Domovi za decu sa smetnjama u razvoju: Kad neko dospe u ustanovu, teško iz nje izlazi
U domovima u Srbiji boravi oko 600 dece sa smetnjama u razvoju, u kojima se zbog veoma loših uslova i nebrige oštećuje njhov razvoj.
Foto: Pixabay
Za poboljšanje položaja dece sa invaliditetoim koja žive u ustanovama socijalne zaštite najvažnija je deinstitucionalizacija i potpuno zatvaranje tih ustanova, za šta se zalažu nevladine organizacije.
Da bi to bilo moguće, neophodno je da se obezbede određeni preduslovi: da se razviju usluge u zajednici u čemu država mora aktivno da učestvuje.
Na višestruko kršenje ljudskih prava ukazala je Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI, kada je krajem juna ove godine objavila šokantan izveštaj o životu dece u domovima.
Deca i mladi bez roditeljskog staranja, sa smetnjama u razvoju puštena su da umru u ustanovama socijalne zaštite u Srbiji - dane provode u metalnim krevetima, atrofirani i u bolovima - samo je deo zaključaka do kojih je došla ova organizacija nakon boravka u više institucija.
Rezultate istraživanja je na detaljan način prvi preneo 021.rs, nakon reakcije grupe nevladinih organizacija. Ovom temom su zatim počeli da se bave i nacionalni mediji. Resorno ministarstvo tada je optužilo nevladine organizacije da iznose paušalne navode o stanju u domovima u kojima su deca sa smetnjama u razvoju sa, kako kažu, jasnim ciljem da se uruši sistem socijalne zaštite. Ministrastvo je kasnije ipak odlučilo da formira stručni tim za rešavanje ovih problema.
Pet meseci kasnije razgovaramo sa istraživačicom organizacije MDRI i jednom od autorki publikacije "Zaboravljena deca Srbije" Snežanom Lazarević. Pitali smo je najpre ima li pomaka na terenu i jesu i se nadležne institucije uključile u rešavanje problema dece koja žive u institucijama.
Ono što je novo je da je 30. novembra održan sastanak, koji su organizovali Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI i platforme organizacija koje se bave praćenjem preporuka različitih tela Ujedinjenih nacija, a uz podršku OEBS-a Srbije. Tema je bio izveštaj "Zaboravljena deca Srbije", ali u svetlu standarda ljudskih prava sadržanih u Konvenciji o pravima osoba sa mentalnim invaliditetom.
Ključni zaključci sastanka su da mora da se krene u hitnu deinstitucionalizaciju dece iz ustanova socijalne zaštite, jer taj boravak jako oštećuje njihov razvoj. Da bi to bilo moguće, neophodno je da se obezbede određeni preduslovi: da se razviju usluge u zajednici.
"Prvo, da porodicama dece sa smetnjama u razvoju mora da bude dostupno i pristupačno sve ono na šta i druga deca imaju pravo: pregledi lekaru u najbližem domu zdravlja, vrtić, jaslice, škola, uopšte obrazovanje. Međutim, njima je veoma često neophodna i neka dodatna pomoć i podrška, a to mogu da budu razni specijalizovani servisi, kao što su razne vrste asistencije, a vrlo često je tim porodicama potrebna i materijalna pomoć, jer njihov život više košta nego kod prosečnih porodica", obašnjava naša sagovornica.
Lazarević smatra da je veoma važna prevencije institucionalizacije.
"Zato što kada neko već dospe u ustanovu, veoma teško iz nje izlazi i u našem izveštaju se pokazalo da većina korisnika ustanova u njima živi više od deset godina. Vrlo često žive i ceo svoj život. Najčešći razlog izlaska iz ustanove je smrt. Veoma je važno da sprečimo da neko uđe u dom. Iz ličnog iskustva bih rekla, pošta sam mama mladića koji ima autizam - kad saznate dijagnozu, bilo da je to na samom rođenju deteta, ili kao što je u našem slučaju bilo tri godine, vi morate da imate na koga da se oslonite. Morate da znate ko je ta osoba koja će vama pružiti sve moguće informacije o tome na šta vi imate pravo i kako da ga ostvarite. To kod nas nedostaje", navodi Lazarević.
Kako dodaje, roditelji se informišu između sebe, teško ostvaruju neka prava i osećaju se napušteno.
"Nekada se čini kao da ti državni službenici više energije utroše u to da vam objasne zašto ne možete nešto da dobijete, nego da vam pomognu da to pravo ostvarite. Često vam treba da vam neko dođe kući, da vas odmeni kada idete na posao, pijacu, da obavljate neke druge stvari. Veoma često jedan od roditelja dece sa smetnjama u razvoju napušta posao, da bi mogao da brine o svom detetu i to veoma otežava funkcionisanje porodice. Onda su sa manje prihoda, a često teško možete da pronađete nekoga ko će vam pričuvati dete na sat, dva. To bi sve morala lokalna zajednica da vam obezbedi", naovdi naša sagovornica.
Izveštaj MDRI-ja izazvao je veliku pažnju, a Lazarević navodi da je najupečatljivija reakcija bila kod Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanje, zato što su ustanove socijalne zaštite pod njihovom ingerencijom.
Snežanu Lazarević smo pitali koliko bi resorna ministarstva i institucije mogli više da se uključe u ovaj složeni problem i spreče da se krše prava dece koja žive u domovima.
"Druga ministarstva su ostala nema, a veoma je važno da se svi oni uključe, pre svega Ministarstvo zdravlja, jer smo mi u ustanovama zatekli decu sa ozbiljnim zdravstvenom poteškoćama, ali sa neadekvatnom zdravstvenom negom koju dobijaju zato što ustanove nisu opremljene za neke visoko specijalizovane usluge, već za osnovnu zdravstvenu zaštitu. Mi smo u ustanovama videli decu sa netretiranim hidrocefalusom, na primer, što se sigurno ne dešava kada su u pitanju deca koja imaju isti poremećaj, a žive u porodici, jer se njihovi roditelji za njih bore", kaže ona.
Ministarstvo prosvete takođe treba da reaguje, napominje Lazarević, jer deca iz ustanova još uvek ne idu u škole i vrtiće, iako je to njihovo zakonsko pravo. Potom Ministarstvo lokalne samouprave, zato što se usluge u zajednici prema našim propisima finansiraju iz lokalnih budžeta.
"Ono što je naša država uradila i što je pozitivno jeste da postoje takozvani namenski transferi. Lokalne samouprave imaju pravo da potražuju sredstva iz centralnog budžeta i da iz tih sredstava finansiraju razvoj usluga u zajednici. Ono što je veoma problematično jeste da oni to zapravo ne čine, odnoso čak i kada dobiju novac, oni ga na kraju godine vrate, a deca i osobe sa invaliditetom ostaju uskraćeni za te usluge", dodaje Lazarević.
Organizacijama civilnog sektora posebno su otežani uslovi za ulazak u same institucija zbog pandemije korona virusa. Snežana Lazarević ukazuje na to koliko je važno da im se sistemski omogući ulazak u ustanove, kako bi mogli da prate stanje na terenu i o tome izveštavaju nadležne.
"Sada su ustanove još zatvorenije. Mi smo do sada radili tri nezavisna monitoringa. Ukoliko nam se omogući da uđemo u ustanove, ulazimo uvek, ali sveobuhvatne posete više različitih ustanova radimo u većim vremenskim intervalima, jer se sistem ne može promeniti tako brzo. Mi pratimo promene sistema, gledamo da li su se ustanove transformisale, na koji način, da li se u njima smanjio broj korisnika, da li se poboljšao kvalitet nege i da li korisnici lakše i bolje ostvaruju svoja prava. To su sistemske promene koje se dešavaju sporo. Mi smo pored toga bili i članovi Nacionalnog preventivnog mehanizma, koji funkcioniše pri zaštitniku građana i deo njihovog tima koji je svake godine posećivao ustanove socijalne zaštite, bilo za smeštaj dece ili odraslih. Stanje u ustanovama pratimo kontinuirano tako što komuniciramo sa nekim od korisnika, pa i sa nekim od zaposlenih, ali i tako što pratimo razne uredbe, instrukcije, pravilnike koje donosi ministarstvo i koji bliže uređuju funkcionisanje tih domova", objašnjava naša sagovornica.
Snežana Lazarević napominje da je za poboljšanje položaja dece sa invaliditetoim koja žive u domovima najvažnija deinstitucionalizacija i potpuno zatvaranje tih ustanova.
"Naša organizacija se zalaže za potpuno zatvaranje. Smatramo da je to moguće ostvariti jer Srbija nema visoku stopu institucionalizacije dece. Njih ima oko 600 u domovima, što nije velik broj. U narednih pet godina je moguće da se organizuje njihovo izmeštanje, bilo tako što bi se oni vratili u svoje biološke porodice, ili bi bili smešteni u srodničke i hraniteljske porodice, jer život u domu jako oštećuje razvoj deteta i ni na koji način ne doprinosi kvalitetu njihovog života", poručuje naša sagovonica.
O ovoj temi još detaljnije saznajte u emisiji iz serijala "Preseci krug", koja vam je dostupna u nastavku.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Direktorka iz Sečnja ne dozvoljava sveštenika u školi: Proslava Svetog Save bez verskih obeležja")
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
N1: Novi snimak sa naplatne rampe Doljevac pokazuje da su policajci lagali na saslušanju
28.01.2023.•
4
Novi snimak sa naplatne rampe Doljevac pokazuje da su policajci lagali na saslušanju, objavio je portal N1.
Advokatska komora Beograda: Pritvaranje advokata Kokanovića u Novom Sadu presedan
28.01.2023.•
2
Advokatska komora Beograda smatra da je pritvaranje advokata Čedomira Kokanovića, na osnovu poternice po privatnoj tužbi zbog uvrede "presedan koji dovodi u pitanje zakonitost postupanja sudova".
Stamatović: Vozila će se privremeno oduzimati za teže prekršaje u saobraćaju - ako prođe novi zakon
28.01.2023.•
16
Zbog velikog broja slučajeva nasiliničke vožnje novim propisima o bezbednosti u saobraćaju biće pooštrena kaznena politika.
Tadić: Predlog za rešavanja kosovskog pitanja kakav se pojavio u javnosti nikad ne bih potpisao
28.01.2023.•
25
Predsednik Socijaldemokratske stranke (SDS) i nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da evropski predlog za rešavanja kosovskog pitanja, kakav se pojavio u javnosti, ne bi potpisao.
AMSS upozorio na opasnost od poledice i nižih temperatura
28.01.2023.•
0
Povremene snežne padavine utiču na stvaranje mokrih kolovoza koji tokom jutra mogu biti i klizavi zbog opasnosti od poledice i nižih temperatura, saopštio je Auto moto savez Srbije.
Šta sve Srbija poseduje znaće se sredinom godine: Svetska banka utvrđuje koliko šta vredi
28.01.2023.•
14
Davno započet popis državne imovine trebalo bi da bude završen do jula.
Predsednik Češke će na dva dana posetiti Srbiju, Vučić domaćin
28.01.2023.•
3
Predsednik Češke Republike Miloš Zeman biraviće u zvaničnoj poseti Srbiji 29. i 30. januara.
Rasvetljeno ubistvo dve žene na Bežanijskoj kosi
27.01.2023.•
1
Beogradska policija rasvetlila je ubistvo na Bežanijskoj kosi i kao ubicu dve žene identifikovala G.Đ. (37), koji je juče izvršio samoubistvo ispred jedne zgrade u tom delu Beograda.
Ćurčić: U Srbiji se fetišizira digitalizacija, a socijalno ugroženi nemaju pristup tim servisima
27.01.2023.•
1
"Efekti automatizacije i veštačke inteligencije su značajni za društvo", rekla je na panelu "Nadzor i etika u upotrebi veštačke inteligencije" poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
Kurti: Upozoren sam o smanjenju podrške Zapada ako Kosovo ne bude konstruktivno
27.01.2023.•
2
Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da je dobio upozorenja o mogućnosti smanjenja podrške Zapada, ukoliko Kosovo ne bude konstruktivno u dijalogu sa Srbijom.
Poruka EU poslanika: Ako se sporazum ne prihvati, Srbija neće biti ostrvo, već Iran u Evropi
27.01.2023.•
57
Prema saznanjima N1, EU parlamentarci preneli su kolegama u Skupštini Srbije šta bi moglo da se dogodi ako Srbija ne bude konstruktivna u postizanju konačnog sveobuhvatnog sporazuma sa Prištinom.
Inspektori SBPOK-a vraćali drogu dilerima
27.01.2023.•
12
Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu podnelo je Višem sudu optužni predlog protiv dvojice inspektora Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK).
SAD uvode sankcije Vjerici Radeti i Petru Jojiću
27.01.2023.•
7
Američko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da su bivšim poslanicima SRS Vjerici Radeti i Petru Jojiću uvedene sankcije.
Pokušao da ukrade robu iz prodavnice, prilikom bekstva povredio dve osobe
27.01.2023.•
0
Policija u Beogradu uhapsila je R.A. (24) osumnjičenog za izazivanje opšte opasnosti.
Starica iseljena, stan pripao opštini, a komunalije i dalje naplaćuju od nje
27.01.2023.•
18
Združena akcija "Krov nad glavom" zatražila je od nadležnih da hitno zaustave naplatu komunalnih dugova od Dobrinke Ilić (70) i da ih regulišu sa pravim držaocem stana - opštinom Palilula.
Pritvor za napadače na vozače tramvaja na Banjici
27.01.2023.•
1
Drugi osnovni sud u Beogradu odredio je do 30 dana pritvora N.K. (20), L.M. (28) i V.K. (29), osumnjičenima za napad na otpravnika tramvaja i dvojicu vozača GSP-a 25. januara na Banjici.
Veran Matić: Srpski telegraf otvoreno napada Radnu grupu za bezbednost novinara
27.01.2023.•
0
Član Stalne radne grupe za bezbednost novinara i predsednik ANEM-a Veran Matić reagovao je na tekst Srpskog telegrafa u kom se otvoreno napada ova Radna grupa.
Ružić: Kako obeležiti Svetog Savu, ako ne sečenjem slavskog kolača
27.01.2023.•
48
Ministar prosvete Branko Ružić komentarisao je vest da je direktorka osnovne škole u Sečnju zabranila verske obrede povodom proslave Svetog Save.
.jpg "Uhapšena za pokušaj ubistva muža na Voždovcu, ubola ga nožem u predelu vrata")
Uhapšena za pokušaj ubistva muža na Voždovcu, ubola ga nožem u predelu vrata
27.01.2023.•
0
Policija je u Beogradu, u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom, uhapsila četrdesetogodišnju M. B. zbog sumnje na pokušaj ubistva.
Pravoslavni sveštenik pronađen mrtav u Vučitrnu
27.01.2023.•
0
Pravoslavni sveštenik C.S. (48) pronađen je sinoć mrtav u prostorijama srpske pravoslavne crkve u Vučitrnu.
Dve cisterne s fosfornom kiselinom iskliznule u Zaječaru, "nema opasnosti po životnu sredinu"
27.01.2023.•
24
U stanici Zaječar jutros u 8.40 časova na četvrtom koloseku došlo je do iskliznuća dve vagon-cisterne natovarene fosfornom kiselinom, saopštili su iz preduzeća "Srbija kargo".
Komentari 7
Damir
Ljubičica
Potencirati ovu temu i dalje.
Vrsiti pritisak da se napravi savremen stacionar i dnevni boravak za nepokretne.
Bravo 021! Jedini se setite ove dece!
Lola
Nehumani smo zato su nam takvi domovi i odnos prema nesretnoj deci.
Ni jedna vlast nije napravila savremen dom zadnjih 50 god. Sramota i grehota!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar