Veronauka među đacima popularnija od građanskog vaspitanja - pravo na izbor ugroženo?

To što su verska nastava i građansko vaspitanje sada obavezni izborni programi, a ne predmeti, ništa nije promenilo u praksi.
Veronauka među đacima popularnija od građanskog vaspitanja - pravo na izbor ugroženo?
Foto: 021.rs
Promena statusa verske nastave i građanskog vaspitanja u izborne programe, a ne predmete, nije ugrozilo položaj ovih neizostavnih činilaca obrazovanja od nivoa đačkog rasporeda do preduniverzitetskog sistema, po mišljenju nastavnika građanskog vaspitanja. 

U krovnom udruženju nastavnika građanskog vaspitanja ističu da njima nije toliko bitno da se u nazivu nađe predmet umesto programa, a kao najvažnije ističu da zakonom, kao što i jeste, ostane propisana obaveza izbora i pohađanja verske nastave i građanskog vaspitanja.

"Naziv je promenjen, a status uopšte nije. Mi spadamo u obavezne izborne programe. Promena u nazivu stigla je sa reformom, ali građansko vaspitanje i verska nastava su jedina dva obavezna izborna programa koji se neizostavno biraju u svakoj školi, bez obzira na ponudu ostalih programa koji mogu i ne moraju biti izabrani. Došlo je do izmene terminoloških odrednica koje nisu suštinski važne zakonske odredbe. Time se u praksi ništa nije promenilo", razjašnjava za Politiku predsednica Nacionalne asocijacije nastavnika građanskog vaspitanja i saradnika NAGVIS Melita Ranđelović.
 
Ona potvrđuje da se građansko vaspitanje, a to važi i za veronauku, mogu nazvati bilo kako, ali da to u praksi ne bi značilo baš ništa ako je zakonom propisana obaveza izbora i pohađanja nastave veronauke i građanskog vaspitanja. Po važećim prosvetnim propisima ne može da se dogodi da osnovac ili srednjoškolac u Srbiji ne pohađa nijedan od ta dva predmeta.
 
"U praksi često imamo odeljenja koja idu samo na versku nastavu. Poslednje istraživanje, čiji su rezultati nedavno objavljeni, pokazuje da nešto više od 30 odsto ukupnog broja učenika osnovnih i srednjih škola u Srbiji ide na građansko vaspitanje, a ostali, dakle većina ide na versku nastavu. Najmanji broj učenika koji se opredeljuju za građansko vaspitanje su oni od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, svega 20 odsto populacije, u starijim razredima osnovne i u srednjoj školi taj procenat se duplira", ukazuje Melita Ranđelović.
 
Jedan od predloga koje su poglavari svih tradicionalnih crkava i verskih zajednica uputili državnom i prosvetnom vrhu je da se, po ugledu na Uredbu iz 2001. godine, nastava organizuje na nivou odeljenja, ne grupa, bez obzira na broj prijavljenih učenika, kao i da se časovi verske nastave i građanskog vaspitanja održavaju istovremeno.
 
Kako bi dobili normativ, kažu iz udruženja, moraju da spajaju đake u jednu grupu, s obzirom na to da sada više nije moguće da bude više grupa nego što ima odeljenja.
 
"Ovaj predlog ide u smeru da tamo gde ima manje učenika za versku nastavu u jednom odeljenju, to ostane posebna grupa, da veroučitelj može da radi na jednom času i sa pet učenika, da se ne pripajaju vršnjacima iz još nekog odeljenja istog razreda, da veroučitelji dobiju više časova, a da učenika ne bude ukupno, na primer, 25 na jednom času iz svih odeljenja jednog razreda, kako je sada u skladu sa propisanim normativima", poručuje predsednica udruženja koje okuplja nastavnike građanskog vaspitanja, koja dodaje i da je zbog toga nekolicina predavača verske nastave kao i građanskog vaspitanja izgubila poslove.
 
Da li je pravo izbora kod đaka ugroženo?
 
Računajući da povećanje fonda časova ipak nije glavni cilj, već da je prevashodno namera da se osiguraju dostupnost izbora i zaštita prava dece iz manjinskih verskih zajednica, nameće se pitanje da li je pravo dece da izaberu i pohađaju versku nastavu tradicionalnih crkava i verskih zajednica ugroženo važećim Stručnim uputstvom o formiranju odeljenja i načinu finansiranja za školsku 2021/22. godinu, piše Politika.
 
Može da se dogodi da u jednoj generaciji neke škole bude svega dvoje ili šestoro đaka i to iz različitih odeljenja istog razreda, koji su se opredelili za nastavu jedne od manjinskih verskih zajednica. 
 
Uputstvo kojeg se škole pridržavaju, ipak, ne obavezuje da se u ovakvim situacijama đacima onemogući da pohađaju željeni izborni program, samo zato što ih nema dovoljno da se formira grupa sa propisanim brojem učenika. Ostavljena je mogućnost da škole sa više instance iz školske uprave ili ministarstva traže i dobiju saglasnost da oforme grupu sa manje od 15 đaka.
 
"To nije problem, neke škole to i rade. Manji broj učenika koji se opredeli za versku nastavu neke manjinske verske zajednice ima te časove, uglavnom u terminu kad i đaci većinske pravoslavne veroispovesti. Tu nije sporna ni motivacija veroučitelja koji u nekim sredinama već dolaze u školu i zbog veoma malog broja đaka", potvrđuje Ranđelović. 
 
U situacijama kada su se sva deca opredelila za veronauku, u tom odeljenju nema časova građanskog vaspitanja, i obrnuto. Neretko u školskoj praksi nema dovoljno školaraca u generaciji za dve grupe od po 15 učenika, pa se uglavnom formira jedna grupa vršnjaka na nivou razreda koja zajedno pohađa jedan čas građanske ili verske nastave nedeljno, što je u skladu sa pravilima. Međutim, zbog različitih rasporeda časova, u različitim odeljenjima istog razreda čas obaveznih izbornih programa biva i pretčas, ili sedmi čas i događa se da đaci zbog tog predavanja pre ili posle svojih časova dolaze u drugu smenu.
 
Da li đacima treba oduzeti pravo da se predomisle?
 
Nastavnici građanskog vaspitanja smatraju da tek nakon predstavljanja dva obavezna izborna programa đaci treba da odaberu.
 
"Oduvek je bila preporuka da se verska nastava i građansko vaspitanje predstave učenicima. To se u nekim školama, naročito osnovnim, veoma lepo radi. Uglavnom nastavnici koji predaju u drugom ciklusu, dakle od petog razreda, to organizuju sa četvrtacima, jer su vrlo motivisani da im đaci dođu. Ima sjajnih primera. Preporuka da se promoviše. Ova nastava nikada nije ukinuta, ali je istina da se promocije ne rade u svim školama", ukazuje predsednica NAGVIS-a.
 
Što se tiče izjašnjavanja na početku svakog obrazovnog ciklusa, ono već jeste kao što se predlaže da bude. Takođe, po zakonu, u toku jednog obrazovnog ciklusa iskazano opredeljenje đaci mogu da promene jedanput, a nije uvek bilo tako.
 
"Od uvođenja dva obavezna izborna predmeta 2001. godine bilo je pravilo da učenici biraju na početku i da nema menjanja odluke. Pre desetak godina, zbog pritiska roditelja, uvedeno je da se izbor može promeniti svake godine, a u praksi se pokazalo da baš i nisu mnogo menjali. Ako bi se prihvatio pomenuti predlog, jedino što bi se promenilo jeste to što bi đacima bila uskraćena mogućnost da se u toku jednog obrazovnog ciklusa predomisle", zaključuje Ranđelović za Politiku.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Miloš iz Zemuna

    09.12.2021 14:22
    redikali
    Pravoslavna talibanija ...
  • piskaralo

    09.12.2021 14:12
    mozga bez
    ovo je kao da smo uveli travare i bioenergetičare u zdravstveni sistem!!!
    ajde vi u svoju pećinu pa neka tamo uče dogmatski i o svom trošku!!!
  • Zec

    09.12.2021 08:38
    Naših dvoje dece idu na građansko. Drugarima iz razreda koji su birali veronauku dolazi veroučitelj, a ovi koji su birali građansko idu da igraju fudbal. Jeeeee! Nastavu građanskog vaspitanja sprovodimo kod kuće, jer neke stvari moraju da se znaju. Prstohvat veronauke je sasvim dovoljan. Sistem odavno ne radi za nas.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

U Srbiji 202 slučaja groznice Zapadnog Nila

U Srbiji su ove godine rеgistrоvаnа 202 pоtvrđеnа slučаја оbоlеvаnjа оd grоznicе Zаpаdnоg Nilа u humаnој pоpulаciјi, objavio je danas Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје "Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut".