I ne samo njima, već i drugima koji se boje da bi zbog prinudnih izvršenja mogli da ostanu bez krova nad glavom.
Ko sve, i kada, po Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, na koju se poziva Ustavni sud, ima pravo na dom?
Stručnjaci se slažu da su to svi državljani Srbije, ali se ne slažu u kojim okolnostima, pišu
Novosti. Za građanske aktiviste to pravo je apsolutno: niko ne može nikoga prinudno iseliti i ostaviti ga na ulici bez minimalnog smeštaja. Sudije i advokati ističu da se svaki slučaj ipak mora razmatrati ponaosob.
Ustavni sud je 26. decembra 2019. usvojio Dobrilinu ustavnu žalbu i poništio presudu Apelacionog suda u kojoj se tvrdi da posle smrti supruga nije stekla svojstvo zakupca na neodređeno vreme, na osnovu koje je i iseljena. Budući da je Ustavni sud naložio ponovno odlučivanje, prema rečima Dobrilinog zastupnika Nenada Ilića, očekuje se da Apelacioni sud uvaži sve činjenice na koje je USS ukazao.
Prema Ilićevim rečima, Ustavni sud je već doneo 2013. sličnu odluku u slučaju V. I., koja se uselila u stan još kasnije nego Dobrila, takođe posle zaključenja braka sa osobom koja je bila nosilac stanarskog prava. USS je konstatovao da je ona stekla pravo na dom, a ovi slučajevi opredeliće buduću sudsku praksu.
Kako kaže Evropski sud, dom čine prostorije sa kojima je pojedinac ostvario dovoljno jaku, kontinuiranu povezanost, bez obzira na to da li tu stanuje zakonito ili ne. On nije ograničen na stan ili kuću, već to može biti i kamp-kućica ili drugi prostor ako ga pojedinac opravdano smatra svojim domom i tako ga i koristi. Pravo na dom može biti narušeno samo ako postoji opravdana društvena potreba.
Zato u Udruženju "Za krov nad glavom" smatraju da to pravo uživa apsolutnu zaštitu.
"Mada je zaštićeno međunarodnim konvencijama i Ustavom, kod nas je pravo na dom postalo prazno slovo na papiru, što zbog Zakona o izvršenju i obezbeđenju, što zbog Zakona o stanovanju. Ministarstvu pravde podneli smo predlog da svaka nepokretnost koja ima utvrđenu funkciju doma bude izuzeta iz prinudnog izvršenja", kaže za "Novosti" Ivan Zlatić iz ove organizacije.
Dragana Boljević, počasna predsednica Društva sudija i sudija Apelacionog suda u Beogradu, objašnjava za "Novosti" da pravo na dom konkuriše pravu na imovinu, kao i da je dugo postojalo uverenje, shodno praksi Vrhovnog suda, da je pravo na imovinu najvažnije.
"U svakom pojedinačnom slučaju zavisi koje od ova dva prava će prevladati. Na primer, bitno je da li je tužilac nekretninu iz koje želi da iseli tuženog kupio kao useljivu ili neuseljivu, da li on sam ima gde da živi, da li tuženi ima gde da živi, kakvog je materijalnog stanja, koliko dugo tu živi. Ukoliko prevladaju okolnosti u korist prava na dom, tužilac ne može da uđe u državinu, ali država može to da mu kompenzuje tržišnom zakupninom", kaže Boljevićeva.
Komentari 7
Mirin
LOL
mila
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar