Cene pojele plate - "pogledate koliko košta hrana u Srbiji i u inostranstvu, ne bude vam dobro"

Cene hrane u svetu u prethodnih godinu dana, prema indeksu cena hrane koji obračunava Organizacija za hranu i poljoprivredu UN (FAO) povećane su za čak 28 odsto.
Cene pojele plate - "pogledate koliko košta hrana u Srbiji i u inostranstvu, ne bude vam dobro"
Foto: Pixabay
Kako piše Danas, poskupelo je skoro sve, a najviše žitarice, pšenica, kukuruz, ali i mleko, meso, ulje i šećer. Cene hrane, pored goriva, u Srbiji su i oterale inflaciju na 7,9 odsto (u decembru u odnosu na decembar 2020. godine), u Evropi samo iza Letonije i Estonije. U evrozoni međugodišnja inflacija u decembru dostigla je pet odsto što je najviše od kada postoji evro, poslednjih 20 godina. 
Međutim, ono što razlikuje EU, posebno zemlje evrozone i Srbije, jeste različita potrošačka korpa, pa i efekat inflacije. Naime, u potrošačkoj korpi evrozone hrana i piće učestvuju sa 21,7 odsto, a u Srbiji 31,4 odsto. Kada se dodaju alkoholno piće i duvan, skoro 40 odsto prosečne potrošačke korpe odlazi na ove proizvode.
S druge strane, hrana u Srbiji je prethodnih godinu dana znatno više poskupela nego u evrozoni. Dok je kod nas u decembru rast cena hrane iznosio 12,4 odsto u evrozoni svega 3,2 odsto, gde je rast cena sveže hrane bio 4,7 odsto, a procesirane hrane, alkohola i duvana 3,2 odsto. Dakle bezmalo tri puta je više poskupela hrana u Srbiji, u kojoj ona čini mnogo veći procenat potrošnje domaćinstava, nego u EU.
 
Prema podacima Zavoda za statistiku za decembar u odnosu na isti mesec prethodne godine, najviše su poskupeli povrće za 22,4 odsto i ulje za 21 odsto. Natprosečno poskupljenje imali su i meso 14,3 odsto i hleb i žitarice 11,2 odsto. I sve druge namirnice su poskupele u proseku između šest i deset odsto.
 
Ako i nismo imali visok standard, ranije se bar moglo jesti jeftinije nego u razvijenim evropskim zemljama, ali ta razlika se ubrzano smanjuje, mnogo brže nego što se smanjuje razlika u standardu.
 
Prema poslednjim podacima Eurostata, doduše za 2020. godinu, cene hrane u Srbiji bile su oko 17 odsto niže od proseka EU, otprilike na nivou Mađarske i oko 20 odsto ispod cena u Nemačkoj. Prosečna potrošnja domaćinstava bila je na svega oko 58 odsto potrošnje domaćinstva EU, a duplo manja od prosečnog nemačkog domaćinstva.
 
Kolika je razlika bila u prošloj godini saznaćemo krajem ove, ali je "Danas" napravio malo poređenje cena nekih namirnica u našim supermarketima sa sličnim prodavnicama u Nemačkoj i Mađarskoj.
 
Treba reći da je teško porediti cene, jer kako objašnjava Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, čak i u radnjama istog lanca u jednoj zemlji se cene razlikuju.
 
"Mi smo odustali od pravljenja potrošačke korpe jer je teško naći neku prosečnu cenu i porediti ih, jer su tu akcije, različite cene između lanaca, pa čak i u okviru jednog trgovinskog lanca. Ono što nama deluje je da trgovci koriste globalno poskupljenje životnih namirnica da povećaju cene i tako nadoknade gubitke koje su imali u pandemiji. Nažalost, mislim da kod nas još cene nisu posledica ponude i tražnje, jer kada pogledate cene nekih proizvoda ovde i u inostranstvu, ne bude vam dobro. A kamoli još da računamo i razlike u platama", ocenjuje Papović.
 
Dakle, prema istraživanju koje je uradio "Danas" cene većine proizvoda su u Srbiji manje nego u Nemačkoj, ali ne mnogo, uz neke teško razumljive izuzetke kao što su brašno ili ulje koji su mnogo jeftiniji u Nemačkoj nego kod nas. S druge strane, cene u mađarskim supermarketima su mahom niže nego u našim.
 
Tako je cena drugotrajnog mleka (1,5 odsto mm) u Srbiji 1,27 evra, u Nemačkoj 1,3 evra, a u Mađarskoj jedan evro. Cena jaja 10 komada je u Srbiji 1,35 evra, u Nemačkoj tri evra, a u Mađarskoj 1,33 evra. Brašno tip 400 u Srbiji košta 0,7 evra, u Nemačkoj je 0,45 evra, dok je u Mađarskoj jedan evro. Kilogram šećera u Srbiji košta 0,76 evra, u Nemačkoj 0,79, a u Mađarskoj takođe 0,79 evra. Litar suncokretovog ulja u Srbiji je 1,7 evra, u Nemačkoj 1,3 evra, dok je u Mađarskoj 1,9 evra.
 
Prosečna neto plata u Nemačkoj je oko 2.950 evra, u Mađarskoj 860 evra, a u Srbiji 588 evra.
 
Agroekonomista Vojislav Stanković manji rast cena hrane u EU nego u Srbiji pripisuje mnogo većim subvencijama države proizvođačima hrane.
 
"Pored toga tražnja u EU je stabilna, pa proizvođači imaju manje razloga za povećanje cena. Međutim, veliki deo našeg rasta cena hrane je posledica visokih cena na međunarodnom tržištu. Ovo pokazuje činjenica da smo u prošloj godini (za 11 meseci) smanjili fizički obim izvoza hrane za 8,5 odsto, a vrednost izvoza je povećana za 21 odsto. To pokazuje da su svetske cene mnogo više nego domaće i to se najviše odnosi na žitarice čiji se fizički obim izvoza znatno smanjio u odnosu na 2020. zbog suše, nego izvoz prerađene hrane", objašnjava Stanković.
 
On upozorava i da bi se situacija sa visokim cenama hrane mogla nastaviti jer sada farmeri nemaju dovoljno azotnog đubriva za prihranu pšenice, a njegova cena je skoro učetvorostručena u odnosu na prošlu godinu.
 
"Ako se visoka inflacija nastavi, biće značajno smanjena kupovna moć svih društvenih slojeva osim najbogatijih. U Srbiji hrana učestvuje sa 37 odsto u potrošnji, dok je u industrijskim zemljama to tri puta manje", upozorava Stanković dodajući da će država morati da poradi na ozbiljnim socijalnim merama, umesto predizbornog deljenja para.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Pa

    10.05.2022 11:19
    ljudi
    Pa ljudi Šaran je je sad ako se ne varam 1.000,00 dinara za kilo, ejjjjjjjjjjjjjj, a naše reke, jezera, uzgajališta puna šarana. Šta onda sa ostalim proizvodima.
  • VladaNS

    03.02.2022 17:50
    Eeeevo rešenja!
    Ukinuti plate i penzije a poreze povećati...
  • Vladimir

    02.02.2022 21:28
    Milosevicevi su uzimali rukama...zuti lopatama...a ovi SNS-ovci bagerom...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija