Menu 021

Srbija nema dovoljno zavarivača, za tri godine mogla bi da ostane bez ovog kadra

Samo u građevinskoj industriji u Srbiji trenutno nedostaju 1.370 zavarivača, kaže potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić, koji upozorava da preti opasnost da u naredne tri godine neće imati ko da radi u tom privrednom sektoru jer nedostaju i druge zanatlije.
Info 01.12.2020. | 08:42
Srbija nema dovoljno zavarivača, za tri godine mogla bi da ostane bez ovog kadra
Foto: Pixabay
Rodić za Tanjug kaže da varioci nedostaju i u drugim industrijskim granama, a da u Beogradu ima svega nekoliko argonskih zavarivača sa licencom, dok je elektro i klasičnih varilaca nešto više, ali da su oni samo kap u moru kada se ima u vidu planirana izgradnja.
 
"Kada bismo imali 100.000 zanatlija svi bi odmah našli posao u Nemačkoj i druge evropske zemlje gde su stalno otvoreni konkursi za naše ljude", smatra Rodić i kaže da, recimo, srpski keramičari i podoliteri u Berlinu zarade i do 4.000 evra mesečno ako rade i prekovremeno.
 
Kao primer tog trenda navodi više od 20 zavarivača Fabrike vagona Kraljevo koji su otišli na rad u Irsku.
 
"Tamo, osim redovne plate dobijaju nagradu za prekovremeni rad, kao i besplatan stan, jedan obrok dnevno i prekvalifikaciju i dokvalifikaciju o trošku poslodavca", navodi Rodić i skreće pažnju na to da su niske nadnice u našim građevinskim firmama posledica toga što država daje poslove stranim kompanijama koje naše građevinare uzimaju kao podizvođače, te za radnike ostaje malo novca.
 
Kada je reč o finansijskim motivima za odlazak naših radnika direktor Instituta Goša Mirko Ličina napominje da je Srbija još uvek zemlja sa relativno jeftinom radnom snagom, te da uslovi kod nas, pre svega tržišni, nude relativno niže zarade u odnosu na zarade koje se ostvaruju u inostranstvu.
 
"Ima niz prednosti ako radite u svojoj zemlji ili radite u inostranstvu, ali kada govorimo o ličnim materijalnim uslovima, onda je situacija takva", dodaje Ličina.
 
Kaže da Goša pomaže svojim obučenim kadrovima da se zaposle u domaćim firmama i da su veoma uspešni u tome, te da veliki broj njih zaista radi u domaćim kompanijama, ali on smatra da je ipak potrebno mnogo intenzivnije obučavanje zarad zadovoljavanja potreba tržišta.
 
"Mislim da se uslovi i kod nas popravljaju za zavarivače. Nije isto raditi u inostranstvu i u Srbiji bez obzira kakvi su uslovi u inostranstvu. Ako ste u svojoj zemlji sa porodicom i sa svojim ljudima u okruženju nije u pitanju samo materijalna strana, već i druga strana koja zadržava ljude ovde", objašnjava Ličina.
 
Smatra i da zavarivači sa iskustvom ovde stiču bolje uslove u ovoj profesiji što je, kako kaže, veoma značajno i dragocenu za tu struku.
 
S druge strane, on problem nedostatka zavarivača na tržištu rada u Srbiji vidi i u obrazovnom sistemu koji, prema njegovim rečima nije kroz redovan program edukovao taj profil radnika, ali napominje da ni firme ne žele da plaćaju obuke svojim radnicima jer im odlaze u inostranstvo i ne mogu da ih zadrže.
 
"Faktički oni ih finansiraju a ne mogu nikako da ih zadrže i obavežu, te ih napuste nakon kratkog vremena, kada steknu malo iskustva i dešava se ovo o čemu pričamo", tvrdi Ličina.
 
Dodaje da je povećanje potrebe na tržištu prouzrokovana i novim tehnologijama koje se umnogome oslanjaju na tehnologiju zavarivanja.
 
"Sigurno je da će i u tom smeru tehnologije napredovati i samim tim će se pojavljivati još veća potražnja za  zavarivačima", kaže on i dodaje da su pored zavarivača deficitarna zanimanja i tehnolog za zavarivanje i inspektor.
Autor: Tanjug
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • g pen
    01.12.2020 12:38
    Al zato sto ima menadzera, ekonomista, pravnika, kojekakvih sefcica i referenata za ovo i ono...izmisljenih radnih mesta da se potrpaju podobni dovuceni glasaci.
  • mrcke
    01.12.2020 11:10
    Srbija pod broj jedan nema dovoljno normalnih zdravorazumnih ljudi, pa tek onda svih ostalih.
  • Željko
    01.12.2020 10:57
    Sedim u kafiću, pijem kaficu I glođem plasičnu kašikicu. Napokon,došlo je I naše vreme. Veliki pozdrav za kolege zavarivače I bravare
  • Rasa
    01.12.2020 10:26
    razlika u ceni
    Nemci placaju realno 3000e visokokvalifikovanu i strucnu radnu snagu na graadilistima. Dok nase firme placaju od 300e do 500e. Cena kvadratnog metra izgradjenog na takvim gradilistima se krece od 1500e do2500 kako u Nemackoj tako i u Srbiji. Da se zakljuciti da je u Srbiji ta razlika "negde" isparila, to "negde" neka utvrdjuju nadlezni a dotle radnici idu gde ih vise cene.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest