koju je Ministarstvo zaštite životne sredine uvelo početkom godine na inicijativu WWF-a je za sada neefikasno, te se ta riba ulovljena u otvorenim vodama i dalje nalazi u redovnoj ponudi mnogih restorana i na pijacama.
"Građani nam i posle godinu dana od uvođenja zabrane šalju putem društvenih mreža fotografije kečige koja je poslužena u restoranu. Za nas je to dobar znak da su oni svesni zabrane, ali mi nismo prava adresa za prijave, već inspekcija. Problem je što se pojedini ugostiteljski objekti, pre svega riblje čarde, otvoreno hvale na društvenim mrežama da su uspeli da nabave kečigu iz divljine. Zakon jasno propusuje da je to zabranjeno, a pri tom nema ni razlike u ukusu između kečige iz Dunava i iz ribnjaka. Legalna alternativa koja bi pomogla oporavak ribljeg fonda jeste konzumacija kečige iz uzgoja. Na taj način bi inspekcija, ali i aktivisti dobili veću podršku u svom radu", dodaje Deni Porej, direktor WWF Adrije-Srbije.
WWF i Ujedinjeni ribolovci Srbije apeluju na nadležne organe da na zločine prema prirodi ne gledaju blagonaklono, da ribokrađu počnu da tretiraju kao bilo koju drugu krađa koja ostavlja ekonomsku štetu po državu, ali pre svega kolektivnu štetu po građane zbog narušavanja prirode.
"Apelujemo i na tužilaštvo i sudstvo da zahtevaju i izriču adekvatne kazne. Ribokrađu ne treba tretirati kao socijalnu kategoriju, jer se njome bave organizovane kriminalne grupe i pojedinci, koji ostvaruju veliku nelegalnu dobit. Adekvatno sprovođenje postojećih zakona, osnaživanje inspekcije i podrška javnosti mogu doprineti rešavanju ovog problema na otvorenim vodama Srbije, te očuvanju reka i ribljeg fonda Srbije", zaključuju u WWF.
.jpg "Voz koji je išao za Novi Sad udario ženu u Zemun Polju, poginula na licu mesta")
.jpg "Veliki požar na deponiji kod Užica: Danima gori, tokom noći se proširio")
.jpg "Uhapšena trojica dilera iz Niša: Jedan imao kilogram amfetamina, ostali marihuanu")
Komentari 3
Sarandzija
Boban
Nikola
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar