Domovi za decu sa smetnjama u razvoju: Kad neko dospe u ustanovu, teško iz nje izlazi
U domovima u Srbiji boravi oko 600 dece sa smetnjama u razvoju, u kojima se zbog veoma loših uslova i nebrige oštećuje njhov razvoj.
Foto: Pixabay
Za poboljšanje položaja dece sa invaliditetoim koja žive u ustanovama socijalne zaštite najvažnija je deinstitucionalizacija i potpuno zatvaranje tih ustanova, za šta se zalažu nevladine organizacije.
Da bi to bilo moguće, neophodno je da se obezbede određeni preduslovi: da se razviju usluge u zajednici u čemu država mora aktivno da učestvuje.
Na višestruko kršenje ljudskih prava ukazala je Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI, kada je krajem juna ove godine objavila šokantan izveštaj o životu dece u domovima.
Deca i mladi bez roditeljskog staranja, sa smetnjama u razvoju puštena su da umru u ustanovama socijalne zaštite u Srbiji - dane provode u metalnim krevetima, atrofirani i u bolovima - samo je deo zaključaka do kojih je došla ova organizacija nakon boravka u više institucija.
Rezultate istraživanja je na detaljan način prvi preneo 021.rs, nakon reakcije grupe nevladinih organizacija. Ovom temom su zatim počeli da se bave i nacionalni mediji. Resorno ministarstvo tada je optužilo nevladine organizacije da iznose paušalne navode o stanju u domovima u kojima su deca sa smetnjama u razvoju sa, kako kažu, jasnim ciljem da se uruši sistem socijalne zaštite. Ministrastvo je kasnije ipak odlučilo da formira stručni tim za rešavanje ovih problema.
Pet meseci kasnije razgovaramo sa istraživačicom organizacije MDRI i jednom od autorki publikacije "Zaboravljena deca Srbije" Snežanom Lazarević. Pitali smo je najpre ima li pomaka na terenu i jesu i se nadležne institucije uključile u rešavanje problema dece koja žive u institucijama.
Ono što je novo je da je 30. novembra održan sastanak, koji su organizovali Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI i platforme organizacija koje se bave praćenjem preporuka različitih tela Ujedinjenih nacija, a uz podršku OEBS-a Srbije. Tema je bio izveštaj "Zaboravljena deca Srbije", ali u svetlu standarda ljudskih prava sadržanih u Konvenciji o pravima osoba sa mentalnim invaliditetom.
Ključni zaključci sastanka su da mora da se krene u hitnu deinstitucionalizaciju dece iz ustanova socijalne zaštite, jer taj boravak jako oštećuje njihov razvoj. Da bi to bilo moguće, neophodno je da se obezbede određeni preduslovi: da se razviju usluge u zajednici.
"Prvo, da porodicama dece sa smetnjama u razvoju mora da bude dostupno i pristupačno sve ono na šta i druga deca imaju pravo: pregledi lekaru u najbližem domu zdravlja, vrtić, jaslice, škola, uopšte obrazovanje. Međutim, njima je veoma često neophodna i neka dodatna pomoć i podrška, a to mogu da budu razni specijalizovani servisi, kao što su razne vrste asistencije, a vrlo često je tim porodicama potrebna i materijalna pomoć, jer njihov život više košta nego kod prosečnih porodica", obašnjava naša sagovornica.
Lazarević smatra da je veoma važna prevencije institucionalizacije.
"Zato što kada neko već dospe u ustanovu, veoma teško iz nje izlazi i u našem izveštaju se pokazalo da većina korisnika ustanova u njima živi više od deset godina. Vrlo često žive i ceo svoj život. Najčešći razlog izlaska iz ustanove je smrt. Veoma je važno da sprečimo da neko uđe u dom. Iz ličnog iskustva bih rekla, pošta sam mama mladića koji ima autizam - kad saznate dijagnozu, bilo da je to na samom rođenju deteta, ili kao što je u našem slučaju bilo tri godine, vi morate da imate na koga da se oslonite. Morate da znate ko je ta osoba koja će vama pružiti sve moguće informacije o tome na šta vi imate pravo i kako da ga ostvarite. To kod nas nedostaje", navodi Lazarević.
Kako dodaje, roditelji se informišu između sebe, teško ostvaruju neka prava i osećaju se napušteno.
"Nekada se čini kao da ti državni službenici više energije utroše u to da vam objasne zašto ne možete nešto da dobijete, nego da vam pomognu da to pravo ostvarite. Često vam treba da vam neko dođe kući, da vas odmeni kada idete na posao, pijacu, da obavljate neke druge stvari. Veoma često jedan od roditelja dece sa smetnjama u razvoju napušta posao, da bi mogao da brine o svom detetu i to veoma otežava funkcionisanje porodice. Onda su sa manje prihoda, a često teško možete da pronađete nekoga ko će vam pričuvati dete na sat, dva. To bi sve morala lokalna zajednica da vam obezbedi", naovdi naša sagovornica.
Izveštaj MDRI-ja izazvao je veliku pažnju, a Lazarević navodi da je najupečatljivija reakcija bila kod Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanje, zato što su ustanove socijalne zaštite pod njihovom ingerencijom.
Snežanu Lazarević smo pitali koliko bi resorna ministarstva i institucije mogli više da se uključe u ovaj složeni problem i spreče da se krše prava dece koja žive u domovima.
"Druga ministarstva su ostala nema, a veoma je važno da se svi oni uključe, pre svega Ministarstvo zdravlja, jer smo mi u ustanovama zatekli decu sa ozbiljnim zdravstvenom poteškoćama, ali sa neadekvatnom zdravstvenom negom koju dobijaju zato što ustanove nisu opremljene za neke visoko specijalizovane usluge, već za osnovnu zdravstvenu zaštitu. Mi smo u ustanovama videli decu sa netretiranim hidrocefalusom, na primer, što se sigurno ne dešava kada su u pitanju deca koja imaju isti poremećaj, a žive u porodici, jer se njihovi roditelji za njih bore", kaže ona.
Ministarstvo prosvete takođe treba da reaguje, napominje Lazarević, jer deca iz ustanova još uvek ne idu u škole i vrtiće, iako je to njihovo zakonsko pravo. Potom Ministarstvo lokalne samouprave, zato što se usluge u zajednici prema našim propisima finansiraju iz lokalnih budžeta.
"Ono što je naša država uradila i što je pozitivno jeste da postoje takozvani namenski transferi. Lokalne samouprave imaju pravo da potražuju sredstva iz centralnog budžeta i da iz tih sredstava finansiraju razvoj usluga u zajednici. Ono što je veoma problematično jeste da oni to zapravo ne čine, odnoso čak i kada dobiju novac, oni ga na kraju godine vrate, a deca i osobe sa invaliditetom ostaju uskraćeni za te usluge", dodaje Lazarević.
Organizacijama civilnog sektora posebno su otežani uslovi za ulazak u same institucija zbog pandemije korona virusa. Snežana Lazarević ukazuje na to koliko je važno da im se sistemski omogući ulazak u ustanove, kako bi mogli da prate stanje na terenu i o tome izveštavaju nadležne.
"Sada su ustanove još zatvorenije. Mi smo do sada radili tri nezavisna monitoringa. Ukoliko nam se omogući da uđemo u ustanove, ulazimo uvek, ali sveobuhvatne posete više različitih ustanova radimo u većim vremenskim intervalima, jer se sistem ne može promeniti tako brzo. Mi pratimo promene sistema, gledamo da li su se ustanove transformisale, na koji način, da li se u njima smanjio broj korisnika, da li se poboljšao kvalitet nege i da li korisnici lakše i bolje ostvaruju svoja prava. To su sistemske promene koje se dešavaju sporo. Mi smo pored toga bili i članovi Nacionalnog preventivnog mehanizma, koji funkcioniše pri zaštitniku građana i deo njihovog tima koji je svake godine posećivao ustanove socijalne zaštite, bilo za smeštaj dece ili odraslih. Stanje u ustanovama pratimo kontinuirano tako što komuniciramo sa nekim od korisnika, pa i sa nekim od zaposlenih, ali i tako što pratimo razne uredbe, instrukcije, pravilnike koje donosi ministarstvo i koji bliže uređuju funkcionisanje tih domova", objašnjava naša sagovornica.
Snežana Lazarević napominje da je za poboljšanje položaja dece sa invaliditetoim koja žive u domovima najvažnija deinstitucionalizacija i potpuno zatvaranje tih ustanova.
"Naša organizacija se zalaže za potpuno zatvaranje. Smatramo da je to moguće ostvariti jer Srbija nema visoku stopu institucionalizacije dece. Njih ima oko 600 u domovima, što nije velik broj. U narednih pet godina je moguće da se organizuje njihovo izmeštanje, bilo tako što bi se oni vratili u svoje biološke porodice, ili bi bili smešteni u srodničke i hraniteljske porodice, jer život u domu jako oštećuje razvoj deteta i ni na koji način ne doprinosi kvalitetu njihovog života", poručuje naša sagovonica.
O ovoj temi još detaljnije saznajte u emisiji iz serijala "Preseci krug", koja vam je dostupna u nastavku.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Kreće sezona: Autobusi na Preševu čekaju tri sata
30.05.2026.•
0
Na graničnom prelazu Preševo autobusi se od jutros zadržavaju oko tri sata prilikom izlaza iz zemlje, saopštio je Auto moto savez Srbije (AMSS).
Advokat Janković: Tužilaštvo da pokrene istragu protiv policajaca koji su tukli osumnjičene
29.05.2026.•
2
Advokat Miloš Janković izjavio je danas da bi nadležno Osnovno javno tužilaštvo u Beogradu moralo da hitno pokrene istragu protiv policajaca koji su tukli osumnjičene u "slučaju Senjak".
Кonobaru restorana na Senjaku u kom se dogodilo ubistvo ponovo određen pritvor
29.05.2026.•
3
Sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu ponovo je odredio pritvor i raspisao poternicu za V.Š, konobara senjačkog restorana "27", u kom se sumnja da je izvršeno teško ubistvo u noći 12. maja.
Austrija raspisala poternicu za Zvicerom: Nudi 20.000 evra za informaciju o njemu
29.05.2026.•
2
Austrija je raspisala poternicu za Radojem Zvicerom, za kojeg postoji uverenje da je vođa Kavačkog klana, i preko sajta Evropola je ponudila 20.000 evra na ime nagrade za informaciju koja bi dovela do njegovog hvatanja.
Uhapšena dvojica zbog sumnje da su zapalili ugostiteljski objekat na Zvezdari
29.05.2026.•
0
Policija u Beogradu uhapsila je S.T. (29) i D.V. (24) zbog sumnje da su 21. maja zapalili ugostiteljski objekat na Zvezdari i pokušali da zapale jedan na Vračaru 24. maja, saopšteno je danas.
Tužilaštvo: Policija pretresla stan i službene prostorije Veselina Milića
29.05.2026.•
16
Po naredbi Višeg suda u Beogradu, pripadnici Uprave kriminalističke policije obavili su pretres stana i službenih prostorija bivšeg načelnika Policijske uprave za grad Beograd osumnjičenog Veselina Milića.
Novi detalji o ubistvu na Senjaku: Šta je sve kum ubijenog otkrio u tužilačkom iskazu?
29.05.2026.•
11
Slučaj koji je započeo polovinom maja kao prijava nestanka Aleksandra Nešovića Baje nakon večeri u restoranu "27" na Senjaku, pretvorio se u opsežnu istragu ubistva Višeg javnog tužilaštva u Beogradu (VJT).
Macut apeluje na čačanske trgovce da ne podižu cene flaširane vode
29.05.2026.•
11
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut danas je apelovao na čačanske trgovce, vlasnike prodavnica i distributera da ne podižu cene flaširane vode već da u "ovim teškim trenucima pokažu odgovornost, solidarnost i ljudskost".
U Zagrebu uhapšen državljanin Srbije: Sumnja se da je dogovarao ubistvo
29.05.2026.•
1
Hrvatska policija saopštila je danas da je uhapsila 25-godišnjeg državljanjna Srbije koji je ilegalno ušao u Hrvatsku da bi dogovorio jedno ubistvo.
Nema većih gužvi na granicama, pojačan saobraćaj na glavnim putnim pravcima
29.05.2026.•
0
Na graničnim prelazima u Srbiji nema dužih zadržavanja za putničke automobile.
Vučićeva savetnica: Sud zabranio Špiglu da širi navode o umešanosti Vučića u Sarajevo safari
29.05.2026.•
17
Savetnica za medije predsednika Srbije Suzana Vasiljević saopštila je da je sud zabranio Špiglu da širi navode o umešanosti Vučića u Sarajevo safari.
Osam portala prekršilo Kodeks novinara i novinarki Srbije
29.05.2026.•
1
Komisija za žalbe Saveta za štampu odlučila je da su portali Kurir, Novosti, Informer, Alo, Blic, 24/7, Užice oglasna tabla i Radar prekršili Kodeks novinara i novinarki Srbije.
Memorijske kartice i druga oprema od 2,6 miliona dinara zaplenjena na granici sa Bugarskom
29.05.2026.•
0
Uprava carina je na ulazu graničnog prelaza Strezimirovci sa Bugarskom, 26. maja, zaplenili memorijske kartice, fleš memoriju i opremu za mobilne telefone, čija je ukupna vrednost procenjena na više od 2,6 miliona dinara
FOTO: Zaštićene ptice umiru zbog naprednjačkog bilborda
29.05.2026.•
22
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zatražilo je hitno uklanjanje bilborda postavljenog na Palati Albanije u Beogradu, upozoravajući da je time ugrožena kolonija strogo zaštićenih belih čiopa.
Konkursi za specijalne jedinice Vojske Srbije otvoreni do 15. jula
29.05.2026.•
2
Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije pozvali su danas srednjoškolce da se od 1. juna do 15. jula prijave na konkurse za prijem u elitne sastave - 72. brigadu za specijalne operacije i 63. padobransku brigadu.
Izlila se kanalizacija i otpao deo plafona na aerodromu "Nikola Tesla": Izvinjavaju se zbog neprijatnosti
29.05.2026.•
35
U podrumskoj sali zgrade beogradskog Međunarodnog aerodroma "Nikola Tesla" u zoni za preuzimanje prtljaga u četvrtak je otpao deo plafona zbog pucanja kanalizacione cevi, prenosi Danas.
N1, Nova i Radar: Uređivačka politika ostaje nezavisna i bez pritisaka
29.05.2026.•
9
Direktor vesti N1 Branislav Šovljanski izjavio je danas da uredništvo te televizije neće dozvoliti bilo kakvu promenu uređivačke politike ili pritisak na novinare.
Vasiljević potvrdio da se srušio helikopter policije, Ponoš ih prozvao da to prikrivaju
29.05.2026.•
9
Direktor policije Dragan Vasiljević je danas potvrdio da se srušio policijski helikopter prilikom trenažnog leta i da su dva pilota na kućnom lečenju.
Dačić o ubistvu na Senjaku: Pohapšeni svi koji su umešani, niko ne sme da baca ljagu na obične policajce
29.05.2026.•
26
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić rekao je na sednici resornog odbora Skupštine Srbije da u "slučaju Senjak" - ubistva u Beogradu u koje su umešani policajci, ništa nije sakriveno, niti je bilo ko zaštićen.
Komentari 7
Damir
Ljubičica
Potencirati ovu temu i dalje.
Vrsiti pritisak da se napravi savremen stacionar i dnevni boravak za nepokretne.
Bravo 021! Jedini se setite ove dece!
Lola
Nehumani smo zato su nam takvi domovi i odnos prema nesretnoj deci.
Ni jedna vlast nije napravila savremen dom zadnjih 50 god. Sramota i grehota!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar