Domovi za decu sa smetnjama u razvoju: Kad neko dospe u ustanovu, teško iz nje izlazi
U domovima u Srbiji boravi oko 600 dece sa smetnjama u razvoju, u kojima se zbog veoma loših uslova i nebrige oštećuje njhov razvoj.
Foto: Pixabay
Za poboljšanje položaja dece sa invaliditetoim koja žive u ustanovama socijalne zaštite najvažnija je deinstitucionalizacija i potpuno zatvaranje tih ustanova, za šta se zalažu nevladine organizacije.
Da bi to bilo moguće, neophodno je da se obezbede određeni preduslovi: da se razviju usluge u zajednici u čemu država mora aktivno da učestvuje.
Na višestruko kršenje ljudskih prava ukazala je Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI, kada je krajem juna ove godine objavila šokantan izveštaj o životu dece u domovima.
Deca i mladi bez roditeljskog staranja, sa smetnjama u razvoju puštena su da umru u ustanovama socijalne zaštite u Srbiji - dane provode u metalnim krevetima, atrofirani i u bolovima - samo je deo zaključaka do kojih je došla ova organizacija nakon boravka u više institucija.
Rezultate istraživanja je na detaljan način prvi preneo 021.rs, nakon reakcije grupe nevladinih organizacija. Ovom temom su zatim počeli da se bave i nacionalni mediji. Resorno ministarstvo tada je optužilo nevladine organizacije da iznose paušalne navode o stanju u domovima u kojima su deca sa smetnjama u razvoju sa, kako kažu, jasnim ciljem da se uruši sistem socijalne zaštite. Ministrastvo je kasnije ipak odlučilo da formira stručni tim za rešavanje ovih problema.
Pet meseci kasnije razgovaramo sa istraživačicom organizacije MDRI i jednom od autorki publikacije "Zaboravljena deca Srbije" Snežanom Lazarević. Pitali smo je najpre ima li pomaka na terenu i jesu i se nadležne institucije uključile u rešavanje problema dece koja žive u institucijama.
Ono što je novo je da je 30. novembra održan sastanak, koji su organizovali Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI i platforme organizacija koje se bave praćenjem preporuka različitih tela Ujedinjenih nacija, a uz podršku OEBS-a Srbije. Tema je bio izveštaj "Zaboravljena deca Srbije", ali u svetlu standarda ljudskih prava sadržanih u Konvenciji o pravima osoba sa mentalnim invaliditetom.
Ključni zaključci sastanka su da mora da se krene u hitnu deinstitucionalizaciju dece iz ustanova socijalne zaštite, jer taj boravak jako oštećuje njihov razvoj. Da bi to bilo moguće, neophodno je da se obezbede određeni preduslovi: da se razviju usluge u zajednici.
"Prvo, da porodicama dece sa smetnjama u razvoju mora da bude dostupno i pristupačno sve ono na šta i druga deca imaju pravo: pregledi lekaru u najbližem domu zdravlja, vrtić, jaslice, škola, uopšte obrazovanje. Međutim, njima je veoma često neophodna i neka dodatna pomoć i podrška, a to mogu da budu razni specijalizovani servisi, kao što su razne vrste asistencije, a vrlo često je tim porodicama potrebna i materijalna pomoć, jer njihov život više košta nego kod prosečnih porodica", obašnjava naša sagovornica.
Lazarević smatra da je veoma važna prevencije institucionalizacije.
"Zato što kada neko već dospe u ustanovu, veoma teško iz nje izlazi i u našem izveštaju se pokazalo da većina korisnika ustanova u njima živi više od deset godina. Vrlo često žive i ceo svoj život. Najčešći razlog izlaska iz ustanove je smrt. Veoma je važno da sprečimo da neko uđe u dom. Iz ličnog iskustva bih rekla, pošta sam mama mladića koji ima autizam - kad saznate dijagnozu, bilo da je to na samom rođenju deteta, ili kao što je u našem slučaju bilo tri godine, vi morate da imate na koga da se oslonite. Morate da znate ko je ta osoba koja će vama pružiti sve moguće informacije o tome na šta vi imate pravo i kako da ga ostvarite. To kod nas nedostaje", navodi Lazarević.
Kako dodaje, roditelji se informišu između sebe, teško ostvaruju neka prava i osećaju se napušteno.
"Nekada se čini kao da ti državni službenici više energije utroše u to da vam objasne zašto ne možete nešto da dobijete, nego da vam pomognu da to pravo ostvarite. Često vam treba da vam neko dođe kući, da vas odmeni kada idete na posao, pijacu, da obavljate neke druge stvari. Veoma često jedan od roditelja dece sa smetnjama u razvoju napušta posao, da bi mogao da brine o svom detetu i to veoma otežava funkcionisanje porodice. Onda su sa manje prihoda, a često teško možete da pronađete nekoga ko će vam pričuvati dete na sat, dva. To bi sve morala lokalna zajednica da vam obezbedi", naovdi naša sagovornica.
Izveštaj MDRI-ja izazvao je veliku pažnju, a Lazarević navodi da je najupečatljivija reakcija bila kod Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanje, zato što su ustanove socijalne zaštite pod njihovom ingerencijom.
Snežanu Lazarević smo pitali koliko bi resorna ministarstva i institucije mogli više da se uključe u ovaj složeni problem i spreče da se krše prava dece koja žive u domovima.
"Druga ministarstva su ostala nema, a veoma je važno da se svi oni uključe, pre svega Ministarstvo zdravlja, jer smo mi u ustanovama zatekli decu sa ozbiljnim zdravstvenom poteškoćama, ali sa neadekvatnom zdravstvenom negom koju dobijaju zato što ustanove nisu opremljene za neke visoko specijalizovane usluge, već za osnovnu zdravstvenu zaštitu. Mi smo u ustanovama videli decu sa netretiranim hidrocefalusom, na primer, što se sigurno ne dešava kada su u pitanju deca koja imaju isti poremećaj, a žive u porodici, jer se njihovi roditelji za njih bore", kaže ona.
Ministarstvo prosvete takođe treba da reaguje, napominje Lazarević, jer deca iz ustanova još uvek ne idu u škole i vrtiće, iako je to njihovo zakonsko pravo. Potom Ministarstvo lokalne samouprave, zato što se usluge u zajednici prema našim propisima finansiraju iz lokalnih budžeta.
"Ono što je naša država uradila i što je pozitivno jeste da postoje takozvani namenski transferi. Lokalne samouprave imaju pravo da potražuju sredstva iz centralnog budžeta i da iz tih sredstava finansiraju razvoj usluga u zajednici. Ono što je veoma problematično jeste da oni to zapravo ne čine, odnoso čak i kada dobiju novac, oni ga na kraju godine vrate, a deca i osobe sa invaliditetom ostaju uskraćeni za te usluge", dodaje Lazarević.
Organizacijama civilnog sektora posebno su otežani uslovi za ulazak u same institucija zbog pandemije korona virusa. Snežana Lazarević ukazuje na to koliko je važno da im se sistemski omogući ulazak u ustanove, kako bi mogli da prate stanje na terenu i o tome izveštavaju nadležne.
"Sada su ustanove još zatvorenije. Mi smo do sada radili tri nezavisna monitoringa. Ukoliko nam se omogući da uđemo u ustanove, ulazimo uvek, ali sveobuhvatne posete više različitih ustanova radimo u većim vremenskim intervalima, jer se sistem ne može promeniti tako brzo. Mi pratimo promene sistema, gledamo da li su se ustanove transformisale, na koji način, da li se u njima smanjio broj korisnika, da li se poboljšao kvalitet nege i da li korisnici lakše i bolje ostvaruju svoja prava. To su sistemske promene koje se dešavaju sporo. Mi smo pored toga bili i članovi Nacionalnog preventivnog mehanizma, koji funkcioniše pri zaštitniku građana i deo njihovog tima koji je svake godine posećivao ustanove socijalne zaštite, bilo za smeštaj dece ili odraslih. Stanje u ustanovama pratimo kontinuirano tako što komuniciramo sa nekim od korisnika, pa i sa nekim od zaposlenih, ali i tako što pratimo razne uredbe, instrukcije, pravilnike koje donosi ministarstvo i koji bliže uređuju funkcionisanje tih domova", objašnjava naša sagovornica.
Snežana Lazarević napominje da je za poboljšanje položaja dece sa invaliditetoim koja žive u domovima najvažnija deinstitucionalizacija i potpuno zatvaranje tih ustanova.
"Naša organizacija se zalaže za potpuno zatvaranje. Smatramo da je to moguće ostvariti jer Srbija nema visoku stopu institucionalizacije dece. Njih ima oko 600 u domovima, što nije velik broj. U narednih pet godina je moguće da se organizuje njihovo izmeštanje, bilo tako što bi se oni vratili u svoje biološke porodice, ili bi bili smešteni u srodničke i hraniteljske porodice, jer život u domu jako oštećuje razvoj deteta i ni na koji način ne doprinosi kvalitetu njihovog života", poručuje naša sagovonica.
O ovoj temi još detaljnije saznajte u emisiji iz serijala "Preseci krug", koja vam je dostupna u nastavku.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Kurti: Primena Zakona o strancima biće u koordinaciji sa EU i lokalnim Srbima
14.03.2026.•
0
Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da će ceо proces primene Zakona o strancima i Zakona o vozilima biti sproveden u bliskoj koordinaciji sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Peterom Sorensenom.
Mesarović: Srbija do 2030. sa novim industrijskim zonama i tehnološkim parkovima
14.03.2026.•
0
Ministarka privrede Adrijana Mesarović rekla je danas da je jedan od ključnih elemenata Strategije razvoja Srbije do 2030. godine izgradnja novih industrijskih zona i tehnoloških parkova širom Srbije.
Troje Kragujevčana saslušano zbog navodnog vređanja aktivista SNS
14.03.2026.•
2
Troje Kragujevčana saslušano je sinoć u Prekršajnom sudu u Kragujevcu jer su, navodno, vređali aktiviste Srpske napredne stranke (SNS) koji su u centru grada kod štanda delili promotivni materijal.
AMSS: Dobri uslovi za vožnju, pojačan saobraćaj ka izletištima
14.03.2026.•
0
Vozače u Srbiji danas očekuju uglavnom dobri uslovi za vožnju, saopštio je Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Predizborni skupovi studenata danas u mestima u kojima se održavaju lokalni izbori
14.03.2026.•
5
Studenti u blokadi najavili da će danas, 14. marta, održati mitinge u mestima u kojima se održavaju lokalni izbori 29. marta.
Beogradski zborovi organizuju marš: Šetnja gradom duga 39 kilometara
14.03.2026.•
1
Beogradski zborovi građana danas će u 8 časova kod Vukovog spomenika, organizovati "Beogradski marš", pešačenje kroz grad dugo 39 kilometara.
Evropska komisija upozorila Srbiju zbog kupovine kineskih raketa
13.03.2026.•
29
Evropska komisija (EK) prenela je Srbiji da njen evropski put zahteva jasne strateške izbore i uključuje "izbegavanje strateških zavisnosti koje nisu u skladu s tim ciljem".
Đurđević Stamenkovski: Srbi na Kosovu dobiće podršku kroz socijalne programe i narodnu kuhinju
13.03.2026.•
11
Ministarka za rad, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski ocenila je da bi potpuna primena Zakona o strancima na Kosovu ugrozilo položaj Srba koji nemaju kosovska dokumenta.
Vučić uporedio studentski pokret sa režimom Pola Pota i talibanima
13.03.2026.•
29
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uporedio je danas, na predizornom skupu Srpske napredne stranke (SNS) u Aranđelovcu, studentski pokret sa režimom Pola Pota u Kambodži i avganistanskim talibanima.
Na srpskim putevima godišnje pogine oko 500 ljudi: Najčešći uzrok - neprilagođena brzina
13.03.2026.•
0
Neprilagođena brzina je glavni uzrok smrtonosnih udesa u domaćem drumskom saobraćaju, a svake godine na srpskim putevima pogine oko 500 ljudi, kaže pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Mirko Koković.
Vujić o studentskom protestu 15. marta: "Svetla tačka novije srpske političke istorije"
13.03.2026.•
14
Veliki studentski protest 15. marta 2025. godine u Beogradu je jedna svetla tačka novije srpske političke istorije, a ne propuštena šansa, kaže docent na Fakultetu političkih nauka Marko Vujić.
Vučić: Veliki značaj što je Patrijarh Porfirije uputio pismo Vatikanu i svetskim liderima
13.03.2026.•
10
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je veoma važno što je Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije uputio pismo Vatikanu, kao i ostalim svetskim zvaničnicima, povodom primene Zakona o strancima na Kosovu.
MUP: Krivične prijave zbog falsifikovane robe vredne 8,7 miliona dinara
13.03.2026.•
0
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je danas da će podneti krivične prijave protiv jedne osobe iz Loznice i dvoje bugarskih državljana, zbog sumnje da su prodavali falsifikovanu i robu zaštićenih robnih mar
Policija ušla u prostorije studentske liste u Aranđelovcu zbog dolaska Vučića
13.03.2026.•
16
Policijski inspektori su uz asistenciju službenih pasa danas popodne ušli u prostorije studentske liste u Aranđelovcu, zahtevajući od njih da ih napuste zbog prolaza "osobe visokog prioriteta" kroz tu ulicu.
Paketi solidarne pomoći penzionerima od 20. marta u udruženjima penzionera
13.03.2026.•
6
Podela paketa solidarne pomoći penzionerima u Srbiji počeće 20. marta u gradskim i opštinskim udruženjima penzionera, najavio je danas Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Policija u Preševu zaplenila više od 4.600 elektronskih cigareta i aromatizovanih tečnosti
13.03.2026.•
0
Policija u Preševu zaplenila je od N.N. (35) 4.638 elektronskih cigareta i aromatizovanih tečnosti, vrednosti 5,5 miliona dinara.
Patrijarh u pismu svetskim liderima: Zakon o strancima ugrožava Srbe i pravoslavne svetinje na Kosovu
13.03.2026.•
22
Patrijarh srpski Porfirije uputio je pisma svetskim liderima i UN pozivajući ih da iskoriste autoritet kako bi Priština obustavila primenu diskriminatorskog zakona o strancima.
Zlatko Kokanović pušten da se brani sa slobode
13.03.2026.•
10
Aktivista udruženja "Ne damo Jadar" i poljoprivrednik Zlatko Kokanović pušten je iz Kazneno-popravnog zavoda Šabac da se brani sa slobode.
Lončar: Svi na listama čekanja biće operisani u narednih godinu i po dana
13.03.2026.•
25
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da liste čekanja postoje u svim zdravstvenim sistemima, ali da Srbija ima plan da ih u značajnoj meri smanji u narednom periodu.
Komentari 7
Damir
Ljubičica
Potencirati ovu temu i dalje.
Vrsiti pritisak da se napravi savremen stacionar i dnevni boravak za nepokretne.
Bravo 021! Jedini se setite ove dece!
Lola
Nehumani smo zato su nam takvi domovi i odnos prema nesretnoj deci.
Ni jedna vlast nije napravila savremen dom zadnjih 50 god. Sramota i grehota!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar