Domovi za decu sa smetnjama u razvoju: Kad neko dospe u ustanovu, teško iz nje izlazi
U domovima u Srbiji boravi oko 600 dece sa smetnjama u razvoju, u kojima se zbog veoma loših uslova i nebrige oštećuje njhov razvoj.
Foto: Pixabay
Za poboljšanje položaja dece sa invaliditetoim koja žive u ustanovama socijalne zaštite najvažnija je deinstitucionalizacija i potpuno zatvaranje tih ustanova, za šta se zalažu nevladine organizacije.
Da bi to bilo moguće, neophodno je da se obezbede određeni preduslovi: da se razviju usluge u zajednici u čemu država mora aktivno da učestvuje.
Na višestruko kršenje ljudskih prava ukazala je Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI, kada je krajem juna ove godine objavila šokantan izveštaj o životu dece u domovima.
Deca i mladi bez roditeljskog staranja, sa smetnjama u razvoju puštena su da umru u ustanovama socijalne zaštite u Srbiji - dane provode u metalnim krevetima, atrofirani i u bolovima - samo je deo zaključaka do kojih je došla ova organizacija nakon boravka u više institucija.
Rezultate istraživanja je na detaljan način prvi preneo 021.rs, nakon reakcije grupe nevladinih organizacija. Ovom temom su zatim počeli da se bave i nacionalni mediji. Resorno ministarstvo tada je optužilo nevladine organizacije da iznose paušalne navode o stanju u domovima u kojima su deca sa smetnjama u razvoju sa, kako kažu, jasnim ciljem da se uruši sistem socijalne zaštite. Ministrastvo je kasnije ipak odlučilo da formira stručni tim za rešavanje ovih problema.
Pet meseci kasnije razgovaramo sa istraživačicom organizacije MDRI i jednom od autorki publikacije "Zaboravljena deca Srbije" Snežanom Lazarević. Pitali smo je najpre ima li pomaka na terenu i jesu i se nadležne institucije uključile u rešavanje problema dece koja žive u institucijama.
Ono što je novo je da je 30. novembra održan sastanak, koji su organizovali Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI i platforme organizacija koje se bave praćenjem preporuka različitih tela Ujedinjenih nacija, a uz podršku OEBS-a Srbije. Tema je bio izveštaj "Zaboravljena deca Srbije", ali u svetlu standarda ljudskih prava sadržanih u Konvenciji o pravima osoba sa mentalnim invaliditetom.
Ključni zaključci sastanka su da mora da se krene u hitnu deinstitucionalizaciju dece iz ustanova socijalne zaštite, jer taj boravak jako oštećuje njihov razvoj. Da bi to bilo moguće, neophodno je da se obezbede određeni preduslovi: da se razviju usluge u zajednici.
"Prvo, da porodicama dece sa smetnjama u razvoju mora da bude dostupno i pristupačno sve ono na šta i druga deca imaju pravo: pregledi lekaru u najbližem domu zdravlja, vrtić, jaslice, škola, uopšte obrazovanje. Međutim, njima je veoma često neophodna i neka dodatna pomoć i podrška, a to mogu da budu razni specijalizovani servisi, kao što su razne vrste asistencije, a vrlo često je tim porodicama potrebna i materijalna pomoć, jer njihov život više košta nego kod prosečnih porodica", obašnjava naša sagovornica.
Lazarević smatra da je veoma važna prevencije institucionalizacije.
"Zato što kada neko već dospe u ustanovu, veoma teško iz nje izlazi i u našem izveštaju se pokazalo da većina korisnika ustanova u njima živi više od deset godina. Vrlo često žive i ceo svoj život. Najčešći razlog izlaska iz ustanove je smrt. Veoma je važno da sprečimo da neko uđe u dom. Iz ličnog iskustva bih rekla, pošta sam mama mladića koji ima autizam - kad saznate dijagnozu, bilo da je to na samom rođenju deteta, ili kao što je u našem slučaju bilo tri godine, vi morate da imate na koga da se oslonite. Morate da znate ko je ta osoba koja će vama pružiti sve moguće informacije o tome na šta vi imate pravo i kako da ga ostvarite. To kod nas nedostaje", navodi Lazarević.
Kako dodaje, roditelji se informišu između sebe, teško ostvaruju neka prava i osećaju se napušteno.
"Nekada se čini kao da ti državni službenici više energije utroše u to da vam objasne zašto ne možete nešto da dobijete, nego da vam pomognu da to pravo ostvarite. Često vam treba da vam neko dođe kući, da vas odmeni kada idete na posao, pijacu, da obavljate neke druge stvari. Veoma često jedan od roditelja dece sa smetnjama u razvoju napušta posao, da bi mogao da brine o svom detetu i to veoma otežava funkcionisanje porodice. Onda su sa manje prihoda, a često teško možete da pronađete nekoga ko će vam pričuvati dete na sat, dva. To bi sve morala lokalna zajednica da vam obezbedi", naovdi naša sagovornica.
Izveštaj MDRI-ja izazvao je veliku pažnju, a Lazarević navodi da je najupečatljivija reakcija bila kod Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanje, zato što su ustanove socijalne zaštite pod njihovom ingerencijom.
Snežanu Lazarević smo pitali koliko bi resorna ministarstva i institucije mogli više da se uključe u ovaj složeni problem i spreče da se krše prava dece koja žive u domovima.
"Druga ministarstva su ostala nema, a veoma je važno da se svi oni uključe, pre svega Ministarstvo zdravlja, jer smo mi u ustanovama zatekli decu sa ozbiljnim zdravstvenom poteškoćama, ali sa neadekvatnom zdravstvenom negom koju dobijaju zato što ustanove nisu opremljene za neke visoko specijalizovane usluge, već za osnovnu zdravstvenu zaštitu. Mi smo u ustanovama videli decu sa netretiranim hidrocefalusom, na primer, što se sigurno ne dešava kada su u pitanju deca koja imaju isti poremećaj, a žive u porodici, jer se njihovi roditelji za njih bore", kaže ona.
Ministarstvo prosvete takođe treba da reaguje, napominje Lazarević, jer deca iz ustanova još uvek ne idu u škole i vrtiće, iako je to njihovo zakonsko pravo. Potom Ministarstvo lokalne samouprave, zato što se usluge u zajednici prema našim propisima finansiraju iz lokalnih budžeta.
"Ono što je naša država uradila i što je pozitivno jeste da postoje takozvani namenski transferi. Lokalne samouprave imaju pravo da potražuju sredstva iz centralnog budžeta i da iz tih sredstava finansiraju razvoj usluga u zajednici. Ono što je veoma problematično jeste da oni to zapravo ne čine, odnoso čak i kada dobiju novac, oni ga na kraju godine vrate, a deca i osobe sa invaliditetom ostaju uskraćeni za te usluge", dodaje Lazarević.
Organizacijama civilnog sektora posebno su otežani uslovi za ulazak u same institucija zbog pandemije korona virusa. Snežana Lazarević ukazuje na to koliko je važno da im se sistemski omogući ulazak u ustanove, kako bi mogli da prate stanje na terenu i o tome izveštavaju nadležne.
"Sada su ustanove još zatvorenije. Mi smo do sada radili tri nezavisna monitoringa. Ukoliko nam se omogući da uđemo u ustanove, ulazimo uvek, ali sveobuhvatne posete više različitih ustanova radimo u većim vremenskim intervalima, jer se sistem ne može promeniti tako brzo. Mi pratimo promene sistema, gledamo da li su se ustanove transformisale, na koji način, da li se u njima smanjio broj korisnika, da li se poboljšao kvalitet nege i da li korisnici lakše i bolje ostvaruju svoja prava. To su sistemske promene koje se dešavaju sporo. Mi smo pored toga bili i članovi Nacionalnog preventivnog mehanizma, koji funkcioniše pri zaštitniku građana i deo njihovog tima koji je svake godine posećivao ustanove socijalne zaštite, bilo za smeštaj dece ili odraslih. Stanje u ustanovama pratimo kontinuirano tako što komuniciramo sa nekim od korisnika, pa i sa nekim od zaposlenih, ali i tako što pratimo razne uredbe, instrukcije, pravilnike koje donosi ministarstvo i koji bliže uređuju funkcionisanje tih domova", objašnjava naša sagovornica.
Snežana Lazarević napominje da je za poboljšanje položaja dece sa invaliditetoim koja žive u domovima najvažnija deinstitucionalizacija i potpuno zatvaranje tih ustanova.
"Naša organizacija se zalaže za potpuno zatvaranje. Smatramo da je to moguće ostvariti jer Srbija nema visoku stopu institucionalizacije dece. Njih ima oko 600 u domovima, što nije velik broj. U narednih pet godina je moguće da se organizuje njihovo izmeštanje, bilo tako što bi se oni vratili u svoje biološke porodice, ili bi bili smešteni u srodničke i hraniteljske porodice, jer život u domu jako oštećuje razvoj deteta i ni na koji način ne doprinosi kvalitetu njihovog života", poručuje naša sagovonica.
O ovoj temi još detaljnije saznajte u emisiji iz serijala "Preseci krug", koja vam je dostupna u nastavku.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Studenti iz Kosovske Mitrovice: Srpska lista predizbornim skupom u amfiteatru ponizila Univerzitet
14.09.2025.•
1
Deo studenata Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici reagovao je na održavanje predizbornog skupa Srpske liste u amfiteatru Fakulteta tehničkih nauka.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - znate vi i više
14.09.2025.•
8
Novi dan - novi 021.rs dnevni kviz znanja.
Patrijarh održao moleban povodom početka školske godine: Smisao života su vrlina i dobrota
14.09.2025.•
4
Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Porfirije održao je moleban povodom početka nove školske godine u Hramu Svetog Save u Beogradu.
Ubijen muškarac u Nišu
14.09.2025.•
0
U Nišu je večeras oko 18 časova vatrenim oružjem ubijen jedan čovek na javnom mestu.
Matija Bećković o studentima: Svi vide da je ovo srušeno, a ne vide šta nastaje
14.09.2025.•
14
Akademik Matija Bećković izjavio da su za njega mladi u Srbiji veliko, prijatno iznenađenje, ali ističe i da mu smetaju "matori ljudi" koji se pojavljuju oko studenata.
Kamioni na Batrovcima i kod Šida čekaju samo sat, sutra na auto-putu Beograd-Niš više radova
14.09.2025.•
0
Kamioni na prelazima Batrovci i Šid sa Hrvatskom na izlaz iz države čekaju po dva sata, ukazuju podaci Uprave granične policije u 17.15 časova, saopštili su iz Javnog preduzeća "Putevi Srbije".
RHMZ upozorava na nepogode: Moguće veće količine padavina
14.09.2025.•
0
Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje na vremenske nepogode na teritoriji Srbije.
Policija najpre sprečila, a potom i pustila aktiviste Ne damo Jadar da prisustvuju Vukovom saboru
14.09.2025.•
0
Policija je danas nakratko sprečila aktiviste ekološkog udruženja Ne damo Jadar da prisustvuju otvaranju Vukovog sabora u Tršiću.
Đilas tvrdi da je naknada za Vučićev protest 50 evra - Brnabić ga nazvala "kraljem korupcije"
14.09.2025.•
3
Predsednica Skupštine Ana Brnabić i šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov saopštili su da predsednik SSP Dragan Đilas "nije ponudio nijedan dokaz" za tvrdnju da se učesnicima protesta protiv blokada plaća po 50 evra.
Lopandić: Rejting srpskih vlasti u Briselu na istorijskom dnu
14.09.2025.•
11
Potpredsednik Srbija centra Duško Lopandić izjavio je da treba razlikovati političko javno mnenje u EU koje simbolizuje Evropski parlament od institucija EU koje vode politiku u koordinaciji sa državama članicama.
Razbijeno staklo na prostorijama SNS-a u Kragujevcu, sigurnosne kamere otkrile počinioca
14.09.2025.•
6
Na prostorijama Srpske napredne stranke u Glavnoj ulici u Kragujevcu, u ranim jutarnjim satima, razbijeno je staklo.
Milivojević (DS): Režim skupovima protiv blokada pokušao da stvori sliku masovnosti
14.09.2025.•
9
Predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević izjavio je da se u najvećem broju gradova na skupovima protiv blokada "pojavljuje svega stotinak pristalica".
UNMIK zabrinut zbog zatvaranja institucija koje vodi Srbija na severu Kosova i Metohije
14.09.2025.•
1
UNMIK je saopštio da je zabrinut zbog zatvaranja institucija koje vodi Srbija na severu AP KiM, uključujući Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje i Republički fond za zdravstveno osiguranje.
Ministarka Stamenkovski: Prvi put minimalna cena rada pokriva minimalnu potrošačku korpu
14.09.2025.•
16
Ministarka za rad i zapošljavanje Milica Đurđević Stamenkovski izjavila je da će povećanjem cene minimalca koje stupa na snagu 1. januara, prvi put u Srbiji minimalna cena rada pokriti minimalnu potrošačku korpu.
Cesid kaže da je verovatnije da će izbori biti krajem sledeće godine: Ovo su razlozi
14.09.2025.•
12
Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (Cesid) Bojan Klačar izjavio je da je za sada glavna poruka vladajuće stranke da vrata za prevremene izbore nisu zatvorena.
Tadić kaže da je spreman na TV duel sa Vučićem
14.09.2025.•
26
Bivši predsednik Srbije i lider Socijaldemokratske stranke Boris Tadić rekao je da je spreman za duel sa Aleksandrom Vučićem.
Mojsilović: Vojna parada nije tu da ikoga plaši, dok je ovakve Vojske - Srbija je bezbedna
14.09.2025.•
14
Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović izjavio je da vojska ne želi da učestvuje u političkoj areni i igrama, već da stane sa strane.
Đurić: Strateški cilj Srbije je i dalje članstvo u EU
14.09.2025.•
4
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je da strateški cilj Srbije "ostaje članstvo u Evropskoj uniji", ali i da "istovremeno razvija partnerstva sa državama BRIKS-a i SAD, Rusijom i drugim akterima".
Šabić: Skandalozno da su Kinez i Britanac pobegli iz kućnog pritvora u Srbiji, nisu to mogli bez pomoći
14.09.2025.•
4
Za pravosuđe i državu je sramotno "skandalozno" bekstvo iz kućnog pritvora pod elektronskim nadzorom kineskog državljanina Cuja Guanghaja i britanskog državljanina Džona Milera čiju ekstradiciju su tražile SAD.
"Za dan posle": U planu sajt na kom će biti javno dostupni svi slučajevi fizičkog, psihičkog i pravnog nasilja
14.09.2025.•
9
Akademski plenum i IT blokada postigli su dogovor da se baze podataka te dve inicijative integrišu u jedinstvenu bazu "Za dan posle".
Šta bi sa vraćanjem obaveznog vojnog roka: Ovo su mogući razlozi zašto od toga još nema ništa
14.09.2025.•
40
Poslednje pripreme za vojnu paradu u Beogradu su u toku, a o vojnom roku za prve regrute više niko i ne govori.
Komentari 7
Damir
Ljubičica
Potencirati ovu temu i dalje.
Vrsiti pritisak da se napravi savremen stacionar i dnevni boravak za nepokretne.
Bravo 021! Jedini se setite ove dece!
Lola
Nehumani smo zato su nam takvi domovi i odnos prema nesretnoj deci.
Ni jedna vlast nije napravila savremen dom zadnjih 50 god. Sramota i grehota!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar