Poskupljenje sirovina i energenata ugrožava likvidnost većine preduzeća, nekima i pogoduje

Autor: Beta

Info

06.12.2021.

13:48 > 13:50

Poskupljenje sirovina i energenata, kao i rast inflacije negativno utiču na likvidnost većine preduzeća.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

S druge strane, postoje i oni kojima ovakva situacija ide na ruku, piše mesečnik "Biznis i finansije".

Po oceni profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojka Arsića od toga koliko je učešće rashoda za energente i sirovine u troškovima preduzeća, zatim od dužine trajanja perioda visokih cena, kao i od mogućnosti firme da poveća cene sopstvenih proizvoda i da na taj način poskupljenje inputa prevali na kupce zavisi kako će koja firma proći kroz aktuelnu situaciju.

On je istakao je da će se uticaj na likvidnost meriti i time da li će se cene energenata i sirovina zadržati na visokom nivou u dužem periodu, ili je to povećanje kratkotrajno, u kom slučaju će efekat biti manji.

"Rast cena energenata i sirovina pogađa naročito preduzeća koja u proizvodnji značajno troše te inpute, a koja ne mogu da povećaju cene svojih proizvoda, kao i preduzeća koja se nakon povećanja cena sopstvenih proizvoda suočavaju sa padom prodaje, odnosno tražnje", objasnio je Arsić, ali i ukazao da postoji i druga grupa firmi - potencijalni "dobitnici".

Korist imaju proizvođači sirovina

Koristi od rasta cena, kako je kazao, mogu imati preduzeća koja se bave proizvodnjom sirovina, kao što su proizvodjači žitarica, voća i povrća, zatim proizvodjači osnovnih metala, poput bakra i gvoždja.

On, međutim, upozorava da je potencijalna korist od rasta cene u ovoj godini smanjena u slučaju onih poljoprivrednih proizvoda koji su imali veliki pad prinosa usled suše, dok je rast cene energenata smanjio korist proizvodjačima bakra i gvoždja.

Kako "korist" s jedne može biti umanjena "izazovima", s druge strane prikazuje i na primeru dešavanja u građevinskom sektoru, u kome se beleži rast cena stambenog i poslovnog prostora.

"To je pogodovalo preduzećima koja su angažovana na građevinskim poslovima, mada je rast cena njihovih inputa – plata radnika, metala, energenata – tokom ove godine 'pojeo' veliki deo njihovog profita", rekao je Arsić.

Visoka inflacija negativno utiče na ukupnu privredu i ako potraje u dužem periodu po proceni Arsića vrlo verovatno da će nastupiti stagflacija, odnosno stanje u kome privredna aktivnost stagnira, dok inflacija ostaje na visokom nivou.

S druge strane, napomenuo je, problemi na tržištu energenata, metala, čipova, u međunarodnom saobraćaju i drugi sa kojima se suočava domaća ali i globalna privreda ne mogu rešiti štampanjem novca, ili povećanjem tražnje kroz fiskalnu ekspanziju.

"Ukoliko se inflacija zadrži na visokom nivou u dužem periodu, vrlo je verovatno da će doći do rasta kamatnih stopa, a time i do rasta troškova poslovanja preduzeća. Mogući rast kamatnih stopa bi negativno uticao na likvidnost, jer su dugovi privrede tokom poslednjih nekoliko godina značajno povećani", rekao je Arsić.

Problemi sa likvidnošću očekuju firme u naredne dve do tri godine

Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić ocenjuje da će u naredne dve do tri godine značajan broj firmi imati probleme sa likvidnošću.

To je, kako je naglasio, posledica kombinacije nasleđenih problema i politike kakva se vodila od izbijanja pandemije do sada.

"Država jeste pomogla koliko je mogla kroz pakete podrške privredi, ali problem je u tome što je to pomoć u vidu kredita", rekao je Rajić i istakao da u 20 od 27 zemalja EU firme ne moraju ništa od onoga što su dobile kao pomoć tokom krize da vraćaju državi.

Dodao je da u Srbiji oni koji su se zadužili da isplate zarade sa porezima i doprinosima tokom lokdauna, i kasnije kada su koristili pakete pomoći Vlade, sad to moraju da vraćaju, što je još jedno, dodatno opterećenje poslovanja na aktuelna poskupljenja energenata, sirovina i repromaterijala i rasta troškova logistike.

Rajić je podsetio da su samo Srbija i Hrvatska rešile da podižu zarade u javnom sektoru usred krize, što je još jedan udar koji se odrazio na domaću privredu, koja se u isto vreme suočava sa ogromnim nedostatkom radne snage za jednostavnije gradjevinske i "terenske" poslove (poput vozača), što je mnoge nateralo da podignu plate, a sa njima i troškove svoga poslovanja.

"Pomoglo je to što je Narodna banka Srbije spustila referentnu kamatnu stopu na istorijski minimum, ali je sve drugo napravilo pritisak, pa jedino što je firmama preostalo jeste da odu u banku i da se jeftino zaduže", ocenio je Rajić.

Naveo da su te pozajmice namenjene servisiranju redovnih troškova poslovanja, što na duži rok nije održivo.

"Zaduživanje kako bi se pokrili operativni troškovi poslovanja firme na srednji rok uvodi u hroničnu nelikvidnost, a potom i u bankrot", upozorio je Rajić.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.