Američka diplomatska ofanziva: Nakon senatora, stiže i zvaničnica Stejt departmenta - šta to znači?

Samo nekoliko nedelja pošto je na dužnost ambasadora Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji stupio Kristofer Hil, američka diplomatska aktivnost u zemlji, pa i regionu podignuta je na novi nivo.
Kako piše Euronews Srbija, troje američkih senatora posetili su Beograd, ali i Prištinu, a za njima u region već u ponedeljak stiže i visoka zvaničnica Stejt departmenta.
 
Sa gorućim pitanjima u vezi sa ratom u Ukrajini, sankcijama Rusiji, Kosovom, ali i odnosnom sa Kinom, koji su se našli na stolu tokom razgovora ove nedelje, sagovornici Euronews Srbija nemaju dilemu da je Vašington u novom zamahu u regionu. Osim što slanje senatora, a potom i nekog ko je bliži Stejt departmentu može da znači i potencijalno "postavljanje terena" za neku bitniju posetu, samo imenovanje Kristofera Hila govori o angažovanijoj politici SAD prema regionu. 
Američki senatori Odbora za spoljne poslove Кris Marfi i Džin Šejhin, kao i senator Odbora za oružane snage Tom Tilis u Beogradu su razgovarali sa predsednikom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić, odakle su produžili u Prištinu. Sledeća na dnevnom redu biće poseta pomoćnice državnog sekretara SAD iz Biroa za evropske i evroazijske poslove Karen Donfrid Zapadnom Balkanu, tokom koje će u Prištini i Beogradu boraviti 25. i 26. aprila, saopštila je američka ambasada u Srbiji.
 
Ono što su bile teme sa senatorima naći će se opet na stolu. Osim protokolarnih, bilateralne saradnje, evropskih integracija i regionalnih pitanja, u fokusu su i više puta ponovljeni pozivi da Srbija uvede sankcije Rusiji, oživljavanje dijaloga sa Prištinom, ali i pitanje kojeg su se dotakli i senatori - Kina, i konkretnije nabavka oružja.
 
Šta ove posete znače i koja poruka se njima šalje - za analitičare nema mnogo dileme. 
Trenutak dolaska američkih senatora jasno je pokazao i kojom temom će razgovori da budu "obojeni". Srbija je jedna od retkih zemalja Evrope koja Rusiji nije uvela sankcije, iako je od početka invazije na Ukrajinu prošlo dva meseca. I iako je Marfi, na primer, istakao da Vašington razume istorijske odnose Srbije i Rusije, nada se da će Srbija zajedno sa ostalim demokratskim zemljama učestvovati u partnerstvu da se zaustavi "ni sa čim izazvana invazija" Rusije na Ukrajinu.
 
Međutim, njihova poseta može se posmatrati iz više uglova, kaže za Euronews Srbija Dragoslav Rašeta iz organizacije Novi treći put. On ističe da bi možda uskoro mogla da se očekuje i neka važnija poseta.
 
"Ovaj način na koji ide prvo grupa senatora, pa onda neko bliži iz Stejt departmenta uglavnom predstavlja neko postavljanje terena za neku bitniju posetu. Sada da li će to biti možda državni sekretar ili neki 'dva plus dva' sastanak, što bi bili Blinken i Ostin sa američke strane, a sa naše strane bi verovatno bili Stefanović i Selaković. Moguće je, možda ne ove godine, ali sledeće, možda je to i priprema terena da Bajden poseti Vučića tako da može se gledati i u tom smeru", rekao je on i dodao da je cilj posete na kratkoročni rok da se Srbiji "predoči put koji je za nju optimalan".
 
Novi američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil predao je Vučiću akreditive 31. marta. Ovaj iskusni diplomata "prekinuo" je penziju i počeo mandat u jeku krize koja je zahvatila Evropu. Važi za dobrog poznavaoca regiona i čoveka koji ima "visok nivo odnosa" sa američkim državnim sekretarom i sa predsednikom SAD, a kako je za Euronews Srbija rekao Marko Dašić, docent na Fakultetu političkih nauka, od njegovog imenovanja svedočimo agilnijoj politici SAD prema našem regionu.
 
"U tom smislu, mogu se zapaziti najmanje tri trenda. Prvi, ujedinjeni napor celokupne izvršne vlasti SAD i zakonodavne vlasti u spoljnopolitičkim nastojanjima da se region Zapadnog Balkana zadrži na kursu evropskih integracija i istrgne iz političkog, ekonomskog i bezbednosnog uticaja Rusije i Kine. Drugi trend koji smatram značajnim jeste promptna aktivnost koja je rezultat šireg američkog delovanja u pogledu stigmatizacije i međunarodnog izolovanja Rusije usled rata u Ukrajini. Pridobijanje što većeg broja aktera na svoju stranu u nastojanjima da se osudi agresija Rusije na Ukrajinu daje prizvuk početnim danima službovanja ambasadora Hila i posetama američkih zvaničnika koje se najavljuju. I treće, na srednji rok, odašiljanje diplomate formata kakav je Kris Hil, ukazuje i na potvrdu namera SAD da tokom njegovog mandata unapredi bilateralne odnose sa Srbijom", naveo je on.
 
Kako je dodao Dašić, to je naročito u pogledu stabilizacije prilika u regionu (BiH) i rešavanja otvorenih bilateralnih pitanja za koje su SAD posebno zainteresovane - dijalog Beograda i Prištine, slučaj braće Bitići i paljenje ambasade SAD.
 
Na svetlost dana nedavno je, podsetimo, izašla i vest da je Srbija od Kine kupila protivvazdušni raketni sistem FK-3. Senator Tom Tilis je u vezi sa isporukom kineskog oružja Srbiji rekao da, ako Srbija nastavi da se kreće u pravcu EU, stvari mogu biti mnogo komplikovanije u zavisnosti od toga odakle nešto stiže.
 
"Mislim da, dugoročno gledano, svaka zemlja treba da donese odluku da li je pametno da svoju bezbednost vezuje za Кinu. Ako Srbija namerava da bude deo Evropske unije, onda nije u njenom dugoročnom interesu da razvija bezbednosne odnose sa Кinom", rekao je on.
Kineska isporuka ranije dogovorene kupovine oružja je, zahvaljujući aktuelnim međunarodnim okolnostima, snažnije odjeknula u međunarodnim krugovima nego što bi to bio slučaj u mirnodopsko vreme. S obzirom da je deo kongresne delegacije bio i senator Tilis, član Odbora za oružane snage, očekivano je bilo da se na dnevnom redu nađu pitanja u vezi sa naoružanjem, naveo je Dašić.
 
"Ova situacija je iskorišćena kao prilika za razmenu stavova o tom pitanju, signaliziranje nezadovoljstva SAD ako bi se sa takvom praksom nastavilo ubuduće, ali teško da je to nadjačalo goruća pitanja u vezi sa ratom u Ukrajini. Rekao bih da to više komplikuje interoperabilnost Vojske Srbije nego bilateralne odnose sa SAD u datom trenutku, iako smo i ranije imali prilike da čujemo prekore u vezi sa nabavkom oružja", rekao je on.
 
Kako je istakao Rašeta, "tajming je bio nesrećan", ali poručuje i da se može čuti da dolazi do promene strategije kada je reč o naoružanju. Tako ukazuje da se priča o francuskim rafalima, kao i o tome da se srbija polako prebaci na zapadna tržišta kada je u pitanju vojno naoružanje. 
 
Ceo tekst pročitajte na OVOM LINKU.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Mastodont

    27.04.2022 16:44
    @Mare

    Izletećeš mu traktorom na semaforu?
  • Mate

    26.04.2022 15:56
    Motika
    @student, @matorac
    ајде ја сад као више маторац него студент - ово са бомбардовањем све више личи на рибарске приче. Као да су цео Београд, Нови Сад, и сви остали градови били претворени у прах и пепео, камен на камену није остао. Хиљаде цркви сушено, милиони побијени. Кад их слушаш.
    Покојна баба ми само једно рече - бомбардовање? Немате ви појма шта је то. Доживела жена 1941, па онда 1944, зна добро како је то изгледало.
    Овај ту дрчни маторац што свашта обећава ако доживи следеће изборе одлично, као и оне неке друге бабе што су пред то исто бомбардовање у екстази викале "не дамо Косово". А сад су одавно 2 метра испод, без изузетка. А Косово и даље ни вамо ни тамо, али више тамо него вамо.
    Алтернатива НАТО је или неутралност - нисмо ту добри уопште или дебела периферија / губернија Русије. Немојте се заваравати, московски или лењинградски стандард никада нећете добити, може еветуално новоградски, ако се покажемо. А равноправност, братство, мора да се шалите - њих онолико, па још гладних, а нас шака јада - за 50 година ће српски да буде дијалект који се прича код куће код оних необразованих и нижих слојева.
  • Marko

    26.04.2022 07:33
    "Zapad je uvek pokusavao i cesto uspevao da zaustavi ekonomski i drustveni napredak u Srbiji. U tome su mnogo "pomagali" pojedinci iz srpske vlasti i mnogi neobrazovani i nedobromerni obozavaoci Zapada."

    Kako neko može ovako da slaže, a da ne trepne?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

RIK: Izbori u Velikom Trnovcu 30. juna

Republička izborna komisija (RIK) odlučila je na današnjoj sednici da u četvrtak, 30. juna, budu ponovo održani parlamentarni izbori u opštini Bujanovac, u Velikom Trnovcu.

Kako će izgledati završni ispit u školama?

Završni ispit u školama, zbog bezbednosnih razloga, biće organizovani u 522 škole, umesto u 1.266 kako je ranije bilo predviđeno, izjavio je pomoćnik ministra za srednje obrazovanje Miloš Blagojević.