Presuda Ustavnog suda daje nadu ljudima koji zbog izvršenja mogu ostati bez doma

Autor: Novosti

Info

04.02.2020.

20:53 > 07:46

Presuda Ustavnog suda kojom je priznato pravo na dom Dobrili Petrović, penzionerki koju su izvršitelji sa ćerkom i dvoje maloletnih unučića prinudno iselili pre dve godine, dala je nadu mnogim korisnicima stanova u privatnom vlasništvu.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Presuda Ustavnog suda daje nadu ljudima koji zbog izvršenja mogu ostati bez doma

Foto: 021.rs (ilustracija)

I ne samo njima, već i drugima koji se boje da bi zbog prinudnih izvršenja mogli da ostanu bez krova nad glavom.

Ko sve, i kada, po Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, na koju se poziva Ustavni sud, ima pravo na dom?

Stručnjaci se slažu da su to svi državljani Srbije, ali se ne slažu u kojim okolnostima, pišu Novosti. Za građanske aktiviste to pravo je apsolutno: niko ne može nikoga prinudno iseliti i ostaviti ga na ulici bez minimalnog smeštaja. Sudije i advokati ističu da se svaki slučaj ipak mora razmatrati ponaosob.

Ustavni sud je 26. decembra 2019. usvojio Dobrilinu ustavnu žalbu i poništio presudu Apelacionog suda u kojoj se tvrdi da posle smrti supruga nije stekla svojstvo zakupca na neodređeno vreme, na osnovu koje je i iseljena. Budući da je Ustavni sud naložio ponovno odlučivanje, prema rečima Dobrilinog zastupnika Nenada Ilića, očekuje se da Apelacioni sud uvaži sve činjenice na koje je USS ukazao.

Prema Ilićevim rečima, Ustavni sud je već doneo 2013. sličnu odluku u slučaju V. I., koja se uselila u stan još kasnije nego Dobrila, takođe posle zaključenja braka sa osobom koja je bila nosilac stanarskog prava. USS je konstatovao da je ona stekla pravo na dom, a ovi slučajevi opredeliće buduću sudsku praksu.

Kako kaže Evropski sud, dom čine prostorije sa kojima je pojedinac ostvario dovoljno jaku, kontinuiranu povezanost, bez obzira na to da li tu stanuje zakonito ili ne. On nije ograničen na stan ili kuću, već to može biti i kamp-kućica ili drugi prostor ako ga pojedinac opravdano smatra svojim domom i tako ga i koristi. Pravo na dom može biti narušeno samo ako postoji opravdana društvena potreba.

Zato u Udruženju "Za krov nad glavom" smatraju da to pravo uživa apsolutnu zaštitu.

"Mada je zaštićeno međunarodnim konvencijama i Ustavom, kod nas je pravo na dom postalo prazno slovo na papiru, što zbog Zakona o izvršenju i obezbeđenju, što zbog Zakona o stanovanju. Ministarstvu pravde podneli smo predlog da svaka nepokretnost koja ima utvrđenu funkciju doma bude izuzeta iz prinudnog izvršenja", kaže za "Novosti" Ivan Zlatić iz ove organizacije.

Dragana Boljević, počasna predsednica Društva sudija i sudija Apelacionog suda u Beogradu, objašnjava za "Novosti" da pravo na dom konkuriše pravu na imovinu, kao i da je dugo postojalo uverenje, shodno praksi Vrhovnog suda, da je pravo na imovinu najvažnije.

"U svakom pojedinačnom slučaju zavisi koje od ova dva prava će prevladati. Na primer, bitno je da li je tužilac nekretninu iz koje želi da iseli tuženog kupio kao useljivu ili neuseljivu, da li on sam ima gde da živi, da li tuženi ima gde da živi, kakvog je materijalnog stanja, koliko dugo tu živi. Ukoliko prevladaju okolnosti u korist prava na dom, tužilac ne može da uđe u državinu, ali država može to da mu kompenzuje tržišnom zakupninom", kaže Boljevićeva.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Komentari 7

Hronološki Najpopularniji

Mirin

04.02.2020 • 20:10

Za lola

Prvo svaki čovek ima pravo na krov nad glavom to je po svetskom zakonu. Niko nema prava nikog da iseli na ulicu. Ako je kredit banka ti da manji stan a o privatnom vlasništvu bez kredita pogotovu da nepišem sve je jasno. E što Kićo u banani državi sami smo krivi. Drugo ako iznajmljuješ stan kao ja pravi se ugovor kod notara daje se depozid u visini kirije ili ako je opremljen luksuznije stan daje se po dogovoru. Ja rentiram dva stana već 12 godina nikada nisam imao problema iseljenja. Naprotiv podstanari pobegnu preko noći i ostave haos u stanu. Ali ako imaš ugovor notar mora da garantuje za taj ugovor i ako se desi nešto slično on potražuje novac za štetu koja je načinjena nikakav problem. A najsigurnije je plaćanje za 1 godinu unapred plus depo za nameštaj. Ja kad uzimam rentu prvo tražim plaćene račune onda renta.

0 0 0
LOL

04.02.2020 • 16:26

za Milu

Da nisam covek reka bih da me se netice ali, nije sve crno i belo postovana. Znam za vise slucajeva konkretno u NS al bilo je i u drugim mestima da neki ljudi bukvalno zive na taj nacin decenijama da se legalno usele kao podstanar koji da prvu kiriju i plati prvi racun a posle nikad visa a vlasnik stana i pored dugova i ugovora ne moze da izbaci stanare do nelegalnih gde porodice obijaju i useljavaju se u stanove ciji vlasnik nije u gradu trenutno . I kada najzad dokazete da je stan vas i da ta porodica duguje boga i oca a ne vi, dobijete sud i angazujete izvrsitelja da najzad dobijete vasu nekretnunu u svoj posed pojavi se krov nad glavom, mediji itd.

1 4 -3
mila

04.02.2020 • 15:25

daj Boze

Volela bih da vise nikad ne bude vest u stampi da je neko izbacen iz stana. Koji izvrsitelj moze da izbaci iz stana staru zenu, sa prodicom ili bez porodice. Ovo sigurno ni jedan normalan covek nebi ucinio.

9 2 +7

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.