Nema pouzdanog istraživanja koje meri efekte školovanja u okolnostima pandemije

Autor: Danas

Info

13.12.2021.

16:24 > 16:24

Nema pouzdanog odgovora na pitanje koliko je način rada škola uslovljen pandemijom ostavio trag na đačko znanje, jer država nije sprovela nacionalno testiranje.

Nema pouzdanog istraživanja koje meri efekte školovanja u okolnostima pandemije

Foto: 021.rs

S druge strane, više istraživanja je potvrdilo da nemali broj učenika nije imao uslove da prati nastavu na daljinu, a iz prakse se čuju ocene da je školovanje u pandemijskim okolnostima ostavilo nenadoknadive rupe u znaju, piše Danas.

Ministarstvo prosvete kao dokaz da đaci ipak imaju znanje navodi rezultate poslednjeg završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja, na kome su učenici osmog razreda pokazali u proseku bolje rezultate nego ranijih godina.

Kako piše Danas, razlog tome je težina samih testova, odnosno mnogo veći broj zadataka zatvorenog tipa ("na zaokruživanje"), što je posredno konstatovano i u analizi završnog ispita. U izveštaju se navodi i da su uslovi pandemije doveli i do redukcije određenih delova gradiva.

"Shodno tome, ispitni zadaci su prilagođeni kako po sadržaju, tako i po formi, na način da su testovna pitanja otvorenog tipa bila prevedena u zadatke sa ponuđenim odgovorima gde god je to bilo moguće. U tom smislu, moguće je da je povećana prosečna uspešnost učenika u ovoj godini mogla biti psoledica drugih faktora, a ne nužno i povećanja kvaliteta nastave", piše u Izveštaju Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Aleksandar Baucal, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu kaže da se na osnovu ovogodišnjeg testa na maloj maturi ne može steći realna slika o efektima školovanja u pandemijskim okolnostima.

"Osnovni razlog leži u činjenici da su testovi olakšani, pri čemu ne znamo u kojoj meri. Samim tim poređenje obrazovnih postignuća učenika koji su ove godine polagali malu maturu sa prethodnim generacijama nije moguće", ocenjuje Baucal za Danas.

Dragica Pavlović Babić, profesorka FIlozofskog fakulteta u Beogradu, napominje da je završni ispit jedini instrument u sistemu koji bi mogao da omogući koliko-toliko praćenje kvaliteta obrazovanja.

"Ni to nije najbolji mogući instrument, jer od čitavog seta standarda za ispit birate samo neke, ali kroz distribuciju po nivoima postignuća neka uporedivost može da se postigne. Međutim, ako je struktura testa drugačija, ako je on olakšan, onda ne možemo da poredimo rezultate i nemamo nikakav dokaz", kaže Pavlović Babić za Danas.

Dodaje da, s druge strane, znamo sigurno da se nešto ozbiljno urušiilo kada je u pitanju kvalitet obrazovanja, a jedini instrument koji imate pokazuje obrnuto. Odluka nadležnih da testovi na završnom ispitu budu lakši je, prema mišljenju sagovornice Danasa, nepromišljena i neutemeljena.

"To je besmislena olakšica zato što test ne služi tome da ga svi učenici polože, već da rangira đake u neke škole i može da služi kao instrument za procenu kvaliteta obrazovanja", objašnjava.

Stručnjaci procenjuju da su zbog promena u načinu rada škola izazvanih pojavom koronavirusa, đaci u Srbiji izgubili najmanje pet do šest meseci školovanja.

Teme

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

Вуковац

14.12.2021 • 10:15

Поуздано?

"Нема поузданог истраживања"? Нема само зато што не желите да питате заиста стручне и компетентне људе- професоре и просветне раднике, који и поред свих будалаштина, разних "слобода" и унапређења школовања -сами и веома реално могу да процене знање наше деце, и то из свог богатог, дугогодишњег искуства. Знање је, нажалост, у веееликом заостатку, са много "рупа" и пропуста. Просветари који на пример, припремају децу за пријемне испите, јако добро и врло поуздано виде да је незнање узело примат над знањем, само што наше друштво поново жмури, као и на пуно других, такође веома важних дешавања. Врло брзо ћемо доћи у ситуацију да нас нестручни лекари лече, професори подучавају, ринжењери и радници привређују, судије пресуђују, ... а да нису дорасли ниједном позиву. А све НАША ДЕЦА... Јако страшно.

0 0 0
Caca

13.12.2021 • 20:02

80% dece ionako nista ne radi, nezainteresovani su, skola im je potpuno sporedna. Oni koji rade i zele da nauce, uglavnom su radili i u vreme svakojakih oblika nastave u prethodne dve godine.
O drugim posledicama svega toga bi valjalo pricati. Treba ispitati kakvo im je psihicko zdravlje nakon svega ovoga, koliko su se otudjili, u kojoj meri su postali zavisni od interneta i drustvenih mreza i sl.

1 0 +1
Slanina

13.12.2021 • 16:52

Uzmete svetska istazivanja koja kazu da je sa 50% dece koja nisu pismena taj broj sada blizi 70%. Ali koga briga. Ako se deca vakcinisu, to nije bitno toliko onda.

3 2 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.