Kako piše
Politika, moderne virtuelne prezentacije, "svetski" dizajn ambalaže i preuzete poslovne fraze poput "misije i vizije kompanije" trebalo bi da upućuju na osavremenjivanje domaće industrije. Ispod te marketinške fasade, međutim, u pogonima širom Srbije su i dalje prisutni neadekvatni socijalistički obrasci rukovođenja i rada. Sve ove tvrdnje se, naravno, odnose samo na preživele fabrike koje nisu za svagda zakatančene divljom privatizacijom u bespućima srpske tranzicije.
To su neki od nalaza iz studije "Fabrika: industrija u postsocijalističkoj Srbiji" dr Marice Šljukić, sociološkinje i docentkinje na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Za ovu publikaciju autorka je nedavno dobila godišnju nagradu "Vojin Milić", koju dodeljuje Srpsko sociološko društvo za najbolju sociološku knjigu.
Ona ističe da je industrija u Srbiji, od osnovnog pokretača privrednog i društvenog razvoja, što je bila ili je trebalo da bude u socijalizmu, poslednjih decenija postala simbol tranzicionog neuspeha, a njen oporavak je neizvestan. Srpska industrija je, štaviše, postala kombinacija socijalističkog nasleđa i novih organizacionih formi nastalih prilagođavanjem proizvodnje kompleksnim zahtevima novog, "postsocijalističkog" okruženja.
Njena erozija je započeta posle raspada SFRJ. Ekonomskom ali i fizičkom uništavanju mnogih postrojenja devedesetih su doprineli dobro poznati razlozi: ratovi u okruženju, hiperinflacija, sankcije, NATO agresija... Početkom 21. veka devastacija se nastavlja, ponajviše zbog privatizacije, pa je do 2010. godine prodato 2.000 najboljih srpskih preduzeća. Takođe, zbog odsustva interesovanja za njihovu rekonstrukciju, oko 90 najvećih firmi – "realsocijalističkih dinosaurusa" – polako se gase ili su već ugašeni jer im dugogodišnje neracionalno poslovanje i organizacija, tehnološka zaostalost i višak radne snage onemogućavaju konkurentnost. Na sve to, Zakonom o stečaju iz 2009. ključni industrijski sektori su stavljeni u ruke stranog kapitala.
Kada je reč o fabrikama koje su u državnom ili privatnom vlasništvu opstale do danas, u mnogima od njih je primetna opterećenost poslom, uz loše uslove rada i neizvesnost radnog mesta. Tako je bezmalo dve trećine radnika koji su učestvovali u autorkinom istraživanju izrazilo strah od gubitka posla, što je drastično više u odnosu na 2001. godinu i doba početka privatizacije, kada je oko polovine radnika strepelo od otkaza.
"Ovaj strah se ogleda i u tome da mnogi zaposleni, strepeći od umanjenja plate ili gubitka radnog mesta, ne uzimaju bolovanje čak i kad im je ono zaista potrebno. To je istovremeno drugačija situacija nego u socijalizmu, kad se bolovanje uzimalo onda kad za to i nije bilo razloga", navodi dr Marica Šljukić.
Ono što je slično u današnjim i nekadašnjim industrijskim organizacijama jeste izraženo hijerarhijsko i centralizovano odlučivanje.
Među važnim nalazima ove studije je i onaj koji svedoči o otuđenosti od posla, odnosno o tome da zaposlene u industriji u Srbiji na rad podstiče isključivo zarada. Potreba za stvaranjem nečega novog motiviše tek 6,8 odsto ispitanika, što upućuje na to da je rad za ogromnu većinu isključivo sredstvo obezbeđivanja plate, a ne cilj sam po sebi.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Danas blokada 30 raskrsnica u Novom Sadu: Buka od 15 minuta zbog izbora za mesne zajednice")
.jpg "Brnabić o tome kako je u Hagu objasnila Vučićevu posetu Moskvi")
Komentari 4
treba
Danilo
Nemanja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar